Velikoalbanski Beneluks ili carinski narkotički savez

Albanija, srbska Pokrajina Kosovo, BJR Makedonija i Crna Gora mogu da se ujedine u strukturu koja po modelu podseća na Beneluks. Sa takvim projektom su na stranicama izdanja ”EU observer” istupili ekonomista Ginter Felinger i novinar Ekrem Krasnići. Prioriteti nove zajednice, navodno, treba da budu trgovina, liberalizacija carinskih procedura, borba protiv organizovanog kriminala.

Odmah pada u oči da autori članka nisu „odavle“. I zaista: Felinger je Austrijanac, koji se zbog nekih razloga preselio iz svoje imućne zemlje u siromašnu Albaniju. A Krasnići je rodom iz srpske pokrajine Kosovo, ali daje prednost životu u Briselu. On je uglavnom prilično kritičan prema svemu što se dešava u pokrajini, a Beneluks nije njegova prva utopija. 2011. godine na stranicama istog ”EU observer” predlagao je da se čitavo albansko kosovsko rukovodstvo povuče sa svojih položaja, a da ambasador SAD u Prištini postane premijer. Krasnići je pisao da bi referendum na Kosovu pokazao da stanovništvo više želi da postane 51. savezna država Amerike nego deo Evropske Unije. Uglavnom, to je jedan prilično originalan tip, i teško je shvatiti da li govori sa ironijom ili ozbiljno. Možda je Balkanski Beneluks takođe šala? Jer jedan od pretpostavljenih prioriteta tog saveza - „liberalizacija carinskih procedura“ - recimo, između pokrajine Kosovo i BJR Makedonije, je i tako sprovedeno na najvišem nivou – na primer, kada govorimo o švercu nakrotika koji slobodno cirkulišu po tom delu Balkana.

Autori inicijative smatraju da se treba požuriti i do kraja 2012. početi sa Balkanskim Beneluksom, ali mogućnosti zemalja koje bi ga sačinjavale su veoma oskudne, smatra ruski istoričar balkanista Aleksandar Safonov:

"Glavni problem je odsustvo elementarne infrastrukture. Te teritorije povezuje samo nekoliko normalnih autoputeva. Osim toga realna ekonomija tih zemalja funkcioniše po nekim drugim pravilima nego u Beneluksu – od velikog značaja je siva ekonomija. Ne može doći ni do kakvog ujedinjena zemalja u ciljevima razvoja tranzita belog roblja, šverca i tome sličnom iako je organizovani kriminal u tim zemljama već odavno i tesno u saradnji i za njega formalne državne granice nemaju značaja."

Aleksandar Safonov kaže da u Balkanskom Beneluksu od osam milion stanovnika, više od 6,5 miliona su Albanci. To navodi na misao da preko ovog saveza nije bliža EU, kako tvrde autori članka. Radi se o tome da jedinstvenu političku, ekonomsku i carinsku zonu predlažu na teritorijama na kojima je ili 100% albanskog stanovništva (Albanija, pokrajina Kosovo), ili su Albanci na korak od dominacije nad drugim etničkim grupama (Makedonija), ili dolazi do ubrzanja tog procesa, kao u Crnoj Gori, u kojoj je nedavno na forumu albanskih partija čovek koji je 90-ih uvozio oružje iz SAD za potrebe terorističke OVK pozivao Albance da nastupe kao jedinstveni front.

Rečju, pod predlogom regionalne saradnje još jednom nam se nudi projekat „ujedinjenja svih albanskih zemalja“. A za Kosovo je to još jedna reklama: nema tako mnogo ponuda da nepriznata država bude deo nekog saveza. Pa makar i Narkotičkog carinskog saveza, u šta u najboljem slučaju može da se pretvori „Velikoalbanski Beneluks“.