Vlada usvojila energetski sporazum sa Rusijom

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je da će u Moskvi, 25. januara ove godine u ime Vlade Srbije potpisati sporazum o saradnji u oblasti energetike sa Vladom Ruske Federacije.

Vlada Srbije je danas usvojila tekst energetskog sporazuma sa Rusijom, kojim je predvidjena prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gasprom njeftu.

Ministri iz G17 plus na sednici Vlade nisu želeli da se izjašnjavaju o nacrtu sporazuma, pošto smatraju da ga je moguće poboljšati, saopšteno je iz te stranke.

Sporazum će biti osnova za razgovore o zaključivanju ugovora Javnog preduzeća Srbijagas i ruskog Gazprom eksporta o izgradnji gasovoda i podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor" i ugovora Vlade Srbije i Gazprom njefta o prodaji i razvoju NIS-a, navodi se u saopštenju.

"Izuzetno sam zadovoljan što mi je Vlada Srbije ukazala poverenje da potpišem sporazum sa Vladom Ruske Federacije u oblasti energetike", reao je Ilić i ocenio da je taj strateški sporazum najveća investicija do sada u Srbiji.

"Sporazum će biti potpisan u Moskvi 25. januara i ovo je najbolja vest za srpske privrednike i naše gradjane", naglasio je Ilić.

Kako se navodi u saopštenju G17 plus stranka će se o tom sporazumu izjasniti tek kada bude podnet Skupštini Srbije na ratifikaciju, odnosno kada do kraja budu definisani svi njegovi elementi.

U saopštenju se dodaje da ta stranka smatra da je gasni argažman s Rusijom važan za ekonomiju Srbije.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da sporazum o energetskoj saradnji obuhvata izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju i privatizaciju Naftne industrije Srbije.

"Biće magistralni gasovod", rekao je Aleksejev na konferenciji za novinare Društva rusko-srpskog prijateljstva, upitan da li će kroz Srbiju "ići krak gasovoda ili će to biti magistralni gasovod".

Ambasador Rusije je rekao da će sporazum biti temelj novih odnosa dve zemlje i da je siguran kako ishod izbora za predsednika Srbije neće uticati na dogovor.

"Želeo bih da naši ekonomski odnosi budu zaštićeni od političkih talasa", rekao je Aleksejev.

Dodao je da će Srbija potpisivanjem sporazuma dobiti posebnu ulogu u regionu, jer će dobiti novi kvalitet kao zemlja koja može da pruži sve usluge u transportu gasa i poboljšane mogućnosti u vezi sa naftom.

"Mislim da će zato biti povećan ne samo ekonomski, nego i politički uticaj Srbije. To je dobra stvar i za Srbiju i za Rusiju i naše bilateralne odnose", rekao je Aleksejev.

Portparol Evropske komisije za energetiku Feran Daradelas izjavio je u Briselu da Evropska komisija nema ništa protiv izgradnje ruskog gasovoda "Južni potok" preko Bugarske i Srbije, jer smatra da je "u skladu, a ne suprotnosti" s projektom izgradnje gasovoda "Nabuko" koji podržava Evropska unija.

Gasovod kroz Srbiju

Već sada se zna da će gasovod kroz Srbiju biti kapaciteta od oko 20 milijardi kubnih metara godišnje, uz prihod od transporta gasa u iznosu od oko 200 miliona evra godinšnje.

Sporazum podrazumeva i proširenje trenutnog kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru, koji sada može da primi oko 800.000 kubnih metara, s mogućnošću dnevnog upumpavanja oko pet miliona kubika.

Projekat izgradnje gasovoda "Južni tok" jedan je od sada najvećih, ako ne i najveći, u gasnom sektoru u svetu i on je zajednički projekat ruskog giganta "Gasproma" i italijanske energetske kompanije ENI, kojim će se prirodni gas transportovati iz Rusije, a moguće i iz centralne Azije, u Evropu preko Crnog mora.

Podvodni deo gasovoda, u dužini od 900 kilometara, povezivaće rusku obalu Crnog mora i bugarski grad Burgas, a površinski deo će se sastojati od dva kraka.

Jedan krak će ići kroz Bugarsku i Grčku, preko Jadranskog mora do italijanskog grada Brindizija, dok će se drugi protezati u pravcu sever-zapad, a moguće su dve rute: kroz Bugarsku, Srbiju, Madjarsku i Austriju ili kroz Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju.

Magistralni gasovod kroz Srbiju, od Dimitrovgrada do hrvatske granice, biće inevsticija vredna oko milijardu evra, a njegova dužina biće oko 400 kilometara, s mogućnošću da se jedan krak odvoji prema Republici Srpskoj.

Izgradnja tog gasovoda je rezultat dogovora predsednika Rusije Vladimira Putina i tadašnjeg premijera Italije Silvija Berluskonija o obezbedivanju dodatnih, više od 30 milijardi kubnih metara gasa za Apeninsko poluostrvo, ali i za snabdevanje Evrope.

Ruski "Gasprom" je idejni lider i glavni finansijer projekta gasovoda "Plavi potok" (Blue Stream) i to je trenutno najveća investicija u svetu u oblasti transporta gasa, vredna više od 5,4 milijardi dolara, a njegov deo pod nazivom "Južni potok" trebalo bi da prodje kroz Srbiju.