Obračun Rusa i Amerikanaca iznad Niša

 Niš – Aktuelna potraga Ministarstva odbrane SAD za američkim pilotima nestalim u akciji iznad Srbije krajem Drugog svetskog rata podsetila je na zataškanu istinu o pogibiji generala Crvene armije Grigorija Petroviča Kotova, komandanta Šestog gardijskog streljačkog korpusa. Njega je ubila „prijateljska vatra“ iz američkih „lajtninga“ koji su napali rusku vojnu kolonu 7. novembra 1944. nedaleko od Ražnja.

Ruski avioni su uzvratili i u vazdušnom sukobu saveznika je oboreno po nekoliko letelica s obe strane. General Vilson, glavnokomandujući savezničkih snaga na Mediteranu, posle incidenta je morao da odleti u Sofiju i lično se izvini maršalu Tolbuhinu, komandantu Trećeg ukrajinskog fronta.

Zvanični američki izvori i danas navode da su piloti pogrešili u navigaciji, pa su umesto nemačke kolone Grupe armija E u klisuri Ibra, napali crvenoarmejsku kolonu u dolini Morave. Međutim, izveštaji istrage Crvene armije iz 1944. pokazuju da Rusi u to objašnjenje nisu verovali. Svedok bitke, ruski pilot Boris Smirnov, u memoarima otkriva da je u olupini američkog aviona pronađena mapa na kojoj je grad Niš označen kao pravi cilj napada.

Mnogi istoričari smatraju da američko-ruski sukob u Srbiji u oktobru i novembru 1944. nije bio slučajnost, već posledica „podzemne politike“. Naime, tada je postalo jasno da nema ništa od Titovog obećanja Čerčilu da će posle rata organizovati slobodne izbore.

- Američka tajna služba OSS poslala je u štab Jugoslovenske vojske u otadžbini tajnu misiju „Rendžer“ kao poslednji pokušaj da spreči komuniste da zavladaju Srbijom – kaže istoričar Miloslav Samardžić. – Plan komandanta misije pukovnika Mekdauela bio je da izdejstvuje predaju nemačkih snaga u Srbiji Mihailoviću, uz obećanje da ih Amerikanci neće prepustiti Sovjetima. Mekdauel je planirao da nemačkim oružjem naoruža 300.000 Mihailovićevih boraca.

Plan se nije ostvario, jer su Sovjeti brzo razoružavali i hapsili četnike, a misija „Rendžer“ je kao poslednje rešenje pokušala da ugovori predaju nemačke Grupe armija E koja se povlačila iz Grčke preko Srbije. Upravo tada je kod Ražnja došlo do napada 36 američkih aviona „lajtning“ na kolonu ruskog prekaljenog Šestog gardijskog korpusa koji je pod borbom od ušća Dunava pratio elitnu SS diviziju Brandenburg.

- Kad su crvenoarmejci videli savezničke američke avione počeli su da im mašu i pozdravljaju a oni su ih napali – seća se Genadij Kotov, sin legendarnog generala. – Uz mog oca poginuo je još 31 oficir i vojnik, a ranjeno je 37 ljudi, uključujući i mog starijeg brata Engelsa, u čijem je naručju otac izdahnuo.

Kad se videlo da se američki avioni grupišu za novi napad, s niškog aerodroma uzletelo je devet ruskih lovaca „jak-9″.

- „Lajtninzi“ su počeli da pucaju na ruske avione u poletanju iako su na njihovim krilima i repu mogli da zapaze velike crvene zvezde – svedočio je vazduhoplovni inženjer Dragoslav Dimić, koji je kao dečak posmatrao vazdušnu bitku. – Ruski lovci su preleteli nišku tvrđavu na visini od samo dvadesetak metara i u strmom penjanju odozdo napali „lajtninge“, od kojih je jedan oboren i srušio se na ivicu aerodroma.

Posle vazdušne bitke koja je trajala dvadesetak minuta, Amerikanci su se povukli, a njihove izginule avijatičare sahranili su crvenormejci s desne strane izlaze aerodroma u pravcu Niša, nedaleko od mesta gde su sahranjeni ruski piloti.

Komandant američke 82. lovačke grupe pukovnik Sesil T. Edvinson je tiho premešten u bazu van Evrope, ali se po završetku rata vraća u Nemačku gde je unapređen u komandanta 366 lovačke grupe u bazi Friclar.

Borbe pasa

Zapadni vojni istoričari navode da je „niški incident“ bio početak američko-sovjetskih letačkih „borbi pasa“ (dogfajts) tokom Hladnog rata. Manji incidenti su se ponovili iznad Jugoslavije 1945. godine, a zatim su se nastavili tokom Korejskog rata i drugih sukoba na ivici interesnih zona.