Preseliću i „Microsoft” u Inđiju

 Zašto ga vole investitori i ne vole njihovi advokati, i da li će Madona ove godine posetiti Srem, govori Goran Ješić, predsednik opštine Inđija

U Inđiji će se, po svemu sudeći, dogoditi ono što njen gradonačelnik Goran Ješić, iako, kažu, drži sve konce u rukama, nije mogao da predvidi. Samo pre godinu dana, upitan o nekim kontroverznim inđijskim investitorima, kratko je odgovorio u stilu „bilo bi idealno da ovde dođe Bil Gejts, ali...”

Protekle nedelje, gostujući u „Politikinom poslovnom klubu” i potvrđujući da u maju,u Inđiji, multinacionalna kompanija „Emabi grupa” iz Indije, kako je i najavljeno, počinje da gradi prvi srpski Aj-Ti park, u koji će se, prvi stanari useliti već početkom iduće godine, Ješić je otkrio:

– Imamo dogovor sa „Microsoftom” da razvojni centar iz Beograda preseli u Inđiju.

Za „Microsoftove” komšije viđeni su i drugi veliki partneri indijske kompanije – Aj-Bi-Em, „Fideliti”, „Target”, „Jahu”, „Meri Linč”...

 Neki od njih su tražili pogodno mesto u istočnoj Evropi, ciljajući Češku, Poljsku, Slovačku, a sjajna ekipa Indijaca koji ovde žive, nagovorila je centralu u Bengaloru da razgovara sa Srbijom. A naša ekipa, sa odličnim pregovaračem Jasnom Matić na čelu, uspela je da na pregovorima u Indiji ubedi i na stranu Inđije prevučečak i najtvrđe sagovornike – iz finansijske kuće „Fideliti”.

Da nismo prodavali samo lepu priču, nedavno je napismeno potvrdio i „Fajnenšel tajms”. Njegov magazin FDI svrstao je Inđiju u gradove budućnosti – među 25 najpoželjnijih destinacija za investiranje u Evropi

Šta je bio glavni adut Inđije. Šta su vrednovali?

To je zaista najrelevantnija lista i na nju se ne možete upisati ni tako što neko za vas lobira ni zato što ste platili oglas. Kandidovala nas je naša Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, popunili smo ozbiljan formular, a onda su njihovi ljudi dolazili ovde nekoliko puta, intervjuisali i nas i naše investitore, bez nas. I merili ono što i Svetska banka – najopštije rečeno poslovnu klimu.Sve što vrednuju i sami investitori kad donose odluke. I oni su, zapravo, bili naša najbolja preporuka.

A čime ste vi osvojili više od trideset domaćih i stranih kompanija da u Inđiju usmere gotovo trista miliona evra?

Mi objektivno nismo najbolja destinacija za investiranje. Činjenicu da investitoru, kad krene severno od Beograda, Inđija nije najbliža, da usput prođe više od 1.000 hektara industrijske zone, i Pazovu, i Banovce, i Surčin, i Pećince, i Krnješevce, i još da mu se na kraju ispreči naplatna rampa, morali smo da pobedimo većom konkurentnošću. Da u svim servisima budemo bolji od komšija: da nam administracija bude efikasnija i fleksibilnija, da imamo bolju infrastrukturu, i da im ne stvaramo dodatni trošak u vidu korupcije, da im ponudimo jeftinije komunalno opremljeno zemljište...

A šta konkretno nudite investitorima?

Pružamo im usluge koje u drugim opštinama ne dobijaju: registrujemo preduzeće, dajemo im besplatan prostor dok grade svoje fabrike, ljude koji operativno prate realizaciju projekta, tako da neko iz Nemačke ili Austrije preko interneta prati stanje svoje dokumentacije, a službenik iz opštine mu prikuplja saglasnosti i druge papire.Apliciramo za državne podsticaje na koje imaju pravo kao investitori i, kao kruna svega, treniramo im buduću radnu snagu. I sve to ih ne košta.

Mora da vas advokati ne vole, uzimate im hleb?

Ako koriste naše usluge, investitorima nije ni potrebna advokatska kancelarija koja će tu da se muva mesec i po i pravi cirkus od srpskog sistema. Pa, naravno da se advokati ljute na nas.

I komunalce, na koje se ponajviše žale i građani i investitori po Srbiji, uveli ste u red?

Da bi se to uradilo mora da postoji politička odluka, a da se politika koliko je god moguće izbaci iz upravljanja tim preduzećima.Partije predlažu čelne ljude, ali ja insistiram da predlože više kandidata i to kakvih-takvih menadžera, koji će bez obzira na političku pozadinu, moratida rade u interesu preduzeća.

Koliko to uspevate?

Naterali smo ih da budu profitabilne kompanije, jer nema razloga da to ne budu, pošto su monopolisti. A kad im ukinete subvencije i date tržišnu cenu, moraju da se bore kao svako drugo preduzeće. Kad sami obezbeđuju pare za plate i ostale troškove, onda će morati da povećaju naplatu, a da bi povećali naplatu moraju da pružaju dobru uslugu. I onda sigurno neće zapošljavati one koji im po partijskoj liniji lepe plakate.

Uveli ste i poseban sistem kontrole, tzv. sistem 48, koji je nekadašnji gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani testirao na policiji kao najvećem potrošaču američkog gradskog budžeta?

 Da, a onda je jedan mladi gradonačelnik Baltimora, koji je sada guverner Merilenda i kažu jedan od budućihkandidata demokrata za predsednika Amerike, taj sistem primenio na javne servise. Uveli smo dvostruku kontrolu. S jedne strane, građanima smo omogućili da, kad imaju neki problem, pozivom kol centru koji radi 24 sata svih 365 dana, to prijave. I da u roku od 48 sati dobiju odgovor da je problem rešen ili kada će biti rešen.Tako smo umesto 15, dobili 55.000 inspektora – građana.

Kako kontrolišete poslovanje komunalaca?

Napravili smo svoj softver, bolji od američkog, čak ga i njima dali, ali i razmenili sa Slovencima iz Celja za projekat fudbalskog stadiona.On omogućava praćenje poslovanja – vremenskih, finansijskih i ljudskih resursa u svim opštinskim preduzećima i ustanovama. Tako, na primer, svakog trenutka znam koliko bunar u Inđiji daje vode ili koliko sijalica u gradu radi.

Znači, nisu u pravu protivnici brže decentralizacije koji sumnjaju u sposobnost opština da se izbore sa novim nadležnostima, ali i prihodima koji bi im sledovali?

Opštinu posmatram kao preduzeće i smatram da je predrasuda da lokalne samouprave nemaju dovoljno iskustva i da ne znaju da upravljaju. Garantujem da je u ovom momentu svaka opština u Srbiji učinila veći iskorak ka građanima, u demokratičnosti, transparentnosti u radu nego bilo koje ministarstvo. Decentralizacija je neophodna, jer su decentralizovani sistemi fleksibilniji i brži. Naravno, stepen decentralizacije ne može biti jednak za sve i za Beograd i za Ražanj, pošto su im kapaciteti drugačiji.

Vi ste bili član vladine komisije koja je trebalo da predloži zakon o vraćanju imovine opštinama?

Zakon nemamo, ni godinu i po posle donošenja Ustava. A bez imovine lokalne samouprave ne mogu da se razvijaju koliko bi morale, ne mogu da izdaju obveznice koje su osnovni način finansiranja kapitalnih opštinskih objekata u Evropi. Jer to su najsigurnija i najjeftinija sredstva. Kada imate imovinu onda zajmodavac može da se hipotekarno uknjiži i to vam znatno obara cenu kapitala.

Osnovana je i Agencija za lokalnu infrastrukturu, ali o njoj ni traga ni glasa?

Ta agencija je bila dobro zamišljena. Bavila bi se, između ostalog, i pripremom i podrškom opštinama pri sastavljanju projekata kojima bi konkurisale za sredstva iz evropskih fondova.

Da bi se sredstva iz pretpristupnih fondova koristila, preduslov je ekonomska regionalizacija Srbije?

Ekonomska regionalizacija je neophodna, sem ukoliko država ne želi da se ponaša kao Simpson, koji gurne sendvič pod krevet pa ga pojede posle tri nedelje onako buđavog. Evropa je uspešna jer podstiče različitosti, koje su i Vojvodinu učinile kvalitetnijom. Srbija ima gradove i regione, nekadašnje snažne industrijski centre, kao što su Užice, Čačak, Kragujevac,Valjevo u kojima čuči ogroman ljudski potencijal, i ako se ne iskoristi i nestavi u funkciju razvoja, zasnovanog na znanju i novim tehnologijama, biće izgubljen.

Vi ste iz Vojvodine, da li se osećate kao neko kome Beograd nešto uzima?

Osećam se kao neko ko je jako oštećen, jer mu centralna vlast sa sedištem u Beogradu uzima najveći deo dobiti. Centralna vlast uzima i Beogradu, i Priboju, i Čačku.Ali u Vojvodini, koja i stvara najveću dobit, to je najizraženije..

A koncesija za autoput Horgoš –Požega? Bilo je mnogo varnica na relaciji Vojvodina – Republika?

Ta koncesija je, ekonomski, a ne politički gledano, bruka i sramota. Taj poluautoput od Horgoša do Batajnice izgrađen je isključivo sredstvima AP Vojvodine. Ako ništa drugo, ako Vojvodina neće ubirati prihode, onda bi za uzvrat trebalo da dobije veća ulaganja u lokalne puteve. Najprometniji put u Srbiji je stari put Beograd – Novi Sad koji prolazi kroz centar Inđije. Tim potpuno raspadnutim putem, koji je u ingerenciji Ministarstva za kapitalne investicije, prolazi 11.000 vozila, autobusi za Novi Sad, svaki dan se dogodi poneka saobraćajka. U aprilu će biti glavna vest da je predsednik opštine Inđija uhapšen zato što je blokirao autoput u koji od 1936. godine nije uložen ni dinar.

Koga od investitora ste želeli a niste uspeli da dovedete u Inđiju. Koga biste rado videli u svom ataru?

Jedini projekat koji nisam realizovao za tri i po godine drugog mandata jeste razvoj banjskog i turističkog centra. Radili smo sve što je u našoj moći. Angažovali smo sjajne konsultante, posao je bio doveden do kraja, razrađen je model privatnog i javnog partnerstva, raspisan je i konkurs za dodelu zemljišta, da bi dan ranije slovenački investitori otkazali iz njihovih i to objektivnih razloga. Niko nije mađioničar. Nisam ja Big Lale.

A posle Pepersa, hoće li ove godine biti neke dobre svirke u Inđiji? Hoće li se Madona pojaviti u Sremu?

Organizacija tog koncerta je jako skupa i zahtevna i da biste doveli tako velika imena morate da obezbedite bankarsku garanciju,a mi u maju imamo lokalne izbore. Nepošteno bi bilo i prema biračima i političkim konkurentima da to sada radimo. Ali sledeće godine biće nešto veliko. To je dobro i za ekonomiju i za imidž.

A šta je to?

Ima nekoliko ideja, od Ej-Si- Di- Sija, pa do Robija Vilijamsa, ako krene na turneju.

Čime ćete se baviti kadaviše ne budete gradonačelnik?

Imam ponudu za lepe studije u Americi na Harvardu, a ako budem rešio da izađem iz ovoga, baviću se nekim biznisom.

A ona firma u Emiratima, o kojoj su neke novine pisale?

Ne postoji, to sam rekao i njima. Ako budem imao firmu, imaću je u Srbiji.

Vesna Jeličić

-----------------------------------------------------------------

Tajkuni kontrolišu parlament

Predstavaje, a potvrđuju je i istraživanja, da su opštinari vrlo potkupljivi. I Vas su, pričali ste, pokušali da korumpiraju. Neki Nemci?

Nisu Nemci, nego Srbi koji rade za nemačku firmu. Oni su kod nas gradili fabriku i hitno tražili sastanak. Došli su i u kesi ostavili neki poklon. Sutradan smo otkrili da je sem cigareta i pića, tu bilo i nekoliko hiljada evra. Pozvao sam ih i bio vrlo neprijatan i nepristojan....

Vi tvrdite da, kad je o korupciji reč, riba smrdi od glave: da je najveća u javnim preduzećima, ministarstvima i parlamentu, pri lobiranju da se donesu ili zaustave neki zakoni?

Ne kažem da toga nema u lokalnoj samoupravi.

Ali, i sada tvrdim, što uostalom i nije neka tajna, da velike finansijske grupe, mislim na tajkune, kontrolišu srpski parlament i političke partije i da je to glavni izvor korupcije.

 Kako se protiv te bolesti izboriti?

Na dva načina: prvi je da se poslanici počnu birati većinski, kako bi odgovarali sredini iz koje dolaze, a ne direktno političkim partijama, a drugi je – transparentnost finansiranja političkih stranaka. Ne može skupštinski odbor koji čine predstavnici političkih partija da kontroliše njihovo finansiranje. To mora da bude nezavisna agencija.

Ali tajkuni grade i posluju i u Inđiji. Ni vi niste gadljivi na njihov kapital. I kontroverzni biznismen Peconi, i Kostić... Rekoste da biste rado videli i Miškovića.

Istina je da u Inđiji ima kompanija sa tom reputacijom, ali je naš odnos prema njima kao i prema svakom drugom investitoru. Ja se sa tim ljudima ne družim, oni legitimno kupuju zemljište, potpišemo ugovor, uredno plaćaju sve doprinose i naknade opštinskom budžetu i sa nekima od njih smo imali dobra poslovna iskustva, recimo sa MK komercom. Peconijeva fabrika „Monus” je do sada najveća investicija u Inđiji, koja uspešno posluje i zapošljava naše ljude. Uostalom ja sam mali lokalni političar koga su građani izabrali da rešava njihove životne probleme. Da sam ministar policije ili finansija, znao bih kako bih rešavao taj problem.