Grčka: igrač na žici?

Evropske prestonice su se izgleda pomirile sa pobedom levih strnaka na predstojećim parlamentarnim izborima u Grčkoj. I sa njihovim odustajanjem da poštuju ranije sklopljene sporazume sa trojkom međunarodnih kreditora. Lideri zone evra nisu skloni da gube zemlju. Tim pre što i većina stanovnika i sami radikali sa svoje strane nisu zainteresovani da se liše prednosti koje pruža zuemlji jedinstvena čvrsta valuta. Otuda i obilje varijanti koje bi dopustile Atini da izađe suva iz vode.

Najveće izbuđenje u EU izazvao je predlog u uvođenju privremne valute: dužničkih kupona uslovno nazvanih gevro, koji bi bili namenjeni izdavnju penzija, doprinosa i plata državnim službenicima. Nova sredstva plaćanja treba da preuzmu na sebe funkcije paralelne valute, koja bi osuguravala unutrašnji novčani promet. Za stanovništvo ovde je jedini plus izbegavanje bankrotstva. Što se tiče plata, doprinosa, penzija, nove kuponi će biti obecenjeni sa neverovatnom brzinom. Grci će platiti u budžet dodatni porez u vidu galopirajuće inflacije.

Ovu koncepciju predložio je ovih dana glavni ekonomista Nemačke banke Tomas Majer na konferenciji koju je organizovao koncertn Špringera.

Kada bi ja bio vlada koja raspolaže novcem, kakav bi bio moj naredni korak? Ne mogu da kažem ljudima: neću da platim. Ja bih im razdao dužničke papire i rekao: radite da zaradite novac. To će biti proces u toku kojeg će moći da se razvija paralelna valuta kada osnovna postane deficitna.

Strani savetodavci savetuju da se vide pozitivne stvari u negativnim: crna radne snage će pasti, što će koristiti grčkom izvozu, čiji godišnji obim danas premašuje 22 milijarde evra. Nagoveštavaju mogućnost da se grčke banke koje nisu platežno sposobne ujedine u alijansu pod nazivom evropska Bad Banka. To bi im dalo šansu za refinansiranje na račun stabilizacionog fonda EU. I da daju garancije očuvanosti računa, posle čega bi odbegli ulagači doneli novac nazad. Tako izgleda plan: na papiru je sve glatko.

Naravno, paralelne valute su pronalazak star kao svet. U Rusiji do kraja 90-ih, u današnjoj Turskoj, Egiptu ili Poljskoj moglo je da se plaća ne samo nacionalnim monetama, već i bilo kojim čvrstim stranim sredstvima plaćanja. Ali u grčkom scenariju nije baš tako kao u pomenutim zemljama: dužnički kuponi ne mogu da se promene za dolare i evre.

Projekat paralelene valute je pokrenut zbog opasnosti od potencijalnog konflikta između budućih radikala na vlasti i trojke kreditora. Poslednjih prete Atini da će obustaviti isplatu tranši u slučaju da Grci odustanu od plana reformi i smanjenja državnih troškova. Grci zauzvrat obećavaju da će hitno prekinuti da plaćaju spoljni dug.

Ali bez finansijskih injjekcija od strane EU, Evropske CB, MMF motor grčke ekonomije će se ugasiti. Zato se zemlji predlaže da se drži do izlaska iz krize na račun paralelne pseudovalute. Tačnije da proba ulogu igrača na žici sa minimalnim osiguranjem. Jer trojka ne planira da konačno prepusti Grčku sudbini. Nagoveštavajući da će bar minimalna plaćanja biti. Ali ne u državni budžet za oživljavanje ekonomije, već na specijalni račun za otplatu spoljnog duga, gde vlada neće imati pristup. Državni dug Grčke će se uvećavati, zato, i to je jedna od glavnih komponenti finanijske pomoći, strani kreditori neće postradati.