Rusija obeležava 65. godišnjicu pobede u Staljingradskoj bici

Glavne svečanosti protiču u gradu na Volgi koji je krajem 1942. i početkom 1943. bio epicentar najžešće i najdramatičnije butke na sovjetsko-nemačkom frontu.
U godinama prošlog rata ni za jedan grad nije bila prikovana tolika pažnja kao za Staljingrad. Svet je bez preuveličavanja napeto pratio bitku koja se tamo odvijala, svestan da se upravo na obalama Volge rešava ishod Drugog svetskog rata. Evo šta tim povodom govori Leonid Ivašov, general, predsednik Akademije geopolitičkih problema.
«Staljingradska bitka je bila vrhunac vojne napetosti između Nemačke i SSSR-a. Prelom u ratu u korist SSSR započinje pobodom u Staljingradskoj bici. Prvi znak za uzbunu za fašističku Nemačku bila je bitka kod Moskve. Ali po razmerama, razvoju događaja i rezultatu ona je neuporediva sa Staljingradskom. Posle bitke kod Moskve u decembru 1941. godine, ipak smo nastavili da se povlačimo. Volga je bila ona granica iza koje se nismo povlačili.
U kampanji 1942. godine vojno-politička komanda trećeg rajha odlučila je da napadne na južnu falangu sovjetsko-nemačkog fronta snagama dve grupe armija. Ciljevi koje su planirali da postignu bili su izlazak u naftonosne regione Kavkaza i presecanje komunikacija koje povezuju centralne i južne regione SSSR. Pri tome jedan od glavnih zadataka bilo je osvajanje Staljingrada. Ofanzuvu je u tom pravcu vodila 6. armija pod komandom Paulusa. Ona je bila započeta iz okuke Dona. Nemci, koji su imali prednost u snazi i sredstvima, poečtkom septembra 1942. godine izbili su na grad i preduzeli nekoliko juriša. Ali oni nisu imali uspeha. Žestoke borbe vodile su se za svaku ulicu, svaku kuću, svaki sprat, metar zemlje. Grad koji je bio skoro u potpunosti srušen bio je nepobediv. U bojevima na prilazu i u samom gradu nemačke trupe su bile izmrcvarene i u novembru su bile primorane da pređu u odbranu. U tim uslovima sovjetska komanda je 19. novembra 1942. prešla u realizaicju razrađenog plana kontranapada.
Staljingradska bitka je bila blistava pobeda sovjetskih trupa 2. februara 1943. godine. Njen ishod je imao ogromno dejstvo na oslobodilački pokret naroda čitavog sveta. Veliki poraz i ogromni gubici nemačke fašističke armije kod Staljingrada naglo su pogoršali položaj Nemačke i doveli je u duboku krizu. Za fašističku nemačku poraz na Volgi je bio nacionalna katastrofa, od koje ona nije mogla da se oporavi».