BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Muka Hrvata sa srpskim piscima

Muka Hrvata sa srpskim piscima
11.02.2008. god.

Dok se javnost u Hrvatskoj još oporavlja od šoka izazvanog najavom novog učenja ćirilice i čitanja srpskih pisaca, intelektualci su požurili da objave popis najomiljenijih dela „srpske literature”, pišu „Večernje novosti”. Ovaj pojam u startu je izazvao nesporazume, kao i glasine o povratku ćirilice. U Hrvatskoj nije sasvim jasno šta je to „srpski pisac”, šta „srpska literatura”, a ni čije je pismo ćirilica. Srpski pisci trebalo bi da budu samo oni koji su živeli i koji žive u Srbiji i pišu o nacionalnim temama, misle jedni. Drugi upozoravaju da su mnogi pisci srpske nacionalnosti, poput Vladana Desnice, Sime Matavulja ili Grigora Viteza, čitav svoj život i delo posvetili hrvatskom podneblju.

Zbrka oko povratka srpskih pisaca u hrvatsku lektiru i školske programe, slučajno ili namerno, nastala je posle objavljivanja delova dogovora između Samostalne demokratske srpske stranke i vladajuće Hrvatske demokratske zajednice.

Dogovoreno je da se u školskoj godini 2010/2011. u ovdašnje škole vrate pisci koji su iz čitanki izbačeni devedesetih godina, a ćirilica je pomenuta samo kao pismo koje bi se, paralelno s latinicom, učilo u delovima Hrvatske s pretežno srpskim stanovništvom.

Ćirilica se, kao pismo ravnopravno latinici, u hrvatskim školama učila do 1991, kada je prebačena u fakultativne programe, a nedugo zatim izbačena iz nastave zajedno s kapitalnim delima srpske književnosti.

„Čistku” su preživeli jedino „Proleće Ivana Galeba”, Vladana Desnice, i neke dečje pesme Grigora Viteza. Međutim, već prva izjašnjavanja o „povratku srpskih pisaca” u tamošnje čitanke pokazala su da vodeći hrvatski političari nikada nisu zaboravili „Ježevu kućicu” Branka Ćopića.

Ministar visokog obrazovanja Dragan Primorac hrabro je priznao da je čitao „Pačju školu” Jove Jovanovića Zmaja, a bivša ministarka školstva iz Tuđmanovog doba Ljilja Vokić danas se gorljivo zalaže za povratak Đure Jakšića, Laze Lazarevića, Meše Selimovića.

Pošto je reč o osobi koja je dovršila čistke iz devedesetih godina i proširila ih novim popisom nepoželjnih knjiga, interesantno je da je najviše privlači delo Bore Stankovića „Nečista krv”.

On je omiljeni pisac i akademika Ivana Aralice koji i danas žali za vranjanskom lirikom, koju, uz međimurski dijalekt u Hrvatskoj, smatra najpoetičnijim narečjima tog podneblja.

Svi hrvatski političari zahtevaju da se odgovarajuće mesto pronađe i za nobelovca Ivu Andrića, „čiji god bio”, jer njegovim delima, pa i slavnoj „Na Drini ćuprija”, pripisane su ružne dnevnopolitičke etikete.

Baš kao i „Jazavcu pred sudom” Petra Kočića, koji je u startu proglašen četnikom, tako da je satirično pozorište u Zagrebu od „Jazavca” smesta preimenovano u „Kerempuh”.

Istoričar umetnosti Zvonko Maković priznaje da bi rado čitao mlađe srpske pisce, poput Vladimira Arsenijevića, Dejana Ilića ili Biljane Srbljanović.

Oni se svakako neće naći u školskim programima i hrvatskoj lektiri, ali ugledni krležolog i književni kritičar Velimir Visković voleo bi da Miloš Crnjanski nađe svoje mesto i među novim generacijama čitalaca u Hrvatskoj.

Međutim, u Srpskom kulturnom društvu „Prosvjeta” u Zagrebu upozoravaju da još nije jasno po kome kriterijumu će se odabirati najpre izgnani pa vraćeni pisci srpske nacionalnosti za školsku lektiru.

Da li će to biti samo pisci iz Hrvatske, poput Sime Matavulja, ili i oni iz Srbije i Bosne i Hercegovine? Klasici dečje književnosti ili i „partizanski pisci”? Da li će njihova dela biti prevođena na hrvatski jezik ili ostavljena u originalnom izdanju? Hoće li biti štampana i ćirilicom ili samo latinicom?

Prve reakcije na spektakularno najavljen „povratak Srba i ćirilice u hrvatske škole” ipak samo pokazuju da ovde ima dima, ali još uvek ne i vatre.



  • Izvor
  • Mondo
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »