Nova vlada, nova mogućnost za privredni rast

To što će Srbija sve do juna biti bez zakonodavne vlasti, a sa izvršnom svedenom na tehnički nivo i još možda neki mesec duže, neće pogoršati ekonomsku situaciju zemlje jer, da nisu raspisani izbori, ona bi bila samo još gora, smatraju ekonomski stručnjaci.

- Dobro je da su raspisani vanredni parlamentarni izvori i dobro je što će oni biti održani relativno brzo, da se ova agonija ne produžava dalje. Bolje je, naravno, da su ove dileme sa kojima se Srbija danas suočava rešavane odmah 2001, 2002, 2003. godine. Ali, ako to suočenje donesu i ovi izbori, biće dobro. To što ćemo imati ekonomski zastoj najmanje do leta jeste najmanja šteta, pod uslovom, naravno, da Srbija utvrdi šta hoće, kojim putem želi da ide - navodi prof. dr Miodrag Zec.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Sosijet ženeral banke“ i nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u vladi premijera dr Zorana Đinđića, veruje da bi se bez izbora samo nastavilo mrcvarenje i dalje siromašenje, jer napretka nema bez inostranih investicija, a njihov dotok je stao već krajem prošle godine i to prvo u očekivanju ishoda rešenja kosmetskog pitanja, pa onda kulminirao s tim rešenjem.

- Ovako, barem, imamo priliku, da agoniju Srbije, i političku i ekonomsku, prekinemo već od juna-jula. Ukoliko dobijemo vladu objedinjenu u borbi za očuvanje suvereniteta zemlje metodom ekonomskog snaženja Srbije, a jedini metod za to su evropske integracije, onda u zonu privrednog oporavka možemo da uđemo već od druge polovine godine. Imamo, dakle, šansu da se brzo vratimo na mapu zemalja atraktivnih za inostrana ulaganja, zemlju koja ima maroekonomsku stabilnost, zemlju koja sa reformama ide ka članstvu u Evropskoj uniji - navodi Goran Pitić.
Ana Firtel Vlajić, izvršni direktor Saveta stranih investitotra, kaže za „Blic“ da raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora može da predstavlja način da se obezbede osnovni preduslovi ulaganja - stabilnost i predvidivost.
- Mi vidimo najavljene izbore kao novu mogućnost da građani iskažu svoje viđenje puta kojim Srbija treba da ide i da potvrde demokratski potencijal koji ova država ima. Očekujemo od nove vlade da utvrdi, a zatim i sprovede jasnu ekonomsku strategiju koja će omogućiti ekonomski rast i voditi poboljšanju poslovne klime - navodi Firtel Vlajić.
Gotovo identičan stav ima i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, sada tehničke vlade Mlađan Dinkić, inače predsednik stranke G17 plus.

- Svakako da je i za ekonomiju Srbije ovo rešenje najbolje. U ovih par meseci do formiranja nove vlade nastavićemo sa svim preuzetim obavezama. Sve aktivnosti oko besplatnih akcija, budući da je sva regulativa doneta, ići će po nepromenjenim rokovima. Kada je reč o tajmingu predviđenom za početak privatizacije javnih preduzeća i tu rokovi ostaju - kaže Dinkić. On objašnjava da će do kraja ovog meseca biti raspisan tender za izbor privatizacionog savetnika za inicijalnu javnu ponudu za „Telekom“ i „Galeniku“. Odluku te vrsta Vlada Srbije je donela pre dva meseca, tako da postoji pun legitimitet za taj rad, a budući da za izradu tog dokumenta treba najmanje nekoliko meseci, očekuje se da će taj projekat iznošenja na prodaju akcija ovih preduzeća kroz inicijalnu javnu ponudu biti gotov taman kada bude formirana nova vlada. To bi omogućilo da sa prodajom akcija onda krenemo već krajem ove godine - predočava ministar Dinkić.
On je uveren da će i prodaja kragujevačke „Zastave“ uslediti bez pomeranja rokova.

- Tender ćemo raspisati početkom aprila, jer imamo čvrstu najavu dva svetska proizvođača - jedan je iz Kine, a drugi je iz zapadne Evrope. Oba su lideri u automobilskoj industriji. Predstavnici te kineske kompanije dolaze već ove nedelje i u Beograd i u Kragujevac, a već za iduću nedelju su nam dolazak najavili predstavnici ove velike zapadnoevropske automobilske kompanije. Budući da i jedni i drugi svoju definitivnu odluku o učešću na tenderu vezuju za ishod izbornih rezultata, rokove za dostavljanje ponuda ćemo naznačiti za kraj juna - kaže Dinkić.
Ministar Velimir Ilić smatra da će realizacija najvećeg projekta iz njegovog resora, koncesije za autoput Horgoš-Požega, ići po planu.

- Rok koncesionaru da prikupi novac i uđe u posao ističe 31. marta. Očekujem da neće biti nikakvog odustajanja, odnosno da će taj projekat da krene. Ali svi drugi projekti će nam upravo zbog spuštanja vlade na tehnički nivo i raspuštanja parlamenta biti u ozbiljnom problemu. Građevinska sezona je pred punim zamahom, a mi ne možemo da povučemo već odobrene kredite, jer ih zbog raznih opstrukcija nije ratifikovao parlament. To je, na primer, kredit od 120 miliona evra za obilaznicu oko Beograda i 140 miliona evra za „Železnicu“ - negoduje Ilić.