Da kupimo rusko oružje i zovemo ruske dobrovoljce

Proglašenje nezavisnosti Kosova je privremeno, okupaciono rešenje i tako ga treba posmatrati. Najgore što bi nam se moglo desiti je da Srbi napuste Kosovo i Metohiju, jer bi to značilo gubitak naše pokrajine. Tadić i Koštunica su dobro zastupali državne stavove o Kosovu i Metohiji, ali ne šalju svetu jednu poruku. Sa agresorima ne može biti saradnje, oni koji žele da priznaju Kosovo ne mogu biti naši partneri

- Izjava načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Zdravka Ponoša da se Kosovo i Metohija ne brani vojskom nije dostojna jednog vojnika. To je sramota! - kaže Njegovo preosveštenstvo vladika raško-prizrenski gospodin dr Artemije (Radosavljević). On u intervjuu za Glas javnosti otvoreno izražava i nezadovoljstvo različitim i nedoslednim porukama koje državni vrh Srbije šalje svetu kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini, ali i mlakim stavom Srpske pravoslavne crkve u odbrani Kosova i Metohije.

Vladiko, šta će biti sa Srbima, njihovom imovinom i svetinjama SPC ako Kosovo i Metohija proglasi nezavisnost?

Bez obzira na to šta će biti, Srbi na Kosovu i Metohiji treba da ostanu u svojoj državi, u svojim kućama, na svojim imanjima, na svojoj dedovini, oko svojih svetinja, grobova... jer Kosovo je bilo i biće srpsko. Najgore što bi nam se moglo desiti je da Srbi napuste Kosovo i Metohiju, jer bi to značilo gubitak naše pokrajine. Kao što i u ranijim okupacijama naše države narod nije napuštao Kosovo, tako će biti i sada. Proglašenje nezavisnosti Kosova je privremeno, okupaciono rešenje i tako ga treba posmatrati. Svemu dođe kraj, pa i okupaciji Kosova i Metohije! Sigurno je da teroristička vlast na Kosovu i Metohiji može da protera i ovo preostalih Srba, ali je veoma važno da oni ne odu svojevoljno. I oni koji su proterani od 1941. do 1945. pa od devedesetih godina do dana današnjeg imaju prava da se vrate na svoju imovinu. Kada je reč o našim svetinjama, one mogu i dalje da budu rušene ali, kada se narod bude vraćao, mi ćemo ih obnavljati, kao što smo obnavljali i pojedine svetinje koje su srušene od 1999. godine do danas.

Po povratku iz Amerike rekli ste da su preuzete inicijative za promenu politike SAD. Da li je sada kasno za to?

Nikada nije kasno! Postoji mogućnost da se Amerika predomisli i promeni svoj stav u minut do dvanaest, a onda bi se promenilo i mišljenje u Londonu, Parizu, Berlinu, Rimu...

A da li je to realno?

Nije realno, ali nije nemoguće!

Kažete da su Vam sagovornici u svetu više puta naglasili da su pojedini srpski političari rekli da će srpski odgovor na agresiju i okupaciju biti mnogo manji, nego što bi učinila bilo koja druga nezavisna država. Koji su to političari?

Prepoznaće se oni sami!

Kako vidite stavove državnog vrha Srbije o Kosovu i Metohiji?

Mislim da su i predsednik i premijer Srbije - bar verbalno - bili na visini zadatka i da su dobro zastupali državne stavove o Kosovu i Metohiji. Ali, njih dvojica ne šalju svetu jednu poruku. To daje povoda da političari u svetu misle da Srbija neće odlučno reagovati. Jer, iako govore o Kosovu i Metohiji kao o neotuđivom delu Srbije, spremnost da se sarađuje sa agresorom nije dosledan stav. Sa agresorima ne može biti saradnje, oni koji žele da priznaju Kosovo ne mogu biti naši partneri i ne treba da žurimo u njihovo društvo!

Vlada Srbije odbacila je nezavisnost Kosova i Metohije i najavila mere protiv svih koji priznaju ovu lažnu državu. Kako to komentarišete?

To je dobar potez i sigurno je da Vlada Srbije ima širok dijapazon mera. Dobro je da je vlada blagovremeno zauzela stav, možda po prvi put pre samog čina. Ali, brine me što to nikad nismo čuli od predsednika Srbije.

Nedavno ste izjavili da bi Srbija trebalo da objavi da će kupiti najsavršenije borbene sisteme od Rusije i drugih zemalja i da ovoj zemlji treba da uputimo poziv da uspostave vojno prisustvo u Srbiji i pošalju dobrovoljce. Da li su to prejake reči za jednog vladiku?

Što bi to bilo prejako!? Je l’ nam ne treba naoružanje!? To su bili moji predlozi šta bi trebalo uraditi dan pre, a ne dan posle proglašenja nezavisnosti. To su moja razmišljanja i stojim iza toga. A da li će vlada to da uradi - ne znam. To nije propis ni primoravanje Srbiji, već predlozi šta bi bilo nužno i šta bi dalo rezultate.

Da li za svoje stavove imate podršku SPC?

Mislim da u Crkvi nema nikog ko je protiv mojih stavova, a ja nisam testirao da li je neko protiv.

Kako komentarišete stavove SPC o Kosovu i Metohiji? Poslednjih dana SPC se oglasila samo s jednim saopštenjem.

Stav je anemičan! To je verovatno zbog zdravstvenog stanja Njegove svetosti. Crkva treba mnogo odlučnije da nastupa!