Srbija - četvrtina stanovništva nezaposlena

Jednom je stalni autor Glasa Rusije Ratko Pajić primetio da ako tako krene dalje, u određenom trenutku jedini zaposleni čovek u Srbiji će ostati... predsednik. Naravno, kolega Pajić je hiperbolisao, ali da li je on tako daleko od istine? Ako pre početka krize u Srbiji nije moglo da se zaposli 14%, sada nivo nezaposlenosti iznosi rekordnih 25,5%.

Nedavno su Večernje novosti isticale da do kraja godine Srbija može da zauzme prvo mesto u Evropi po broju onih na prinudnom odmoru i da je od svih balkanskih zemalja situacija gora samo u Makedoniji. Članak se između ostalog nazivao optimistično: Svaki treći ostaće bez posla...

Učesnici našeg današnjeg okruglog stola posvećenog problemu nezaposlenosti u Srbiji su ruski ekonomista, profesor Nikita Kričevski i Ivan Nikolić, viši  naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Gospodine Kričevski, koliko su ozbiljne srpske cifre ako se porede sa evropskim zemljama, ne sa Austrijom, naravno, gde je nezaposlensoti 4%, već sa kriznim, uz to i sa Rusijom?

- 25% srpske nezaposlenosti je naravno katastrofalno mnogo. Ovaj pokazatelj danas otprilike odgovara takvim zemljama južne Evrope kao što su Grčka ili Španija. Pri tome potrebno je shvatiti da nezaposleni u tim zemljama izjavljuju da nisu zaposleni pre svega da bi dobili socijalnu pomoć, pošto obim sivog sektora ekonomije ne omogućava im čak da ostvare ni nelegalnu zaposlenost. I to bez obzira na to što veličina prihoda skrivenih od oporezivanja u tim zemljama iznosi 30% i više. Što se tiče nezaposlenosti u Rusiji, ona je danas u granicama dopuštene norme i iznosi 5-6% ekonomski aktivnog stanovništva.

Gospodine Nikoliću, pitanje vama: eksperti upozoravaju da će nivo nezaposlenosti u Srbiji i dalje rasti i da će se kratko zadržati na cifri od 25,5%. Da li se slažete sa takvom prognozom i hajde da se vratimo takoreći ka izvorima krize.

- Dakle ovih 25,5 to je prema anketi o radnoj snazi po jednoj uobičajenoj metodologiji koja je međunarodno prihvaćena, ali naša statistika vodi podatak i o formalnoj nezaposlenosti. Dakle, lica koja traže zaposlenje i u prvom tromesečju taj iznos je već dostigao 31,1 posto. Mnogo je nepovoljnije kad se pogleda kakav je odnos broja zaposlenih, kako se kreće taj ukupan kontingent nezaposlenosti po regionima. I kada posmatramo, primera radi, urbane sredine, onda onih 25,5% bi se tu popelo na preko 28%, što je jako loše sa izrazitim pre svega socijalnim rizicima koje takvo jedno stanje nosi i naravno posle mogućom destabilizacijom koja može da za krajnju posledicu ima i političku destabilizaciju. Uzroci takve situacije su brojni, počev od loše osmišljene i loše sprovođene ukupne tranzicije u Srbiji koja, na posletku, predugo traje. Evo već više od 20 godina mi smo u tranziciji, a unutar toga je zaista loše izvedena privatizacije na početku visoke liberalizacije. Jako široka liberalizacija koja je otvorila praktično domaću privredu, a sa privatizacijom koja je za rezultat imala dramatičan pad broja zaposlenih pre svega u realnom sektoru došli smo u ovo stanje. Pri tome imamo nereformisan javni sektor, visok nivo korupcije, kao što znate, neefikasna javna preduzeća, isuviše komplikovane procedure za biznis.

S treće strane treba spomenuti naravno da je ovakvo stanje u ekonomiji svakako posledica nekonkurentne privrede. Mi imamo visoku spoljnu neravnotežu sa ovom unutrašnjom, koja se manifestuje u visokom budžetskom deficitu. Mnogo više uvozimo nego što izvozimo i upravo zato je destimulisana domaća proizvodnja. A kad nemate domaću proizvodnju onda ne možete da očekujete da imate, jednostavno, radnike koji vam rade u preduzećima. Dakle na novoj vladi je zaista puno izazova i puno dilema. Svakako će morati vrlo brzo da radi jer su, videli smo, stvari vrlo rizične i bojim se da do nekog loma ili čak do neke nestabilnosti u ekonomiji ili ovoj socijalnoj sferi može vrlo brzo da dođe ukoliko se ne bude odlučno sprovodio jedan vrlo konzistentan program.

Gospodine Kričevski, koje mere se mogu preporučiti da se zaustavi porast nezaposlenosti?

- Jedan od najpoznatijih i najefektivnijih primera borbe protiv nezaposlenosti i istovremeno sa inflacijom su SAD iz perioda takozvane Reganomike, tačnije 80-ih godina u epohi Ronalda Regana. Tada je vlada SAD preuzela doktrinu Ekonomije ponuda: za one koji otvaraju nova radna mesta, za one koji žele da se realizuju kao biznismeni, da proizvode ili pružaju usluge, pružani su uslovi maksimalno povoljni. I ne samo ekonomske prirode, kada se smanjuje poresko breme i pružaju budžetski krediti. Radi se o tome što se većina do tada okrenula ka malom biznismenu, tome kog aktualni predsednik Obama karakteriše kao ćutljivog junaka. Tačnije istoj toj srednjoj klasi na koju se polažu danas sve nade u mnogim evropskim zemljama. To je najbolja varijanta ali prirodno je da ova doktrina treba da bude adaptirana na današnje sprske realije, pošto institucionalno tuđe novine u drugi ekonomski prostor odbacuje ekonomija i socijalna sfera i one samo pogoršavaju stvar.

Gospodine Nikoliću, ispričajte o tim srbskim realijama.

- Potpuno je nerealno očekivati od sektora malih i srednjih preduzeća da oni budu inicijatori razvoja. I sada da oni odrade to što se od njih očekuje, a da pritom nemate velike industrijske centre. Dakle sektor malih i srednjih preduzeća, odnosno ukupnog tog nečega što zovemo preduzetništvo je moguć u ekonomiji koja je izgrađena i koja je zrela i u kojoj postoje praktično industrijski centri na koje bi se oni vezali. U Srbiji je stvar nešto drugačija, jer smo mi tokom 90-ih, a potom i kroz proces privatizacije uspeli da ove gotovo velike industrijske centre u pojedinim industrijskim oblastima potpuno ugušimo i sad su oni svedeni na minimum. U takvim okolnostima i u takvom ambijentu ne može se očekivati da mala i srednja preduzeća budu nosioci i kreatori tog jednog novog razvoja, pa samim tim i zapošljavanja. Bojim se da ćemo morati da krenemo od klasičnog kenzijanskog koncepta da država, ma koliko sad to deluje nerealno i nemoguće, jedina je u situaciji da upravo pokrene taj zamajac razvoja na koji bi se posle zakačila i mala i srednja preduzeća i postigli bismo sve to što želimo u narednim godinama. Ali, kažem vam, ima puno izazova: predstoji nam reforma javnog sektora, predstoji nam urgentna fiskalna konsolidacija budući da su ove dubioze ogromne, imamo visok javni dug, država neće moći ni da se zadužuje...

Nastavljamo Okrugli sto posvećen problemu nezaposlenosti u Srbiji. Gospodine Kričevski, šta mislite, gde da se Srbija pre svega obrati za pomoć? Ko može da pomogne u prevladavanju ekonomskih problema?

- Najverovatnije Srbija kao nekada Kina treba da računa na sopstvene snage, preuzimajući pri tome sve najbolje iz ekonomske teorije. Molim da se setimo prakse četiri Kine o kojoj se tako mnogo diskutuje u svetu – to je, podsećam, Kina, Hong-Kong, Tajvan i Singapur. Naravo, Srbiji je teško da ide kineskim putem: Kina je ogromna zemlja, čiji je glavni resurs radno sposobno stanovništvo. Ali hajde da se setimo Singapura s početka 60-ih godina. Čime je započeo uspon? U ta vremena Singapur koji nije imao nikakve resurse, bio je primoran da uvozi ne samo građevinski pesak, već, nećete poverovati, vodu za piće. Ipak, za nekoliko decenija od zaostale zemlje pod strašnim teretom korupcije Singapur se pretvorio u jednu od prosperitetnih azijskih država koje pokazuju primer stabilnog ekonomskog razvoja čitavom svetu.

Da, jer Singapur je svojevremeno računao da visokotehnološki razvoj i što je najverovatnije važno za strane investicije. Znamo da je koncern US Steel doživeo neuspeh u Srbiji, pa i Fijat sklopljen u Kragujevcu niko ne vozi. Gospodine Nikoliću, sa tim u vezi pitanje za Vas. Koji segmenti srpske ekonomije vam se čine najprivlačnijim za strana ulaganja?

Kada bi došlo nekoliko Fijata u Srbiju to bi bila potpuno drugačija priča. Kada pogledamo po sektorima, šta je to atraktivno što Srbija može da ponudi pre svega stranim investitorima, to je definitivno poljoprivreda ili agrobiznis, šire rečeno. To je sa druge strane i energetika, što pretpostavljam da i ruskim kompanijama i partnerima može da bude vrlo interesantno. To su neki segmenti u prerađivačkoj industriji. Srbija je pre svega preko fleksibilnog kursa obezbedila poslednje godinu-dve ili tri jaku konkurentnu radnu snagu. Naša cena rada je gotovo najniža u Evropi i mislim da je to vrlo jak motiv za dolazak stranih kompanija u Srbiju. Ukoliko uspemo da i ovaj širi paket strukturnih reformi u narednom periodu sa novom vladom koja bi mnogo ozbiljnije radila sprovedemo, mislim da će Srbija biti zaista atraktivna destinacija za investiranje i za poslovanje. Ali, kažem Vam, ostaje da vidimo i da pratimo šta se dešava.

Timofej Aleksejev, Dejan Mitevski,