Karlos Rejgadas: stazom ka slobodi…

Na obali Volge u starom ruskom gradu Pljos završen je 6. Međunarodni filmski festival, posvećen  Andreju Tarkovskom, Ogledalo. U njegovom programu je bila predstavljena retrospektiva zvezde  savremene svetske sinematike Karlosa Rejgadasa. Gost festivala, čuveni meksički reditelj, dao je intervju Glasu Rusije.

Neki kritičari su priznali da su došli na festival samo radi Rejgadasa. Sam je on stigao u Rusiju  iz Kana – radi Tarkovskog. Svojevremeno on je studirao pravo, bio u diplomatskoj službi u Londonu i Briselu, tek posle toga, pod uticajem filmova Andreja Tarkovskog, počeo da se bavi režijom. Njegov film Bezglasna  svetlost, koji je 2007. godine dobio nagradu Kanskog festivala, stručnjaci nazivaju remek-delom. Na festivalu Tarkovskog je demonstriran i novi film meksičkog reditelja i scenariste Posle mraka svetlost. Stručnjaci su već i ovaj film svrstali u dela, koja traže od gledaoca napore i  dugačka razmišljanja. Oni smatraju Rejgadasa sledbenikom Tarkovskog, mada  on ide svojim putem.

O koincidencijama sa stvaralaštvom istaknutog ruskog reditelja, o svojim traženjima u životu i struci Karlos Rejgadas je ispričao u intervjuu Glasu Rusije.

Tarkovski me je inspirisao više od svih reditelja, čije sam filmove gledao. On me je naterao  da shvatim ono, što on poštuje, probudio u meni težnju da se realizujem. Sve što je on činio, bilo je divno. Divan svet, divna zemlja, divni pejzaži. Ovu reč ne tretiram kao «izvrsno». To su mogli da budu ruinirana zgrada, ruinirani predeo. Mislim na snagu njegove slike… Znate li, bio sam već u Rusiji nekoliko puta i uvek hteo da ponovo dođem, pogledam zemlju, gde je on stasao. Kada su me ponovo pozvali, odmah sam pristao.

Ponekad razmišljamo šta bi bilo da je… da smo postupili ovako, a ne onako, - razmišlja Karlos Rejgadas. – Recimo, razmišljam, da li bih snimao filmove, kao što ih snimam da nisam  gledao filmove Tarkovskog?.. Čini mi se da bi moji filmovi bili isti, ali ustvari ne znamo  šta bi bilo. On me je, bez sumnje, inspirisao, naučio, on je bio pravi majstor. Verovatno postoji skrivena sličnost među našim filmovima, o kojoj govore.

Inače, Karlos Rejgadas je često pominjao imena ruskih pisaca, muzičara, slikara. To nije komplimenat Rusima, - rekao je on, -  to  postoji i u mojoj duši…

Kulturu stvaraju ličnosti, - nastavlja meksički  umetnik, -  ovde, u Rusiji, stvorena je divna kultura. Osećam zahvalnost, što me je ona obogatila. Istina je da je Šostakovič, naprimer, jedan od tri moja omiljena kompozitora. To se tiče i vaših velikih pisaca. Oni su divni. Oni su na vrhu kulture svih vremena.

Svakako, to je samo jedan deo moga znanja. Ruski pisci su me formirali pored autora iz čitavog sveta, - dodaje Karlos. – Uvek je tako: ma kuda idete, ma šta čitate, - sve to postaje deo vašeg života, vaše iskustvo, ono vas čini takvim, kakvi ste postali. Filmovi Karlosa Rejgadasa umnogome su auobiografični. Prvi moj film je posvećen stasanju  jednog mladića, drugi izboru, treći ljubavi…Današnji film Posle mraka svetlo posvećen je porodičnim odnosima, pokušaju da se obnove osećaji i inače veštini osećanja, slušanja, shvatanja ovog sveta. Inače, Karlos Rejgadas ga je snimao u svojoj kući, glavne dečije uloge su tumačila njegova maloletna deca.

Ne znam da li je Tarkovski bio u pravom smislu reči slobodan, - razmišlja Karlos Rejgadas, mislim da je potresno dostignuće znati šta želite. Čini mi se, što se tiče stvaralaštva, Tarkovski je to znao.

Veliko je dostignuće realizovati svoj san, - nastavlja Karlos. –Ustvari je najteže da shvatite šta ustvari želite?  Često želimo ono, što nam nije potrebno. Ranije je veliki broj pravila, moralnih normi smetao čoveku da postane svestan svojih pravih želja, danas smetaju falsifikovane, nametnute informacije. Čitav sistem savremenog sveta komplikuje shvatanje naših pravih težnji.

Međutim, moramo da se borimo za njih, - ubeđen je Rejgadas: slušati sebe, odbiti nepotrebno, učiniti vidljivom svoju maštu i ići ka njoj.