Opasni psi i borbe pasa. Zabrane postoje, ali ne funkcionišu

Pored prostitucije i trgovine narkoticima organizacija borbi pasa jedan je od izvora ilegalnih prihoda za kriminalce. Uzgoj pasa opasnih rasa, u prvom redu stafordširskih terijera i pitbulova, zabranjena je u nizu zemalja Evrope. Zakon o opasnim psima bio je usvojen u Britaniji 1991. godine. Pokušaji zabrane su bili preduzimani i u SAD. U mnogim zemljama, uključujući Avganistan, zabranjene su borbe pasa. Između ostalog, zabrane i perspektive velikih novčanih kazni i čak kazni zatvora nisu prepreka. U Rusiji zabrane uzgoja opasnih pasa i pseće borbe za sada se tek razmatraju. Entuzijaste pomoću raznih peticija suprotstavljaju se krvavom i surovom biznisu.

Bul-bejting i bir-bejting – borba pasa sa bikovima i medvedima, bile su omiljene zabave drevnih Rimljana i Engleza u viktorijansko vreme. U 19. veku ovi vidovi krvavog sporta su zamenjeni psećim borbama, bezbednijim i jednostavnijim za organizaciju. 90-ih godina kada je zeleni lobi počeo da traži njihovu totalnu zabranu, borbe su otišle u podzemlje.

Sada svaka vest o psećim borbama postaje skandal i može da nanese štetu poslovnoj reputaciji. U aprilu ove godine fabrika piva Hajneken je morala da se pravda: njeni reklamni baneri su se pojavili na snimcima napravljenim za vreme turnira psećih borbi u Mongoliji. Ipak uzgajivači pasa borbenih rasa zalažu se protiv zabrane psećih borbi. Vlasnica legla američkih pitbulterijera Rambo Iljjana Sidorova kaže da je borba potrebna samim psima za uvežbavanje svojstava rase:

Svaka rasa je izvedena za svoj posao. Postoje lovački psi – hajde sada da zabranimo lov. Postoje psi čuvari – hajde da zabranimo da se psi huškaju na ljude u cilju uvežbavanja svojstava čuvara. U psećim borbama, naravno, nema ništa korisno zato što psi pate, ali nemoguće ih je zabraniti. One mogu samo konačno da odu u podzemlje i da se organizuju u manje humanim uslovima kao što se desilo recimo u Americi.

U SAD i Evropi orgnizacija psećih borbi se kažnjava visokim novčanim kaznama ili kaznom zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina. One koji žele da upute izazov sistemu to ne zaustavlja. 15. maja u Feniksu u državi Arizoni zadržana je čitava grupa organizatora ovakvih turnira.

U Rusiji za organizaciju zabranjenih turnira može da se sudi po članu Za surovo obraćanje sa životinjama, mada još ni jedan slučaj nije stigao na sud. U Baškortostanu početkom maja na razmatranje parlamenta republike bio je iznet nacrt zakona O unošenju izmena u zakon O domaćim životinjama. U efikasnost zakonodavnih mera sumnja predsednik Centra za pravnu zoozaštitu Svetlana Iljjinska. Ona je nazvala incidente se borbenim psima veštački stvorenim.

Pravi problem je kad su životinje lutalice. Najvažnije je da se ove životinje drže, da imaju vlasnike koji o njima brinu. Nisam kinolog, ali verovatno se borbeni psi na tim takmičenjima na određeni način prazne.

Ali pražnjenje je potrebno ne samo borbenim psima. Može da se otme sa lanca i labrador. Uzroci napada pasa na ljude su mnogbrojni – to zavisi od čistoće rodoslova i vaspitanja. Po rečima kinologa, rasan borbeni pas nije agresivan prema čoveku. Kako kaže Iljjana Sidorova:

Većina agresivnih pasa koje sam videla nisu pitbulovi ni stafordširi, već mešanci koji se kupuju ne zna se od koga, sa falsifikovanim dokumentima. I još obratite pažnju da većina tragičnih slučajeva dešava se u porodicama sa problemima. Tako da problem nije u rasi psa, već u vlasniku.

U većini slučajeva kada psi napadaju na čoveka ispostavlja se da životinja ima lošeg vlasnika ili je osetila sve divote života na lici. Naravno, pas sa specijalno uzgojenim borbenim svojstvima za razliku od malteške pudle, pre može da se otme kontroli, ali ako je vaspitan i trenira ova svojstva nikada neće biti iskorištena da naškode čoveku.