Rusija smatra da SAD preuranjeno napuštaju Avganistan

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio, da zadaci uklanjanja pretnji u Avganistanu za sada nisu rešeni. Šef MIP RF je mišljenja, da SAD nisu ispunili zahteve mandata UN. Planirano za 2014. godinu povlačenje vojske je preuranjeno.

Vojna operacija SAD i njihovih saveznika u Avganistanu je započeta 2001. godine i na početku nije bila velikih dimenzija. Već 2003. godine ona se našla u senci kampanje, koja je započeta u Iraku, tako da se Avganistan našao u senci. U međuvremenu se završila iračka kampanja, zadaci održavanja reda su preneti na lokalne  snage, a kraj avganistanske kampanje nije bio ni na pomolu.

Operacija, koja je počela sa uspostavljanjem bezbednosti u Kabulu i okolini, postupno je dobijala nove dimenzije, ali svaki put uloženi napori nisu bili dovoljni za pobedu. Prema mišljenju niza stručnjaka, povećanje vojnog prisustva do 80-120 000 ljudi omogućilo bi rešavanje zadatka u početnoj fazi, kada bi se stavila pod čvrstu kontrolu cela teritorija zemlje. Danas, dok antiamerički otpor beleži porast, današnjih 132 000 nije dovoljno. Dalje proširenje nije moguće zbug unutrašnjih američkih razloga, - kako ekonomskih, tako i političkih.

Danas SAD ne mogu da govore o tome, da kontrolišu teritoriju Avganistana. Čak na mestima, gde se takva kontrola ostvaruje, ona ima dosta sumnjivi kompromisni karakter. Najizrazitiji je kompromis po pitanju borbe protiv narko-trafika, koja je, kako se ispostavilo na kraju - nemoguća iz razloga, što „Mi ne možemo dopustiti da ljudi jedne od najsiromašnijih zemalja sveta ostanu bez sredstava za opstanak i da ništa ne dobiju kao zamenu“, - izjavio je još 2010. godine predstavik NATO-a Džejms Apaturaj.

Kampanja u Avganistanu očigledno nije ostvarila ciljeve koji su definisani u mandatu Saveta bezbednosti UN. Ali njeno prekidanje u ovom trenutku može prouzrokovati daleko veće probleme nego što postoje sada. U 90-tim godinama, kada je pokret Taliban uspostavio kontrolu na većem delu Avganistana, on je odmah počeo „izvoz nestabilnosti“ na sever. Vođe Talibana su godine 1999. zvanično izjavljivali o podršci čečenskim teroristima, osim toga uticaj taliba je imao izrazite posledice na situaciju u bivšim sovjetskim republikama centralnog azijskog dela.

Kao argument „u korist“ Talibana često se navodi zabrana uzgajanja opijumskog maka, međutim u stvarnosti situacija sa ovom zabranom uopšte nije tako jednostavna. Veći deo vremena vladavine talibana, od 1996. do 2000. godine, proizvodnja maka u zemlji je bila je u porastu: sa 2200 tona 1996. godini do 4500 u 1999. Zabrana je uvedena u leto 2000. godine, i kao rezultat prinos opijumskog maka je iznosio samo 185 tona.

Smatra se da zabrana nije bila do te mere prouzrokovana nekom željom odricanja od proizvodnje „bele smrti“, koliko potrebom poboljšanja imidža u pregovorima, kao i željom da se podignu cene kako na sirovine, tako i na finalni proizvod.

Danas se uzgajanjem opijumskog maka bavi praktično sva teritorija Avganistana, nezavisno od političkih ubeđenja. Prinos 2011. godine iznosio je preko 5800 tona.

Teroristička aktivnost takođe ne jenjava. Brojno stanje formacija Talibana, koje se smanjilo do 2006. godine do 12 000 ljudi, ponovo je u porastu i 2010. godine broji preko 27 000. U ovim uslovima, planirano povlačenje američke vojske može rezultirati samo time, što će Taliban veoma brzo ponovo uspostaviti kontrolu na celom prostoru Avganistana, tim pre što danas on deluje kao strana koja „vodi borbu protiv strane okupacije“.

Za Rusiju ovaj scenario ne može biti povoljan: pobeda Talibana će značiti obnavljanje „izvoza radikalizma“, koji je danas usmeren na unutrašnjost zemlje, preko severne granice Avganistana. Na taj način, potiskivanje i preusmeravanje na svoju stranu aktivnosti Talibana, vojska SAD i NATO rešavaju zadatak, koji bi u drugim okolnostima verovatno Rusija morala da rešava na prostorima republika Centralne Azije.

Čak šta više, prekid operacije u današnjim uslovima nije moguć i za SAD. Triufalni povratak taliba, što će se najverovatnije i desiti, i pad režima Karzaja biće za Vašington pravi poraz, srazmeran vijetnamskom. Samo sa jednom razlikom: u Vijetnamu 1975. godine pobedila je strana, koju je kontrolisao SSSR i koja je delovala u okviru opšteprihvaćenih pravila igre. Renesansa Talibana u Avganistanu predstavlja pobedu snaga, koje su tuđe za sve osnovne igrače, sa nepredvidljivim posledicama u regionu.