Jačanje Evropske protivraketne odbrane i potencijalna pretnja Rusiji

Prva faza razvijanja Evropske protivraketne odbrane pre bi se mogla definisati da ima „pripremni“ karakter. Glavni zadatak ove etape je uvežbavanje funkcionisanja sistema upozoravanja i određivanja ciljeva, i usklađivanja uzajamnih aktivnosti komandnih instanci. Najopasnije će biti treća i četvrta etapa razvijanja sistema protivraketne odbrane u Evropi.

Postepeni razvoj

Na drugoj etapi razvoja sistema Evropske protivraketne odbrane ne očekuje se kardinalne promene. Centar teže će i dalje biti na južnom krilu – u Mediteranu će se razvijati grupacija brodova iz sistema „Idžis“ (Aegis) koji je adaptiran za presretanje balističkih raketa. Osim toga, do 2015. godine planira se razvijanje prve kopnene mobilne baterije sa raketama SM-3 block I i radarom SPY-1. Njena dislokacija je predviđena u bazi Devesolu, u Rumuniji.

Na ovoj etapi planirano je i razvijanje usavršene verzije rakete SM-3 – block Ib, koja će biti opremljena modernizovanim infracrvenom glavom sa samostalnim navođenjem.  U ovom obliku sistem protivraketne odbrane, uz korišćenje radara u Turskoj, može da presretne pojedinačno lansirane rakete srednjeg dometa sa teritorije Irana čiji je cilj u Istočnoj i Centralnoj Evropi. U te ciljeve, u slučaju potencijalnog sukoba, mogu da spadaju vojne baze NATO-a.

Kvalitativni skok

Nagli porast mogućnosti protivraketne odbrane očekuje se posle 2015. godine. Tokom treće faze planira se razvijanje raketa SM-3 block IIa pomorskog i kopnenog baziranja, kao i pojavljivanje kopnenog kompleksa sa raketama SM-3 i radarom SPY-1 u Poljskoj, nadomak obale Baltičkog mora.

Potencijalno razvijanje raketnih kompleksa i radarskih sistema  „Idžis“ na severu Evrope, posebno brodova, koji su opremljeni ovim sistemima u severnim morima – Baltičkom, Norveškom i Barencovom – može da bude pretnja potencijalu ruskih strateških nuklearnih snaga.

Brodski i kopneni kompleksi sistema „Idžis“ locirani na severu, mogu, u određenim okolnostima, da presreću rakete, koje su lansirane sa baza Raketne vojske strateške namene (RVSN) u evropskom delu Rusije i sa podmornica Severne flote na teretoriju SAD. Ove mogućnosti će se još više povećati nakon razvijanja tokom četvrte faze raketa SM-3 block IIb. Grupacija brodova sistema „Idžis“ u Atlantiku biće povećana do 20 jedinica. Ovi brodovi će biti bazirani u Španiji i Velikoj Britaniji, i što se tiče poslednje – mogu biti operativno biti prebačeni u Barencovo i Norveško more.

Opasnost iluzija

Potrebno je međutim uzeti u obzir da i u svom „potpunom“ obliku, sa bazom u Poljskoj i brodovima u severnim morima, sistem Evropske protivraketne odbrane imaće izuzetno ograničene mogućnosti za presretanje ruskih raketa. Pritom treba uzerti u obzir, da kao „štit protiv Irana“, brodovi u severnim morima u principu ne mogu da funkcionišu. Čak ukoliko Iran napravi međukontinentalnu balističku raketu sa namerom da je lansira na ciljeve na teritoriji SAD, njena trajektorija iznad Skandinavije i okolnim morskim prostorima biće na visini preko hiljadu kilometara a to isključuje njeno presretanje uz pomoć raketa SM-3. U isto vreme, ruske rakete koje bi bile lansirane u Kalužskoj i Tverskoj oblasti, a pogotovo sa podmornica Severne flote još neće uspeti da izađu na dovoljnu visinu.

Moguća reakcija

Za sada veliki deo sistema Evropske protivraketne odbrane ostaje na papiru i čak sudbina poljske baze još nije do kraja definisana. U slučaju pobede na predsedničkim izborima u SAD Baraka Obame nije isključeno da će ova odluka, isto kao i planovi razvoja brodova sistema „Idžis“ u morima Severne Evrope, biti poništena, a centar teže sistema Evropske protivraketne odbrane  i dalje će ostati na jugu. U tom slučaju nova lansirna postrojenja i radari mogu da se pojave, naprimer, u Bugarskoj. Takva odluka će obezbediti zaštitu od Irana i nikako neće predstavljati pretnju Strateškim nuklearnim snagama Ruske Federacije. Međutim, ukoliko događaji krenu drugim tokom, i prenošenje aktivnosti na sever postane realnost, savršeno prirodan će biti i adekvatan odgovor Rusije. Razvijanje kompleksa „Iskander“ je samo jedna od mogućih mera. Ukoliko ne dođe do sporazuma sa SAD, postaće realnost – potpuna revizija uspostavljenog sistema bezbednosti u Evropi, i uopšte nije isključena mogućnost definitivnog izlaska Rusije iz sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi, na koji je sada uveden moratorijum. Kao vanredna mera, moguć je izlazak iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa i Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (SNV-3).