Referendum za nezavisnost RS

U svetu je na snazi pravo na samoopredeljenje. Priznanje kosovske nezavisnosti bio bi početak kraja međunarodnog poretka

- Naša budućnost je Republika Srpska, evropski integrisana sa dobrim komšijskim odnosima u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. To hoće naš narod, jer će živeti bolje bez političkih trzavica i uz ekonomski prosperitet. Zato je Pokret „Izbor je naš„ pokrenuo pre tri godine inicijativu za prikupljanje potpisa građana koji žele referendum i sakupio više od 50.000 glasova širom RS. Smatramo da imamo pravo na nezavisnost jer sudeći prema raspadu Jugoslavije, u svetu je na snazi pravo na samoopredeljenje - ističe u intervjuu za Glas javnosti Dane Čanković, predsednik nevladine organizacije u RS govoreći da to što bi neko rekao da i Albanci hoće isto, ne može da se poredi jer u slučaju RS radi se o očuvanju teritorije, a u njihovom o osvajanju.

- Ne čudi nas što Albanci žele veliku Albaniju, ali im ona ne pripada ni istorijski ni prema međunarodnom pravu. Čudi nas samo što velike sile to podržavaju, a srpski političari nemaju jedinstven odgovor na albanske aktivnosti. Balkan se destabilizuje tako što narodi manji od srpskog stvaraju svoje nacionalne države na srpskoj zemlji. Istorijski gledano, srpski državotvorni narod nema rešeno nacionalno pitanje, a naš pokret smatra da odgovor nije ni u komunističkim granicama ni u RS. Istovremeno, znajući da genocid ne zastareva, rekli bi da su Hrvati, Muslimani i Albanci zapravo bili nagrađeni srpskom zemljom zbog genocida. U Drugom svetskom ratu u Hrvatskoj i na području BiH stradao je veliki broj Srba, a možemo izračunati koliko bi veći broj nas živeo na tom prostoru jer bi tamo bila i deca njihove dece. A muslimanski političari danas pitaju odakle 33 odsto Srba u Dejtonskoj BiH ima pravo na 49 odsto BiH. E, vidite, gruntovno imamo 64 odsto teritorije BiH. Ako se uzme u obzir i naše stradanje, onda bi i po međunarodnom pravu imali osnov da RS pripadne mnogo veća teritorija. Naročito ako znamo da svet insistira na neprikosnovenosti privatne svojine, a, ponavljam, Srbi imaju 64 odsto.

Kažete da RS ima neuporedivo veće pravo na nezavisnost kao članica konfederacije, nego Kosovo kao pokrajina države Srbije. Na tome Vaš pokret insistira...

- Na svega nekoliko stotina kilometara postoje dva međunarodna protektorata. Na Kosmetu deo međunarodne zajednice podržava pravo Albanaca na samoopredeljenje i kaže da je nemoguće živeti u Srbiji i sa Srbima. To pravo im ne pripada jer su nacionalna manjina u Srbiji. Dok su demokratsku većinu na Kosovu ostvarili nezakonito, u komunističko vreme, nelegalnim prelaskom iz Albanije kada im se broj povećao za 300.000. Pri tom znamo šta zapadne zemlje rade već u slučaju pojedinačnog nezakonitog ulaska. Istovremeno u RS odnosno u BiH deo međunarodne zajednice primorava Srbe, Muslimane i Hrvate da žive zajedno, te je jasno da se radi o različitim principima. Ako Albanci proglase nezavisnost i neke zemlje je priznaju, biće to početak kraja međunarodnog poretka. Albanci u Makedoniji i Crnoj Gori će ohrabreni pokrenuti stvaranje više albanskih država i velike Albanije na srpskoj zemlji. S druge strane, prirodno je da bi Srbi na Kosovu hteli da ostanu u Srbiji. Isto tako teška je situacija Srba u Crnoj GoriÖ a Kosovo se može reflektovati na jug Srbije ili Vojvodinu.

O tome ste prošle nedelje pisali i generalnom sekretaru.

- Da, i poručili smo mu da ako SB UN nije u stanju da zaštiti suverenitet Srbije kao članice UN, biće doveden u pitanje interes drugih država da ostanu članice. Pisali smo i ambasadorima članica Kontakt grupe i upozorili ih da će, ako njihove vlade priznaju nezavisnost, srpski narod i te kako razmisliti o ulasku u NATO i EU. Jer to za naš narod nije jedino rešenje, znajući da to može voditi gubljenju integriteta i interesa našeg naroda.

Navodite referendum kao demokratski put ka nezavisnosti i alternativni put preko nezavisnosti Kosova. U oba pravca ste već preduzeli korake.

- Pisali smo Narodnoj skupštini RS i tražili da po automatizmu proglasi nezavisnost, ako se to dogodi u Prištini. Prvi zahtev je bio 23. marta 2007. kada smo tražili raspisivanje referenduma, a drugi zahtev 29. septembra 2007. mada su oba bez odgovora Skupštine „jer je predlog u proceduri parlamentarne komisije“.

Koji su sledeći koraci i koja je uloga aktuelne političke vlasti u RS?

- U martu planiramo miting „Narod govori“, a onda i svesrpski sabor sa ličnostima iz Srbije, Crne Gore i rasejanja, gde ćemo proglasiti nezavisnost i pozvati zemlje da nas priznaju. Ako naši političari u sledeću godinu dana ne pokažu hrabrosti da krenu najboljim putem nezavisnosti, stvorićemo novi politički ambijent.

PRAVO U POVELJI UN

Koje su pravne osnove za nezavisnost, ali i argumenti koji se tiču boljeg života Srba u RS?
- Pravo crpemo iz Povelje UN, Dejtonskog sporazuma koji suverenitet ostavlja entitetima i iz Ustava RS koji srpskom narodu daje pravo na referendum o svim suštinskim pitanjima. Nećemo da nas ponižavaju muslimani koji su blokirali da „Bože pravde“ ne bude himna jer mi imamo svoj grb Nemanjića i hoćemo svoju himnu. Nećemo da nas pljačkaju i nećemo nepravedno određene koeficijente za oporezivanje da mi punimo budžet BiH umesto da otvaramo nova radna mesta, bolnice i škole. Zašto PIO ne isplaćuje 30.000 penzija, nego RS na svoju štetu, i zašto penzioneri u BiH imaju veće penzije. Što bi mi finansirali institucije BiH. RS ima prirodne resurse koji su ogromni, hidropotencijal, a slobodna RS bi imala veći prosperitet. Zaštitićemo nacionalne manjine, ali nećemo da one koče naš razvoj kao sada preko mehanizma „vitalnog nacionalnog interesa“ koji mogu da zakoče svaku našu odluku.