Dmitrij Medvedev o unutrašnjoj i međunarodnoj politici

Dmitrij Medvedev je u Londonu odgovorio na pitanja novinara britanskog lista Times. U centru pažnje su se našle unutrašnja i spoljna politika: novinare maglovitog Albiona interesovale su borba protiv korupcije i nove inicijative radi regulisanja situacije u Siriji.

Ne kršeći pravila gostoljubivosti, Britanci su pitali Dmitrija Medvedeva za utiske o Olimpijadi i šou prilikom otvaranja. Dobivši pozitivan odgovor, zapitali su i za odnose sa Britanijom. Premijer Dmitrij Medvedev je ispričao da je u vreme prijema u Bakingemskom dvorcu uspeo da kontaktira s Dejvidom Kemeronom. I to dosta detaljno i na različite teme. Premijer je uverio novinare da su Moskva i London bili i ostaju istorijski partneri.

- U određenim složenim periodima, uključujući i ratne godine, bili smo i suparnici, i partneri. Zato nikakve kraće komplikacije ne bi smele da ukino glavno. Mi smo prosto osuđeni na saradnju u različitim pravcima. Situacija na globalnom finansijskom tržištu, u ekonomiji evrozone sve nas zabrinjava. Hvala Bogu, ni Rusija, ni Britanija ne spadaju u države evrozone. Međutim, s druge strane, imamo kolosalni obim trgovine, a Britanija je članica EU, polazeći od toga, mi stalno kontaktiramo.

Rusija i Britanija stalno kontaktiraju i po pitanju regulisanja situacie u Siriji, bez obzira na to, što su stavovi zemalja po tom pitanju različiti, mada ne toliko koliko se kaže sa strane, - istakao je Dmitrij Medvedev.

- Situacija je veoma teška i veoma složena, ali smatram da plan Kofija Anana nije iscrpljen, jer je on politički i mirovni. Bez obzira na tobožnje nesuglasice u stavovima Rusije i Britanije, ili Rusije i SAD, ustvari su naši stavovi nisu toliko različiti, kako se o tome govori. Polazimo od toga da bi za Siriju bio najgori scenario građanski rat. Poginuo je ogroman broj ljudi, kako to obično biva u takvim konfliktima. Međutim, krive su obe strane, koje u jednom momentu nisu htele da čuju jedna drugu i sednu za sto pregovora. Podsetio sam Dejvida da sam pre više od godinu dana kazao Bašaru Asadu da on mora da deluje, sprovodi reforme brzo i nađe ključ za uzajamne odnose s opoziciom, čak i u slučaju, ako to bude teško. Smatram da potencijal plana nije iscrpljen, moramo da se kooperišemo i nastavimo konsultacije u vezi sa time.

Interesovali su britanske novinare i odnosi između Rusije i SAD, tim pre što je do resitovanja došlo u vreme, kada je predsednik bio Dmitrij Medvedev. Mnogo smo postigli, - izjavio je premijer, mada ostaju realne nesuglasice u čitavom nizu pitanja

- Ono (resitovanje) je već rezultiralo mnogim korisnim stvarima, počev od Ugovora o ograničenju strateških ofanzivnih naoružanja, te odredilo konfiguraciju našmh uzajamnih odnosa za naredne godine, bez obzira na to, što, recimo, po PRO nam se stavovi razilaze. Mi smo uspeli da aktiviramo mnoge korisne mehanizme. Mi smo sprovodili mnogo konsultacija, posvećenih međunarodnim pitanjima. To je bila prva američka administracija, koja je pomogla Rusiji da se učlani u STO. Uvek ću biti zahvalan za to Baraku Obami, koji je zauzeo pošteni stav. Vozili smo se kolima, razgovarali bez prevodioca, te je on rekao: pomoću ću ti sa učlanjivanjem u STO. On je to i učinio. Takve stvari se ne zaboravljaju.

Što se tiče stavova Rusije i SAD o PRO, hoće li se oni jednom postati bliži, Dmitrij Medvedev je uveren, da je prvo potrebno odrediti, protiv koga mora da bude usmeren taj sistem.

- Postoji neka formula prećutkivanja: protiv koga se stvara odgovarajući protivraketni štit? Ako je on protiv država, koje razrađuju nesankcionisane nukolearne programe i stvaraju nove rakete, to mi razumemo. Međutim, objasnite, zašto odgovarajući štit i odgovrajuće rakete mogu da pogađaju mete u Rusiji? Odnosno, da utiču na naš raketni potencijal. Ako je to protiv nas, treba to reći pošteno. Onda je to kršenje nuklearnog pariteta, koji danas postoji između Rusije i SAD, a koji, taj strateški paritet je ključ za osiguranje bezbednosti tokom praktično svih posleratnih godina. Evo. Na to pitanje nikako ne možemo da dobijemo odgovor. Zato, meni se čini, NATO mora da shvati, šta treba od odgovarajućeg adaptivnog prilaza stvaranju PRO sa 4 faze. To je prvo. Drugo. U čemu se sastoji uloga Rusije?

Razgovor britanskih novinara i Dmitrija Medvedeva je obuhvatio ne samo mekđunarodnu politiku. Dopisnici su pitali i o korupciji u Rusiji, koja koči razvoj ekonomije i inače zemlje, o usvajanju novih amandmana u ruskom zakonodavstvu, povezanih sa zakonom o mitinzima, nekomercijalnim organizacijama. Tokom nekoliko meseci u našem zakonodavnom polju se ništa nije desilo, zemlja se ne kreće u pravcu totalitarizma, - istakao je Dmitrij Medvedev.

- Pomenuli ste zakon o nekomercionalnim organizacijama. Međutim, taj nacrt zakona, koji je usvojila Državna duma, u svom apsolutnom sadržaju odgovara nizu stranih zakona, uključujući poznati američki zakon. Sama po sebi konstrukcija stranih agenata ne znači da je to neka optužba. Nikako. To je samo konstatacija toga, da neka nevladina organizacija dobija novac iz inostranstva. Nijedna država nije indiferentna prema tome. Kada, recimo, iz inostranstva stiže novac radi vođenja političke delatnosti, to izaziva pitanje u svim državama.

Što se tiče mišlenja Dmitrija Medvedeva o procesu Pussy Riot, pank-grupe, koja je izvela pesmu nepristojnog sadržaja u Hramu Hrista Spasa, premijer je posebno istakao da treba sačekati kraj istrage i presudu.

Poslednje pitanje britanskih novinara je bilo u vezi sa budućnošću premijera, Da li on planira da se još jednom balotira za predsednika. Dmitrij Medvedev je odgovorio da nije on političar u godinama, zato ništa ne isključuje.