Razmena iskustva – ključ ka istraživanju Arktika

Barencova saradnja može da obuhvati jedan od najvećih regiona na severu Evrope. Utvrđeno Kirkeneskom deklaracijom iz 1993. godine, ono je sve zanimljivije ne samo za neposredne članove – Norvešku, Finsku, Švedsku, Rusiju, već i za mnoge druge zemlje, pošto se realizuje na dva nivoa – ministarskom i lokalnom. Mnogi eksperti nazivaju ovu saradnju modelom regionalne saradnje: pored razmatrnja opštepolitičkih problema, realizuju se i konkretni projekti u interesima regiona. Trenutno u tu delatnost je uključeno 14 subjekata – 3 norveške pokrajine, 3 finske, 2 švedske, Murmanska, Karelska, Argangelska oblast, Nenecki autonomni okrug i Komi. O putevima uvećanja efektivnosti ove saradnje govorilo se na konferenciji Inovaciona i bezbedna saradnja u Barencovom Evro-Atlantskom regionu u Arhangelsku.

Rusija treba da zauzima vodeće pozicije na Arktiku bogatom energentima – takav je kurs vlade RF. Svestrana saradnja sa susedima iz Barencovog regiona, između ostalog sa Norveškom, može da pomogne Rusiji u ekološki bezbednom osvajanju Arktika, govori direktor Instituta za socijalno-humanitarne i političke nauke Severnog federalnog univerziteta Andrej Repnjevski.

Treba priznati da su tehnologije osvajanja Arktika u Norveškoj mnogo bolje. Neophodno je zajedno sa njima razvijati izgradnju brodova ledene klase i oslanjati se na njihovo iskustvo izgradnje ledenih platformi. Kako bismo se bolje upoznali, treba počinjati od kulturnih stvari, ali ova etapa je već prevladana. U poslednjih 20 godina više smo se bavili naučnim i kulturnim kontaktima. Vreme je da se pređe na industrijske poslove.

Primetnim korakom u tešnjoj saradnji može se smatrati stupanje na snagu sporazuma o takozvanoj pomorskoj vizi. Od 30. maja stanovnici pogranične zone od 30 kilometara između RF i Norveške mogu da se nalaze u svakoj zemlji bez vize u roku od 15 dana. Kako bi se dobila potvrda stanovnika pogranične zone potrebno je tamo proživeti najmanje 3 godine.

Istovremeno Rusija stvara pojas dobrosusedstva čitavom linijom svojih granica, podvlači predsednik Nacionalnog instituta za istraživanje globalne bezbednosti Anatolij Smirnov.

Neophodno je formiranje pojasa dobrosusedstva duž granica Rusije. I preko regionalnih organizacija, bilo da je to Savet država Baltičkog mora, Savet Barencovog Evro-Arktičkog regiona, ŠOS. ATES i druge, mi ćemo upravo stvoriti povoljne za nas mogućnosti da utičemo na partnere, stvaramo pojas dobrosusedstva i uzajamnog razumevanja na ekonomskom, ljudskim i političkom nivou.

Važan pravac razvoja odnosa zemalja Barencovog regiona je ekonomska saradnja. Radi njene stimulacije treba jasnije i glasnije saopštavati o svojim idejama međunarodnoj zajednici, smatra predstavnik finskog Centra za ekonomski razvoj, saobraćaj i ekologiju Hanu Viranto.

Predstavnik iz Fisnke podržao je ideju formiranja regionalne socijalne mreže pod uslovnim nazivom Barenc.net kao platforme za razmenu informacija ne samo između eksperata, već i stanovnika regiona.

Čitav svet je obuhvaćen neviđenim interesovanjem za Arktik. Rusija kao akrtička država ga je otkrila za sebe pre nekoliko vekova. Gigantske resurse Arktika jedna država ne može da osvoji.