Napoleon i njegov plan rešavanja poljskog pitanja u ratu 1812. godine

U rusko-poljskom centru moskovskog Instituta kulturoloških istraživanja razmotren je bio referat doktora Andžeja Neuvažnog iz Univerziteta «Kopernik» u gradu Torunj sa temom «Napoleonovska legenda u Poljskoj 19. - 20. veka: istorija se nastavlja?» Referat je upriličen 200. godišnjici rata iz 1812. godine.

U njemu je poljski naučnik istakao da je Napoleon postao junak mnogih dela velikih poljskih romantičara. S njim su tesno povezane jarke istorijske ličnosti kao što su Juzef Ponjatovski i Tadeuš Kostjuško, kao i sudbina poljskih legionara u sastavu napoleonove armije.

U Rusiji, kako je poznato, borba protiv najezde Napoleona 1812. godine dobila je naziv Otadžbinski rat. Njegov lik se u našoj zemlji stvarao isključivo mračnim bojama.

U Poljskoj je sve do sada drugačije? Kao i ranije, oko Napoleona je romantični veo? – pitamo doktora Neuvažnog iz Torunji.

Neću osporavati naziv Otadžbinski rat 1812. godine u Rusiji, mada je takav naziv nastao kod građana Rusije i ušao u istoriografiju mnogo kasnije.

Što se tiče prilaza ličnosti Napoleona, u srcima Poljaka je on u toku dužeg vremena bio neki mesija, od kojeg su čekali obnavljanje nezavisne poljske države. Mada do toga nije došlo, ostalo je sećanje na njegova obećanja, koja nisu bila ispunjena. Ostalo je sećanje na velike nade, koje su ostale iluzorne.

Danas mi smatramo Napoleona, kao i u čitavom svetu, jednom od glavnih ličnosti tog proteklog doba. Međutim, za nas je važno da je upravo Napoleon oslobodio poljske seljake od kmetstva 50 godina pre, nego je to učinio ruski imperator Aleksandar Drugi. Ostala nam je himna, koja je nastala u vreme Napoleona, kao i poljska nacionalna zastava sa orlom, vojni krst Virtuti militari, sve se to sačuvalo  do dan-danas.

Tok vremena se ne može zaustaviti, menjaju se generacije, menjaju se i ukusi. Sada mi u Poljskoj imamo druge prioritete i druge junake, kojima se ponosimo:  Nikolaj Kopernik,  Frederik Šopen, Marija Sklodovska-Kiri, koji su dali ogroman doprinos evropskoj i svetskoj civilizaciji. Doduše, protekle godine je u Poljskoj podignut spomenik Napoleonu, ali bez  ikakvih političkih emocija i deklaracija.

Imamo veoma dobre kontakte s ruskim kolegama, jer se u svojim ocenama baziramo ne na mitovima, već na činjenicama. Već u toku 20 godina radim u ruskim arhivama, što je neophodno za moja naučna istraživanja i knjige, gde mi ništa ne zabranjuju, već nailazim tamo na dobar odnos.

Mislim da će se saradnja naših zemalja razvijati. Nove generacie ne prihvataju stare stereotipe. U godini proslave 200. godišnjice rata 1812. godine često ću posećivati Rusiju radi novih nalaza u arhivama. Istovremeno će mnogi Rusi doći u našu zemlju da bi gledali fudbalske utakmice Evro-2012. Dakle, dobro došli u Poljsku!

Doktor Andžej Neuvažni  iz univerziteta u Torunji na kraju svog intervjua izveo je majstorski skok od nauke ka sportu. A profesor Leonid Gorizontov iz Instituta  sveopšte istorije RAN, sa svoje strane, brzo se vratio pređašnjoj temi.

Bavim se  rusko-poljskim odnosima iz onog vremena, kada samostalna poljska država nije postojala, kada su milioni Poljaka bili državljani carske Ruske imperije. To je ogromni istorijski sloj od preko 100 godina. U svojim istraživanjima ja, kao i kolega Neuvažni, takođe tretiram rat 1812. godine, kada je poljsko pitanje bilo jedno od najakutnijih u Evropi.

Ustvari je Napoleon obećao da će pomoći u obnavljanju nezavisne poljske države. Poljaci su verovali u njegova obećanja. Istovremeno je Napoleon, zanesen pređašnjim pobedama svoje ogromne armije, hvalisavo  izjavio: Idem u Rusiju, gde ću tokom jedne ili dve bitke sve završiti. A onda je dodao: Ako zauzmem Peterburg, zauzmem glavu Rusije, ako zauzmem Moskvu, pogodiću je u srce.Kako je poznato, Napoleon je uspeo da zauzme Moskvu, ali je bio kasnije primoran da beži iz Rusije, prepustivši sudbini svoju armiju. Posle 200 godina istoričari Rusije, Poljske, Franccuske i mnogih drugih zemalja i dalje proučavaju detalje onog, što se desilo, jer su događaji 1812. godine na neki način uticali na političku situaciju unutar Evrope, - smatra profesor Leonid Gorizontov.