BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Anđelković: O sudu istorije

Anđelković: O sudu istorije
28.05.2012. god.
Izborni proces ima svoju kompleksnu logičku matricu. Tu ima matematike, ideologije, psihologije i još ponečeg. Ali, posle svega toga, i onoga što usledi u vezi sa delatnošću pobednika izbora, jedino neće biti efemerna ocena koju će dati istorija

Kada sam odmah posle prvog kruga predsedničkih i parlamentarnih izbora, u tekstu „Kraj Tadićeve ere“ (Pečat br. 216), konstatovao da Nikolić ima znatno veće šanse da pobedi u drugom krugu – mnogi su me upitali da li sam „dobro“, uvereni da sam teško podneo ishod đurđevdanskog glasanja, te se to odrazilo na ono šta pišem. Priznajem, to me je donekle pokolebalo u vezi sa onim što sam zastupao. Na živopisan način me je podstaklo da dodatno razmislim o tome koliki je značaj psihologije u politici.


(I)RACIONALNA PREISPITIVANJA

 
Da se podsetimo, u pomenutom članku ukazao sam na ruska i francuska istraživanja koja pokazuju da građani u drugom krugu predsedničkih izbora, po pravilu, glasaju na osnovu svojih dubinskih vrednosnih opredeljenja, a ne poziva predsedničkih kandidata koje su podržali u prvom krugu (u izrazito disciplinovanim partijama, kao što je KPRF, oko 30 odsto članova i simpatizera po automatizmu sledi lidera, a u ostalim svega 7-10 odsto). Otuda, glasačima I. Dačića i SPS-a, V. Koštunice i DSS-a, J. Šešelj i SRS-a, V. Glišića i „Dveri“, pa čak i delu novostečenog biračkog tela URS-a (koje je daleko od izvornih ideja G-17 Plus) – bliži je Nikolić od Tadića, i logično je da nemalo njih aktivno podrži prvog, i protivno poziciji njihovih „đurđevdanskih“ izabranika. Ti ljudi žele ponosnu, pravednu i jaku Srbiju, i bez obzira na to koliko je teško u haosu velike ponude (6. maja) artikulisati svoja ubeđenja, u drugom krugu, gde su stvari crno- bele, tj. Tadić oličava status kvo, a Nikolić nekakve promene, racionalno sam verovao da će se u većini opredeliti za poslednjeg kandidata za šefa države.

Iako sam se posle reakcija na moj tekst uplašio da grešim, srećom, ipak se pokazalo da sam poučen rusko-francuskim iskustvom, bio u pravu. Što se tiče prognoza naših agencija za istraživanje javnog mnjenja – gde se kao šampion u greškama (ili spinovanju) pokazao „Ipsos stratedžik marketing“, prognoziravši Tadićevu pobedu sa skoro 60 odsto dobijenih glasova – njima, po pravilu, malo verujem. Ma koliko tvrdile da će Tadić ubedljivo pobediti u drugom krugu, nisu me njihove poruke ni približno zabrinule koliko postđurđevdanska apatija među nemalim brojem ljudi sa kojima se srećem.


TRIJUMF DRŽAVOTVORNIH ŽELJA

No, došao je 20. maj, i za mnoge – tada već i mene ozbiljno načetog demoralisanošću – nastupilo je iznenađenje. Nikolić je pobedio Tadića, dobivši skoro 600 hiljada glasova više nego u prvom krugu. Pokazalo se da je veliki deo, ne samo Koštuničinih (300 hiljada), već i glasača drugih imenovanih političara (800 hiljada), podržao Tomislava Nikolića. Svakako, tako su hteli da kazne DS i njenog lidera zbog svega onoga što su na ekonomsko-socijalnom i nacionalnom planu učinili od kada su preuzeli kormilo naše države. Opet, njihovim dušama su, nesumnjivo, godile i završne poruke Nikolića, koje su bar donekle narušile evrofanatične tonove koji su obeležavali naše izbore. Kako je, primera radi, T. Nikolić rekao B. Tadiću: „Ja Srbiju drugačije vidim, EU jeste prioritet, ali Srbija ima dvoja vrata, trebalo bi sarađivati sa svima. Vi ste bežali od saradnje sa Rusijom, a tek kasnije ste pokazivali kako je ona velika i naš prijatelj“.

Konačno, u svemu je, nesumnjivo, značajnu ulogu odigrala i podrška koju je Nikolić dobio od Koštunice i DSS-a, kao i nekih društveno-medijskih činioca bliskih patriotskom biračkom telu. Došlo je do kumulativnog efekta jer su se iskombinovala dubinska vrednosna opredeljenja i kredibilni apel da se u skladu sa njima – bez parališuće skepse zbog više puta iskazane kooperativnosti SNS-a prema evropskim centrima moći, motivisane željom da Srbiji budu otvorene kapije Unije – da glas Nikoliću. Podrška DSS-a kao simbolički znak da se protivnici režima konsoliduju posle 6. maja, te okupljaju za dalje delovanje – bila je bitna za mobilizaciju opozicionog biračkog tela, ma kojoj od više-manje patriotski deklarisanih stranaka bilo sklono.
Od velikog psihološkog značaja bilo je to što građani o kojima govorimo, i kada su glasali npr. za SPS ili „Dveri“, uglavnom imaju pozitivan stav prema Koštunici. Za njega misle da je čovek od reda i suštinski patriotskih uverenja, bez obzira na to što zbog političkog stila koji smatraju da ga obeležava, nekih kadrvskih rešenja u DSS-u ili svog pragmatizma, primarno glasaju za nekog drugog.


KOSOVSKI IZAZOV

Sve u svemu, Nikolić je pobedio. Ono što ohrabruje, što ima prepoznatljivu državotvornu i nacionalno odgovornu dimenziju, je činjenica da je odmah pošto je bilo jasno da je izabran za predsednika, u obraćanju građanima, naglasio da je za njega prioritet pokretanje – od strane vlasti do sada potpuno zanemarene – borbe protiv „bele kuge“. Uz to je istakao da iako Srbija koju će predvoditi „neće skrenuti sa evropskog puta“, ona će „zaštiti svoj narod na Kosovu i Metohiji“. Slagali se ili ne oko toga da li bi trebalo da idemo u EU, važno je da za nas bude „sveto pismo“ stav: Srbija je naša suština, sve drugo je samo sredstvo da njoj i njenim građanima bude bolje. A ako Srba ne bude ili radi nekih integracija žrtvujemo i preostale pozicije na KiM-u, šta će nam Evropska ili bilo koja druga unija?

Iskreno se nadam da u narednom periodu Nikolić neće podleći pritiscima iz Brisela, odnosno da neće relativizovati srž njegovog nastupa kada je izgovorio: „Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i želim to da ponovim zbog Tadića“. Nikolić će u predstojećim godinama sam stvarati buduće stranice istorije. Od onoga što bude radio zavisiće kako će biti zapamćen, i da li će ga neke nove generacije Srba pamtiti kao pravog izdanka naše Šumadije, jezgra državnosti moderne Srbije.


POLITIČKI CINIZAM I POŠTENJE                                                

Čuveni ruski režiser Andrej Končalovski – rođeni brat kod nas još poznatijeg Nikite Mihalkova, sa kojim ne nosi isto prezime jer se opredelio da od zaborava spase ono, ništa manje slavno, od majčine porodice – nedavno je u vezi sa ruskim izborima dao izjavu za ugledni moskovski politički nedeljnik „Vlast“. Govorio je o cinizmu u politici, a da se podsetimo taj izraz označava sarkastično omalovažavajući odnos prema okruženju. Končalovski je izrekao mišljenje da nedostatak cinizma političara vodi u poraz. Takve cinične reči o svrsishodnosti političkog cinizma za pridobijanje građana, nažalost, nisu baš bez osnova. Nije tek tako svojevremeno Vinston Čerčil, verovatno samo napola u šali, rekao da je najbolji argument protiv demokratije nekoliko minuta razgovora sa prosečnim biračem.

Mnogi građani su, i u eri u kojoj je bilo znatno manje tehničkih mogućnosti za ispiranje njihovih mozgova, neretko bili pogodno testo za političke manipulacije. Vazda je bilo lako, bar neko vreme, poigravati se njihovim željama. No, u pravu je bio i Linkoln, kada je tvrdio:  „Neke ljude stalno možete da varate, dok svakog možete da prevarite neki put, ali sve ljude ne možete stalno da varate“. U taj ograničavajući faktor crne propagande uverili su se ovih dana Tadić i vrh DS-a. Njihova manipulativna politička praksa, oholost i cinizam – pokazalo se – nisu dovoljni da na sveobuhvatni način, onako kako im se samoživo prohte, nastave da vladaju Srbijom.

To mi daje za pravo da dopunim Končalovskog: i cinizam kao i sve drugo negativno, a korisno u politici, ima svoj rok trajanja. Ipak je bliži istini Volter sa svojim stavom: „Najveća politika je – biti pošten.“ Makar je tako kada se radi o ljudima koji odlučuju o našim sudbinama, a imaju istorijsku svest, i važno im je kako će biti upamćeni. Slava i sve drugo što sa njom ide – prolaze. Presuda suda istorije – ostaje!

Autor: Dragomir Anđelković
Izvor: Pečat



  • Izvor
  • Dragomir Anđelković, Pečat


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »