Šešelj u novoj formi protesta

Tužilaštvo je protiv Šešelja pozvalo 105 svedoka, a za dve trećine tih pojedinaca optuženi tvrdi da služe samo tome da u sudnici potvrde da su se desili zločini čije postojanje on ni ne osporava.
Protekle nedelje Vojislav Šešelj stupio je u novi haški štrajk, odbijajući da unakrsno ispituje zaštićenog svedoka 021, prvog od 13 svedoka koje će tužilaštvo, po odobrenju sudskog veća, ispitivati na osnovu njihovih pisanih izjava. Šešelj tvrdi da se na taj način krši njegovo pravo na pravično suđenje i da su ovoj kategoriji svedoka izjave pisali haški tužioci.

Pre nego što je u sudnicu uveden svedok 021, čija se pisana izjava odnosi na događaje u vukovarskoj bolnici, predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti je rekao da ni ovaj svedok, kao ni sledeća dva zaštićena svedoka koji će svedočiti o ubistvima hrvatskih zarobljenika na Ovčari, ne terete lično Šešelja, već samo svedoče o „bazi zločina”, drugim rečima, iznose dokaze da se zločin desio. Šešelj se energično usprotivio takvim svedocima za koje tvrdi da samo „razvlače” suđenje u nedogled.

Tužilaštvo je protiv Šešelja pozvalo 105 svedoka, a za dve trećine tih pojedinaca optuženi tvrdi da služe samo tome da u sudnici potvrde da su se desili zločini čije postojanje on ni ne osporava. On postavlja pitanje zašto se izjave ovakvih svedoka „guraju” u ovaj predmet, sugerišući time da tužilaštvo zapravo pokriva svoju nesposobnost da na klupu za svedoke izvede ljude koji mogu da dokažu konkretne optužbe.

Kad je reč o Ovčari, Šešelj je objasnio da on uopšte ne osporava da je tamo počinjen zločin, te da nema nikakve potrebe za tim da tužilaštvo s tri patologa, koliko ih je na spisku svedoka, dokazuje zločin na Ovčari. To može, kaže on, da se dokaže i sa samo jednim patologom. Ima dosta stvari koje tužilaštvo dokazuje, iako one nisu sporne. Sporno je ko je učestvovao, sporno je da li postoji udruženi zločinački poduhvat i, po Šešelju, to treba da bude predmet rasprave.

Naglašavajući da želi da ispituje svedoke po redovnim pravilima, uz poštovanje načela usmenosti i neposrednosti (a ne na osnovu nekih „hibridnih pravila” gde se izjava svedoka uvršćava kao dokazni predmeti, a on „usput može da postavi samo nekoliko pitanja”), Šešelj je rekao da zna da tužilaštvo ima problema s vremenom i da oni imaju nalog da završe ovaj predmet, ali da su mogli da smanje broj svedoka i da bi im u tome pomogao razgovor s njim, kako bi se izbeglo da se gubi vreme u dokazivanju nespornih stvari poput one da se desio zločin na Ovčari.

Svi svedoci tužilaštva, po njemu, planirani su da svedoče o bazi zločina, što znači da su to svedoci koji će posvedočiti da su videli neki zločin, ili da su čuli od nekoga da se desio neki zločin, ali koji neće znati i da povežu Šešelja s tim zločinom.

To je logika po kojoj tužilaštvo, navodno, želi da dokaže da su svi ti zločini sastavni deo udruženog zločinačkog poduhvata u kome je Šešelj učestvovao zajedno sa Slobodanom Miloševićem radi proterivanja nesrpskog stanovništva iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine zbog stvaranja Velike Srbije.

Svojevremeno se i Slobodan Milošević, na čijem je suđenju svedočilo 300 svedoka tužilaštva, bunio zbog velikog broja svedoka koji optuženog nikad nisu lično ni videli, a kamoli bili u nekoj direktnoj vezi s njim. Čak su i sudije pitale tužioca Džefrija Najsa šta će mu toliki svedoci. Sudija Ričard Mej je jednom prilikom rekao da bi „jedan dobar svedok na ovakvom procesu bio dovoljan”.