Grenland se otcepljuje od Danske?

Grenland se bori za nezavisnost... Ove godine na ostrvu se održava referendum o dobijanju šire autonomije u okviru Danske, saopštio je premijer tog ogromnog arktičkog ostrva, čiji se stanovnici nadaju da bi to mogao biti prvi korak prema punoj nezavisnosti. Referendum će se održati 25. novembra na preporuku 16-članog Dansko-grenlandskog saveta koje razmatra koja ovlašćenja bi trebalo predati tom poluautonomnom području, pojasnio je premijer Hans Enoksen.

Ako na referendumu bude podržana ideja o široj autonomiji, u budućnosti oni mogu da stvore svoju državu. Ali, glavni problem je u tome da se najveći deo budžeta pravi od sredstava iz Kopenhagena. Osim toga, Danska se uključila u trku za bogatstvima Arktika, a Grenland, koje je deo kraljevstva, povezan je - po tumačenju Danaca - sa Severnim polom podvodnim grebenom Lomonosova, prenosi Asošijeted pres.

Grenland je ušao u sastav Danske 1814. godine, a od 1978. ostrvo (koje ima 56.000 stanovnika) vodi svoju samostalnu unutrašnju politiku. Ali, Danska kontroliše spoljnu politiku, odbranu i zakonodavstvo. Danska kraljica Margareta je šef države.

Da među stanovnicima ostrva raste broj pristalica pune nezavisnosti, moglo se videti na parlamentarnim izborima 2002. godine. Uoči tih izbora, po anketama, većina je bila separatistička, ali je posle desna socijal-demokratska partija, koja je bila protiv nezavisnosti, ostvarila pobedu.
Razlog povećanja separatističkih opredeljenja analitičari su objasnili time što nisu zadovoljni planovima administracije Džordža Buša da ostrvo bude deo njihove globalne protivraketne odbrane. U tom cilju se predlagala modernizacija američke avio-baze „Tule“ na severu Grenlanda, gde su još 50-ih godina postavljeni radari za prijem informacija o sovjetskim raketama, koje bi u slučaju konflikta mogle da polete prema Vašingtonu preko Severnog pola.

Na ostrvu su prema takvoj inicijativi SAD zauzeli negativan stav. Tadašnji ministar inostranih poslova Grenlanda Jozef Mocfeld je govorio da se njegova zemlja protivi trci u naoružanju i da bilo kakvi eksperimenti predstavljaju novu pretnju miru. Pored toga, više decenija je zatim potrajalo sudsko preganjanje Eskima i američke vlade jer je urođeničko stanovništvo zbog baza izgubilo svoje prebivalište.

Ne obazirući se na proteste Grenlanđana, 2004. godine SAD i Danska su potpisali sporazum o modernizaciji avio-baza i raketne odbrane radi otkrivanja balističkih raketa protivnika u ranom stadijumu poletanja.

Rusija je sa posebnom pažnjom to pratila. Kada su Danska i SAD postigli kompromis, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da to može naneti štetu bezbednosti Rusije, pa je zato Moskva „ostavila sebi pravo na uzvratna dejstva“.

Veći deo ostrvljana kao i ranije se protivi američkom raketnom sistemu, zbog toga što Grenland može postati objekat za terorističke akcije. Ipak, poslednja reč je na Kopenhagenu. Posle pristupanja Danske u NATO između Kopenhagena i Vašingtona u aprilu 1951. je potpisan novi sporazum kojim Danska i SAD zajednički brane Grenland.

Planovi Grenlanđana za nezavisnost mogu uticati na to kome pripada Severni pol. Danska pretenduje na priznavanje Arktika, na kom se nalaze ogromne rezerve gasa i nafte, kao njenom nacionalnom teritorijom. U oktobru 2004. Kopenhagen je dostavio nizu međunarodnih organizacija i Međunarodnom sudu specijalni dokument, prema kojem Severni pol potpada pod granice nacionalne teritorije Danske.

Zasad međunarodno zakonodavstvo priznaje kao nacionalnu ekonomsku zonu morsku teritoriju do 370 kilometara od nacionalnih granica, a sam Severni pol ima međunarodni status i ne potpada pod granice nijedne države.

SVI PRETENDENTI NA BOGATSTVA ARKTIKA

Sredinom 50-ih godina prošlog veka na teritoriju Severnog pola pretendovala je Kanada. Međunarodni sud je doneo odluku da, ukoliko u narednih sto godina ne bude nijednog drugog prentedenta, Severni pol će pripasti Kanadi. Moguće da bi se to i dogodilo da se u spor za Arktik nije uključila Rusija. O uspehu naučne ekspedicije Artura Čilingarova saznao je ceo svet. Zato je 2007. godine Arktik postao „vruća tačka“. U avgustu su ruski naučnici pod vodom Arktika postavili rusku trobojku.
Danas su „pretedenti na bogatstva“ Arktika, pored Rusije, Danske i Kanade - još i SAD, Norveška i Velika Britanija. Ko će od njih dobiti prava na ugljevodonik znaće se, verovatno, tokom ove godine. Po mišljenju nekih stručnjaka, uz pomoć arktičkih resursa, Kopenhagen nastoji da reši svoje buduće ekonomske zadatke. Više od toga, ako se veći deo santi bude otopio do 2050. godine, kako predviđaju naučnici, Danska bi mogla da kontroliše nove morske puteve preko Ledenog okeana.
I kako će teći otcepljenje Grenlanda nije sasvim jasno. Tim pre, što je glavni argument Danske sledeći: Grenland, ulazeći u sastav Kraljevstva, povezuje ga sa Severnim polom podvodnim grebenom Lomonosova. Osim toga, veliki deo budžeta ostrva pravi se subvencijom Kopenhagena...