Žene mnogo više promišljaju i sagledavaju rizike sa svih aspekata

Vodiš uspešan biznis- a kako da deca i muž ne budu zanemareni, a da uz to još i lepo izgledaš? Gde da naćeš potrebne veze i dobiješ verodostojne informacije o biznisu? Kako da ostvariš uspešnu karijeru, a da ne zaboraviš na lični život?

Sve se to aktivno razmatralo tokom trodnevnog foruma „Žene i ekonomija“ pod okriljem Azijsko- Pacifičke organizacije za saradnju u Sankt-Peterburgu.

Teme ovog foruma i iznešena mišljenja, bili su povod da naša koleginica Jovana Vukotić o problemima koje danas imaju poslovne žene u Srbiji, razgovara sa Mr Sanjom Popović Pantić, predsednicom Udruženja poslovnih žena.

Kako komentarišete reči jedne od učesnica foruma, Elizabet Vezkez, direktorke nekomercijalne organizacije We Connect International, koja navodi da su osnovni problemi žena u odsutnosti prilaza neophodnom znanju i nemogućnost pristupa pravilnim mrežama i kontaktima?

Mislim da je to jedno opšte mesto i da generalno, bez obzira da li je reč o evropskim zemljama ili čak nekim drugim kontinentima, gde je pozicija žena, kao što je recimo na afričkom ili azijskom kontinentu daleko nepovoljnija, ipak jedinstven problem. Žene u svakom slučaju imaju ograničen pristup finansijskim resursima. Kada je reč o Srbiji, osnovni problem je u tome što žene nemaju u dovoljnoj meri nekretnine na svoje ime, koje mogu da založe kao kolateralu(zalog) kod banaka. To je neki prvi, da tako kažem, faktor diskriminacije, budući da se na ime žena u Srbiji vodi negde oko, u proseku 13% nekretnina- bilo da je reč o zemljištu, stanovima, kućama- što priznaćete jeste vrlo skroman procenat. Nijedna banka zapravo ne može da odobri start up kredit sa ovakom slabom kolateralom.

Zbog toga je bitno da država zapravo razvija programe posebno za podršku ženskom preduzetništvu i da tu gde komercijalni sektor ne može da izađe u susret, praktično ona(država) razvije određene mehanizme, kao što su garancijski fondovi za žene, posebne subvencije i programi podrške za ženski biznis. Takvih programa podrške ima u evropskim zemljama, a nedavno, tačnije od ove godine, po prvi put pojavio se jedan takav program u Srbiji, kod Fonda za razvoj- kreditna linija za žene u preduzetništvu. Međutim, tu opet ima jedan ograničavajući faktor- kriterijum da žena mora biti vlasnica 51% biznisa. To je u srbskim uslovima preduzetništva, takođe retka situacija i zato je opseg žena koje mogu da konkurišu za ove programe, veoma uzan. Firme u Srbiji su uglavnom porodične, a znamo da je u porodičnim firmama, u najboljem slučaju 50% - 50% vlasništvo između supružnika ili oca i ćerke itd. Retko kada imate situaciju da je žena u porodičnoj firmi većinski vlasik, tako da je i odziv na ove konkurse prilično slab. Ali, trebalo bi pohvaliti inicijativu kao prvu te vrste u Srbiji.

Generalno u Srbiji, udeo žena preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika je 26% i to samo po sebi nije neki dramatičan podatak, jer i u EU je u proseku nešto iznad 30% učešće ženskih firmi, tako da tu se nešto ne zaostaje previše. Ali, problem koji se kod nas javlja je upravo u održivosti tih ženskih biznisa, jer je i stopa gašenja tih preduzeća visoka- prošle godine je iznosila 47%, tako da je zaista neophodno da se određene mere državne podrške kreiraju i što pre implementiraju, kako bi se ovi biznisi ohrabrili ne samo da nastanu, već i da opstanu.

Sa druge strane, Jolanda Vega, generlna direktorka Ženske trgovinko-industrijske komore Australije, navela je podatak da je Svetska banka sprovela istrživanje, koje dokazuje dasu investicije u ženski biznis mnogo bezbednije, jer žene uvek vraćaju kredite....

I mi smo u Srbiji radili jedno istraživanje na temu kreditiranja ženskih biznisa i u principu došlo se do podataka da rodna diskriminacija u smislu davanja kredita od strane banaka nije vidljiva. Ipak, diskriminacija postoji, skrivena je u tom smislu što su bankari i dalje skeptični kad je u pitanju davanje ženama velikih kredita. Sa druge strane, žene zaista, pre nego što se upuste u biznis ili u traženje kredita, mnogo više promišljaju i sagledavaju rizike sa svih aspekata. Zbog toga i jeste ta stopa otplate kredita dosta visoka. O tome govore podaci Garancijskog fonda Vojvodine- sve ženske firme koje su dobile grantove i garancije od ovog fonda, zatvorile su finansijsku konstrukciju i vratile svoje kredite u roku. Dakle, to je negde i osobina žena- veća opreznost i promišljanje o svakom koraku, možda ih zbog toga nema u jednakoj meri u biznisu.

Koji su problemi poslovnih žena u Srbiji danas, osim već navedenih?

Kad kažemo poslovne žene - to obuhvata i žene preduzetnice i žene koje rade u kompanijama koje nisu njihovo vlasništvo. Konretno, Udruženje poslovnih žena Srbije u svojim redovima ima pre svega preduzetnice, dakle žene koje osnivaju i vode sopstvene biznise. Njihovi problemi su svakako drugačiji u odnosu na probleme koje imaju poslovne žene, odnosno žene koje su zaposlene u korporativnom sektoru. Sigurno da preduzetnice dele sudbinu celokupne preduzetničke populacije u Srbiji- to znači da imaju veliki problem sa održivošću biznisa, zbog opšte nelikvidnosti u privredi, zbog visokih fiskalnih i parafiskalnih nameta, zbog korupcije i raznih nevidljivih troškova. Ovi problemi su omča oko vrata malim i srednjim preduzećima i sa njima se oni daleko teže bore nego velike kompanije.

Recite nam nešto o vašim tekućim projektima.

To su pre svega projekti usmereni na podsticanje samozapošljavanja žena u sektoru ruralnog turizma, obzirom da je ovaj sektor prepoznat kao perspektivan za žene, posebno u ruralnim sredinama. Mi smo nedavno završili projekat gde se od 20 učesnica, 12 njih samozaposlilo, 8 je napravilo svoje male firme, 2 su neformalno samozaposlene i rade po ugovoru za svoje mentorke- pošto smo razvili model mentorstva u preduzetništvu izmeđi iskusnih preduzetnica i početnica. Ono na čemu posebni radimo, osim edukacije i konsaltinga, svakodnevnog savetovanja početnica, jeste i taj mentorski rad, gde smo razvili jednu posebnu metodologiju koja daje dobre rezultate i zaista omogućava mlađim početnicama da brže prođu kroz neke početničke probleme...

Da li sarađujete sa sličnim ruskim udruženjima i ima li konkretnih rezultata?

Nažalost, do sada nije bilo saradnje sa ruskim udruženjima. Naime, Udruženje poslovnih žena Srbije deo je jedne velike regionalne mreže koja se zove „Karat koalicija“ sa sedištem u Varšavi i koliko je meni poznato tu se nalaze neke ruske nevladine organizacije za osnaživanje žena, ali ne za poslovne žene.

Nama bi bilo vrlo interesantno da uspostavimo takvu komunikaciju i da se u perspektivi uz podršku naših ambasada, organizuju recimo B2B (biznis-tu-biznis) sastanci između članica našeg Udruženja i udruženja preduzetnica Rusije.

Trebalo bi još dodati da je na samom Forumu u Sankt- Peterburgu rečeno i to da se u poslednje 3 godine broj žena na rukovodećim mestima u Rusiji se povećao za 40 odsto. Mnogi strani investitori više vole da rade sa ženama-šefovima kompanija, nego s mukškarcima, - ispričala je potpredsednik za ekonomiju i pravo opšteevropske društvene organizacije „Žene Biznisa“ Marina Moskalenko.

Jovana Vukotić,