BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Vatikan i Albanci razapeli Srbiju

Vatikan i Albanci razapeli Srbiju
02.01.2008. god.

Knjiga „Ubistvo klimentskog vojvode” pisca, aforističara, komediografa, pesnika Raleta Trifunovića, svakako će zaokupiti veliku pažnju javnosti, kako po istoriografskoj verodostojnosti i sadržini, tako i po posebnim spisateljskim vrednostima, koje sigurno ni jednog čitaoca, bio on za , ili protiv, neće ostaviti nimalo ravnodušnim. Ovo istorijsko-književno delo vešti je pokušaj stvaraoca da mnoge savremene „neverne Tome” uveri da je naš narod na prostorima koji se protežu od današnje Albanije, Makedonije, Crne Gore, naravno, Srbije, teritorije cele Bosne i Hercegovine, i Hrvatske sa Dalmacijom, zapravo velike Ilirije, jeste večno stanište Srba i naših predaka. Dakle, oprečno tvrdnjama naučnika da srpska istorija počinje tek sa nekom seobom Slovena u 7. ili 8. veku. Ali  ovaj roman na 334 stranice mnogo je više od toga – istinita, potresna epopeja vekovnog stradanja obespravljenog pravoslavnog naroda na Kosovu i Metohiji, i ne samo tamo!!

To, sa prilično argumenata,činjenica, potkrepljenih brojnim istorijskim podacima, naučnim delima, tvrdi sam autor. Recenzent vrednog dela dr. Jovan I. Deretić na jednostavan način daje svoj sud o knjizi.

–„Ubistvo klimentskog vojvode” liči mnogo na hroniku jednog vremena koje bi se moglo smestiti negde u srednji vek po svojoj grubosti, a koje, nažalost još traje. Sve te grozote koje  je jedan  primitivni i obezduhovljeni svet mogao da smisli, a za koje smo skloni da pretpostavimo da su davno nestale, pojavljuju se i danas pred nama u vidu more u sred jave. Ti obesni nasilnici koje nam pisac predstavlja su Arbanasi katoličke ili islamske vere pod zaštitom turske vlasti, a žrtve su nezaštićeni Srbi. U današnje vreme stanje je  različito samo toliko što arbanaške teroriste ne štite Turci, nego NATO-vci. Okupacija srpske teritorije i arbanaški teror su isti u vreme koje se u romanu opisuje i danas– piše, između ostalog, u recenziji uvaženi srpski akademik.

•        Latili ste se pera u vreme kada se književnici koji nisu evropejske provenijencije ne cene, ili još gore, sračunato guraju u zapećak? Jasno vam je da se u sadašnjim „ viorovitim” vremenima treba „boriti sa vetrenjačama”, da bi roman postao popularan.

– Svaki Srbin, koji danas preživljava kosmetsku golgotu, hteo, ili ne, mora da se zapita zašto nam se sve ovo dešava, ko je kriv i kad je naše raspeće započelo? Pokušao sam prvo sebi da dam odgovor. Tragajući za istinom, proučio sam, pročitao na desetine  istorijskih zapisa, svedočanstava, dela poznatih naučnika, naših, ali i stranih, koji se bave balkanskom prošlošću. I priča u romanu je, naravno, autentična, kao i događaji. Sve se dešava u periodu od 1904. do 1908. godine na prostorima sadašnje Albanije. Želeo sam, takođe, od zaborava da sačuvam  vreme  i prilike uoči Balkanskih ratova. Analizirajući sveukupne okolnosti, zaključak je da je politika ondašnje turske imperije bila zločinačka, licemerna prema srpskom hrišćanskom življu .Uočljivo je njihovo nastojanje da sve rimokatolike u severnoj i srednjoj Albaniji - islamizuju i što pre prebace na prostor Kosova i Metohije. A sve u nameri da se pojača teror nad Srbima. Trebalo je Albance iskoristiti. Porta nije smela otvoreno sa regularnom vojskom to da čini zbog obaveza prema evropskim silama –napominje pisac Rale Trifunović.

•        Ko je glavna ličnost romana? Šta ona simbolizuje?
–Rimokatolički vojvoda, koji je živeo na prostorima sadašnje Albanije- Đerđ Vukaj bio je jadan od najpogodnijih ličnosti, pošto je, prema otomanskoj proceni, imao ogroman uticaj na svoje saplemenike .Morao je dakle,  da odigra ključu ulogu. Da primi islam i postane „ krvavi mač” nad srpskim glavama, vodeći za sobom masovno islamizirane katolike. Međutim, nije stigao da pređe u islam. Istorija beleži da je na putu od Albanije prema Plavu, Crnoj Gori, na području Prizrena, Peći, Đakovice, kao katolik, činio stravične zločine. U knjizi je bezbroj potresnih priča. Da ne zamaram vaše  čitaoce navešću samo neke. U haremu kod Peći zverski masakrira 1905. godine zarobljenu srpsku devojku, a drugu jadnicu pred meštanima razapinje, vezujući je na konjske repove. U Đakovici, ubija ubogu staricu, našu sunarodnicu, koja ga je preklinjala da je zaštiti od arbanaskog zuluma. Mislila je, stara izmučena  Srpkinja,  videvši Đerđa koji je noseći tursku zastavu „jezdio” Kosmetskim vilajetom, da je to vlast- turski starešina. Za Đerđa se zna da je  ubio na stotine Srba. Sve – pod otomanskom zastavom. Vrlo je bitno da se zna  da su rimokatolici i Albanci, pod blagoslovom carske Porte i prećutnim odobrenjem Vatikana činili užasne zločine nad našim narodom. Radili su to svojski počev od 17 veka.

•        Pišete o periodu uoči Balkanskih ratova. Zašto na tome toliko insistirate?
– Turska imperija je u to vreme bila prilično uzdrmana unutrašnjim neprilikama i shodno tome, nastojala po svaku cenu da ubrza iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije , doseli Albance i islamizirane katolike, kako bi kao živi bedem štitili otomanske granice, eventualno bili prethodnica za nova osvajanja. A, naša golgota počela je još u 17 veku. To odlično znaju vrsni istoričari, ali i „ oni drugi”, koji iz svojih razloga ćute. Vrana vrani oči ne vadi. Ono što je zanimljivo, kada je vojvodska Vukaj „ dinastija” u pitanju, jeste činjenica da je vojvoda Mark, Đerđov otac koji je upravljao srednjom i severnom Albanijom, bio veliki prijatelj sa srpskim glavešinama u Crnoj Gori i  kraljem Nikolom Petrovićem. Kao vatreni zagovornik saradnje sa Srbima u Crnoj Gori i Cetinjem, nastojao je da spreči islamizaciju, nasuprot svom sinu.

•        U knjizi je frapantan podatak vezan za Kurde i Jermene!
– Javnost nije upoznata  da je Turska imperija masovno koristila Albance za gušenje pobuna Kurda i jermenskog naroda, koji su slične sudbine kao mi Srbi. Tada su i ovi narodi živeli na prostoru  otomanske imperije. U svim zločinima nad Jermenima i Kurdima učestvovali su arbanaski poslušnici, plaćenici, a pod otomanskim naređenjem. Jermenski narod ni danas ne odustaje i sada traži od SAD da zvanično prizna da  je Turska kriva za genocid nad Jermenima, kada je poubijano  više od 1,5 miliona nedužnog naroda. I, šta se dešava? Amerika „ne bi da prizna” genocid, jer bi time pokvarila dobre vojno-partnerske odnose sa Turskom. U knjizi, prizrenski Šemsi-paša u razgovoru sa  katoličkim vojvodom Đeređ Vukajem iznosi tvrdnju da su Albanci masovno učestvovali u svim pokoljima nad Jermenima, a ne samo Turci.

Gde je bila Albanija i gde je prava postojbina današnjih Albanaca, Šiptara, Arnauta, Arbanasa i kako se sve,već prema tadašnjim potrebama, nisu zvali
Iz mape se takođe lako zaključuje zašto je Turska baš njih angažovala za genocid nad Jermenima i Kurdima

•        Dokumentaristički roman opisuje pogibiju Šćerbina, prvog ruskog konzula u Prizrenu
– U ruskoj  diplomatskoj istoriji, konzul Šćerbin upamćen je  kao vrstan, neustrašivi, iskusni političar. Da bi Rusiju detaljno informisao o pogromu pravoslavnog življa u Kosovskom vilajetu odlazio je hrabro u najzabitija srpska sela, u koja od Arbanasa nisu smeli nogom da kroče ni srpske diplomate. Dok je Šćerbin obilazio  napaćeni, zastaršeni, srpski narod u okolini Prištine, ubio ga je Albanac- angažovan od turske vlasti,  za obezbeđenje ruskog konzula. Nastupilo je zbog toga vreme ozbiljne krize u odnosima Turske i Rusije. Da bi se nekako „ stvar zataškala” , zaplašena otomanska imperija naredila je da se vinovnik javno pogubi, opravši tako ruke, od, kako se kasnije, ispostavilo, naručenog ubistva.

•        Dakle, pokazali ste da su Srbi od pamtiveka na Balkanu.
– Koristio sam  dragocenu, zvaničnu dokumentaciju. Naveo bih udžbenik  za osnovne škole francuskog Ministarstva prosvete iz 1868. „Rimska država” u kojem piše da su Arapi krajem H veka doveli albanska azijatska plemena sa Kavkaza, prvo na Siciliju, pošto su Arapi u to vreme, pobedivši vizantijsku vojsku, pokorili pola Sicilije. Iz Siciluje zbog prevrata, Albanci već islamizirani - beže. Naseljavaju polovinom 11. veka područja sadašnje Albanije i Kosmeta, u početku kao stočarska plemena. Podatke o poreklu Arbanasa zapad je dugo skrivao. Zvaničnu „svoju verziju” vešto plasiraju. A, to je da su Albanci, Šiptari, odnosno Arbanasi „starosedeoci”, a da su se srpska slovenska plemena tu „ nastanila” tek u 8. veku, što naravno nije istina. Srbi su starosedeoci na ovim prostorima od pamtiveka. O tome postoji brojna naučna dokumentacija. Što se romana tiče, neka čitaoci prosude.



  • Izvor
  • Glas javnosti
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »