Ruske vojne baze u Srbiji: iz utopije u realnost

Praktično je čitava prošla godina bila u znaku sučeljavanja Rusije i SAD po pitanju smeštaja elemenata američkog sistema PRO na teritoriji Istočne Evrope. Kao odgovor na taj nimalo prijateljski korak SAD koji predstavlja otvorenu pretnju strateškoj bezbednosti Rusije, naša zemlja je preduzela čitav niz koraka pozvanih ako ne da likvidiraju, onda da bitno smanje štetu od realizacije stremljenja Amerikanaca. To su i faktički izlazak iz UKOSE (Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi) koji će omogućiti Rusiji da u slučaju narastanja napetosti operativno prebaci potrebne jedinice na evropsko vojište, i izjava o prodaji operativno-taktičkih raketnih kompleksa «Iskander-E» Belorusiji, i verovatno smeštanje raketnih brigada u Kalinjingradskoj oblasti – to jest, stvaranje asimetričnih protivpretnji. Ali, štono kažu, napad je najbolja odbrana. U vezi s tim na dnevni red može doći pitanje stvaranja ruskih vojnih baza u ključnim tačkama Evroazijskog vojišta u cilju jačanja strateške bezbednosti Rusije. Pre svega, za Rusiju je Sredozemlje najvažnija zona. I u vezi s tim se postavlja pitanje pretvaranja punkta za materijalno-tehničko obezbeđenje RM Rusije u sirijskom Tartusu u punovrednu vojnopomorsku bazu za obezbeđivanje stalnog prisustva združenih jedinica RM naše zemlje u Sredozemnom moru.

U poslednje vreme se sve više govori o stvaranju ruskih vojnih baza u Srbiji, pa čak i u Bosnii i Hercegovini. Tako hrvatski list „Slobodna Dalmacija“ tvrdi da je Moskva navodno razvila plan stvaranja ruskih vojnih baza na obali Drine, blizu granica Hrvatske.

U slučaju razvoja događaja po tom scenariju, interkontinentalne rakete s atomskim bojevim glavama u tom delu Evrope mogle bi brzo i delotvorno odolevati američkom štitu PRO koji treba da se smesti u blizini evropskog dela Rusije.

Međutim, treba biti realan. Ma koliko bilo ko želeo da ruske „Topole“ vidi u Srbiji i Bosni, treba odmah priznati da je verovatnoća realizacije tog scenarija jednaka nuli. I tu se čak ne radi o postojanju ili odsustvu izvikane „političke volje“ kod lica od kojih zavisi donošenje te odluke. Stvar je u tome što će takav demarš Rusije slomiti krhki sistem bezbednosti u Evropi, nastao tokom poslednjih 20 godina (premda će ga radnje SAD još brže slomiti). Uz to, neracionalno je prebacivati interkontinentalne balističke rakete (IBR) iz Rusije, gde su relativno bezbedne, praktično na istureni položaj potencijalnog konflikta, gde mogu biti uništene već u prvom masovnom avionskom i raketnom udaru. A i domet IBR raketnih jedinica strateške namene je dovoljan da pogode svaki cilj na ma kojoj tački Zemljine kugle iz mesta gde se sada nalaze. Tu je i sveprisutno finansijsko pitanje -- stvaranje raketnih baza izvan granica Rusije isuviše košta i ne uklapa se u koncepciju delotvornog asimetričnog odgovora.

Ipak, to ne znači da Rusiji nisu potrebne baze na Balkanu. Jesu. Pritom, kako Rusiji tako i Srbiji. Rusiji -- zato da operativno reaguje na iskrsle pretnje, a Srbiji -- kao garancija da se događaji iz proleća 1999. godine neće ponoviti.

Član srpske delegacije po pitanju statusa Kosova i Metohije, predsednik Saveta srpskih zajednica Kosova i Metohije Marko Jakšić prvi je krajem septembra 2007. godine izneo misao o stvaranju ruskih vojnih baza u Srbiji. Zatim je ta tema postala jedna od glavnih u predizbornom programu Tomislava Nikolića, kandidata SRS za predsednika Srbije. Istaknuti srpski političar koji se bori za razvoj i jačanje odnosa sa Rusijom predložio je kao moguće mesto za rusku bazu planinski masiv Kopaonik na jugu Srbije, u neposrednoj blizini Kosova i Metohije, ili pak vojni poligon „Pasuljanske livade“, takođe na jugu Srbije.

Kakve ciljeve može imati stvaranje ruskih vojnih baza u Srbiji? Pre svega, u znatnoj meri -- političke. Moguće rusko vojno prisustvo na Balkanu predstavljaće bitan činilac ruskog uticaja na Balkanu i jako će otežati Zapadu donošenje odluka na štetu suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije. S druge strane, smeštanje ruskih jedinica u Srbiji mora imati i čisto praktične ciljeve vezane za postizanje bezbednosti naše zemlje i operativno reagovanje na negativne promene vojnopolitičke situacije na Južnoevropskom vojištu.

Koje snage mogu biti smeštene u Srbiji? Kao što je već rečeno, ne može biti govora o stvaranju raketnih baza, uključujući i baze operativno-taktičkih raketa. Ipak, da bi rusko vojno prisustvo na Balkanu bilo maksimalno delotvorno, neophodno je smeštanje u Srbiji ili vazdušno-desantnog puka s potrebnim brojem transportne avijacije i punom formacijom naoružanja, ili pak smeštanje vazduhoplovne baze sa mešovitom vazduhoplovnom združenom formacijom koja bi uključivala izvestan broj bombardera Tu-22M3 i jedinicu frontovskih lovaca za vazdušnu zaštitu te baze.

Međutim, ostvarivanje tih planova koje, sve u svemu, ipak smatraju polufantastičnim, moguće je samo ako 3. februara u drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pobedi proruski kandidat Nikolić. U suprotnom će svi ti planovi i dalje ostati utopijski.