Evrovizija: glasaj za sebe i za tog momka

Sporno drugo polufinale Evrovizije-2012. navelo nas je da ponovo govorimo o angažovanosti i ispolitizovanosti ovog konkursa. Selekciju nije prošao jedan od favorita – gruzijski pevač. Pri tome prošli su predstavnici „male Evrope“ – Malte, Makedonije, kao i Estonije i Litvanije. Takođe sve više pitanja izaziva tradicionalna kvota za stare evropljane – Francuze, Veliku Britaniju, Španiju, Italiju i Nemačku, koji u finalu učestvuju apriori kao osnivači konkursa.

Organzatori Evrovizije 2012. su uložili maksimum napora da okončaju sa optužbama za predvidljivost rezultata. Bila su promenjena pravila glasanja – vraćen je stari sistem kada se vreme za glasanje ograničava na 15 minuta. Ipak to neće rešiti glavni problem, ističu posmatrači i novinari, a to je politička angažovanost na glavnom evropskom muzičkom konkursu. Kao prvo, zna se da zemlje susedi tradicionalno glasaju u bloku jedni za druge iz razloga istorijskih simpatija ili kulturnog zajedništva. Posebno upečatljivo ova tendencija je počela da se ispoljava posle uvođenja sistema poena 1975. godine. Tako Španci daju većinu glasova Italiji ili Portugaliji. Isto je sa Balkanom, čak bez obzira na tinjajuće političke konflikte, rekao je za Glas Rusije britanski novinar Monti:

Mislim da pojave lokalnih simpatija ne mogu da se iskorene. Na primer, bivše jugoslovenske zemlje ne vole jedna drugu, mada imaju mnogo zajedničkog u muzici, oni vole takvu muziku i zato glasaju jedni za druge. Da, bez obzira na sve napore, glasanje po simpatijama nije nestalo. Britanija će tako tradicionalno glasati za Irsku. Ali i za ruske bake ćemo takođe da glasamo. O njima govore u svim vestima i mislim da će biti vrlo popularne u Britaniji.

Ipak često komšijski faktor na Evroviziji može ne samo da pomaže, već i da smeta. Tako se dešava u slučaju Jermenije i Azarbejdžana, Turske i Kipra, Turske i Jermenije. Poslednja je rešila da bojkotuje aktualni konkurs jer se održava u Bakuu. Protestno glasanje je još jedna važna komponenta Evrovizije. Isto kao i političke intrige. Na primer u četvrtak kada je rešavana sudbina „zlatne“ ulaznice za prolazak u finale, ostala su nepročitana dva favorita: predstavnici Turske i Gruzije. Na kraju je Anri Cohadze morao da ode kući. I mnogi se slažu da nije stvar u talentu – pesma i nastup Anrija je bio mnogo dinamičniji. Dugogodišnji pogranični konflikt između Tbilisiaj i Bakua ponovo se ispoljio ovih dana. Zato su očigledno Gruziju rešili da ostave bez finala, ističu novinari. Po podacima anketiranja takvi skandali koji se s vremena na vreme pojavljuju ometaju popularizaciju Evrovizije kao simbola ujedinjenja velike Evrope.

Ipak mnogo veću opasnost za Evroviziju kao konkurs predstavlja sistem kvota za zemlje osnivače, smatraju eksperti. Italija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Španija prolaze u finale automatski, i to ne samo da lišava Evroviziju dodatne intrige, već i liči na anahronizam, rekao je Makedonac Manuel:

Ja smatram da Velika petorka treba da se takmiči u polufinalima. Ali sa druge strane ove zemlje uvek imaju veliku televizijsku publiku i evropski emiteri neće propustiti tako lakom zalogaj, neće sniziti rejtinge prenosa ako ne prođe, recimo, Italija. Oni su zainteresovani samo za finale, i ako se za nekog iz Velike petorke takmičnje završi na prethodnom stadijumu, interesovanje za šou može da padne. To je nepoštena situacija, ali ništa se ne menja.

Evrovizija je i konkurs velikih ambicija malih država. Posebno upečatljivo se to ispoljilo po završetku drugog finala kada su prošli između ostalog Makedonija, Malta, Bosna i Hercegovina. Pres-sala se šarenela od nacionalnih zastava raznih veličina. Mnogi novinari su se šalili da je publika mini-internacionale pomagala jedna drugoj kako bi u finalu pokazala petorki i drugim velikim učesnicima da ne treba da se opuštaju.