Neboderi Moskve i dalje čuvaju Staljinove tajne

Pre 55 godina završena je izgradnja Staljinskih visokih zgrada. Poslednja od njih bila je zgrada moskovskog hotela Ukrajina. On je svečano otvoren 25. maja 1957. godine i postao je drugi po veličini među sedam moskovskim nebodera posle Moskovskog univerziteta. To nije samo vizit-karta ruske prestonice, već i jedan od najmističnijih objekata grada, oko kojeg kolaju razne legende.

"Ukrajina" je bila otvorena sa skandalom. Tada je Hruščov izdao naredbu o borbi protiv raskoši u arhitekturi. Interijeri su urađeni mnogo skrominije nego u drugoj visokoj zgradi – hotelu Lenjingradski, čiji je raskošni interijer urađen u stilu ruskog baroka. Sačuvana je samo ogromna kolekcija slika i skulptura, govori istoričar Denis Ramodin.

Do izvesnog vremena to je bio najveći hotel u Evropi. Prvo je on bio bezimeni. Zbog složenog tla zgrada je rađena dugo, osnovni radovi su izvođeni već u doba Hruščova. Tada je proslavljana 300-godišnjica ponovnog ujedinjenja Rusije i Ukrajine. Tako se pojavio naziv Ukrajina. A što je najvažnije, tamo nema 13. sprata i broja sobe 666.

Neboderi u Moskvi početom 20. veka bili su danak modi. Kada se u Njujorku pojavio Empajer Stejt bilding, sovjetska prestonica je rešila da ne zaostaje. Staljin je naredio da se napravi najveći u svetu kompleks zgrada visine do nebesa. Pri tome ne u suvom industrijalnom stilu, kao u SAD, već pompeznom i skupom, poput moskovskog metroa, gde je svaka stanica dvorac. Kasnije su slične visoke zgrade kao u SSSR izgrađene u Rigi, Kijevu, Bukureštu i Varšavi. Naravno da je ambiciozni projekat odmah dobio svoje tajne, ističe arhitekta Nikolaj Vasiljev.

Njaviše legendi kola o zdanju Moskovskog univerziteta. Ono stoji na zamrznutom tlu, a u podrumima su frižideri. Ako ih isključe, zgrada će pasti u reku. U stvari to je smesa dve legende. Na Vorobjovim gorama car Aleksandar Prvi je hteo da gradi Hram Hrista Spasa. Ali posle njegove smrti Nikolaj Prvi je rešio da promeni mesto i da gradi tamo gde sada Hram i stoji. Jedna od uzroka je loše tlo, a na najvišoj tački je bilo nemoguće graditi. Kada su počeli da grade Univerzitet, on je morao da bude malo premešten sa brega, gde je moglo da se gradi. Na stanici metroa Krasnie Vorota visoko zdanje je tačno iznad stanice metroa. Upravo tamo su zamrzavali tlo,  iskopali temelj, napravili, a zatim isključili zamrzavanje. Podloga se otopila i utonula, zgrada je stala na svoje msto, zato su je namerno pravili sa otklonom od vertikale.

Po zamisli Staljina u Moskvi je trebalo da se pojavi 9 nebodera. Bio je projektovan i za to vreme najviši u svetu Dvorac Saveta. Izgradnja ogromne zgrade sa obiljem kolonada, ovenčana gigantskom statuom Lenjina visine 420 metara započela je 1931. godine na mestu srušenog Hrama Hrista Spasa. U vreme rata, kada su bili gotovi temelj i donji nivoi, objekat su rasklopili: od metalnih konstukcija i kamena izgradili su železničke mostove.

A sa suprotne strane Kremlja trebalo je da bude administrativna zgrada, čija nemena je do danas tajna. Projekat je lično koordinirao Lavrentij Berija, ministar unutrašnjih poslova. Po jednoj verziji tamo je mogla da pređe legendarna Lubjanka, organi sovjetske državne bezbednosti. Ipak izgradnja je bila prekinuta odmah posle smrti Josifa Staljina 1953. godine. Noseća konstrukcija podignuta praktično do polovine bila je srušena. Delovi su iskorišteni za izgradnju stadiona Lužnjiki. Kasnije je na temelju zgrade izrastao hotel Rusija, koji je srušen 2006. godine. Sada je tamo prazno mesto na kojem gradske vlasti obećavaju narednih godina da naprave park.