Partnerstvo Rusije s EU bez Grčke

Desilo se tako da je novi predsednik Francuske Fransoa Oland stupio u dužnost šefa države u složenom za čitavu EU periodu – bankrotu Grčke, akutnom pogoršanju situacije u još nekim članicama EU i opasnosti raspada evrozone. Ti su problemi bili razmatrani i tokom diskusije pomoću TV mosta Moskva-Pariz, koji je organizovala RIA Novosti, sa temom Promena vlasti u Francuskoj. Rizici za evrozonu: izmišljeni ili realni?

S ruske strane su u diskusiji učestvovali šef katedre evropske integracije MGIMO Olga Butorina i rukovodilac Centra nemačkih istraživanja Instituta Evrope RAN Vladislav Belov, s francuske -profesor Univerziteta Pariz 10, savetnik Centra perspektivnih istraživanja i međunarodnih informacija Mišel Aglieta. Odgovorili su oni i na pitanja  novinara. Da li je moguć najgori scenario razvoja kreze u Grčkoj – njeno napuštanje zone evra, slablenje same zone? I drugo - kako to može da utiče na odnose između RF i EU, koja je glavni njen spoljnoekonomski partner? – pitanja našeg dopisnika za francuske i ruske eksperte. Komentar profesora Mišela Aglieta.

Odgovor na to pitanje je veoma važan, jer je povezan s političkom situacijom u Grčkoj. U njoj nema ništa neočekivano, jer stanovništvo odbije mogućnost strože situacije. Društvo u Grčkoj  se raspada  usled događaja, koji se dešavaju u zemlji: u njemu se povećava nejednakost, ima sve više siromaha. Još u januaru sam predvideo takav scenario – mogućnost za Grčku napuštanja zone evra. Tada je takva mogućnost bila minimalna, danas ona postaje sve realnija, izgleda da Grci nemaju drugi izlaz. Međutim, to će biti pravo osiromašenje za zemlju, mada, s druge strane, bile su krize u Aziji, u Rusiji 1998. godine, u Argentini, te su svaki put zemlje nalazile izlaz iz takve situacije, uvodeći strogu finansijsku politiku i time povećavajući svoju konkurentnost i ubrzavajući ekonomski rast, i to za nekoliko godina unapred. Odnosno, posle finansijske krize je tamo nastajao porast. Dakle, napuštanje evrozone od strane Grčke je moguće, posle toga će zemlja biti u toku nekoliko godina u veoma složenoj situaciji. Verovatno će ona kasnije početi da se uzdiže zahvaljujući jeftinijem izvozu, ali sa gledišta finansija biće joj teško -  nema mnogo onih, ko bi odlučio da u nju investira, zato će životni standard i dalje padati. Argentini je trebala godina dana da bi savladala krizu. I Rusija je uspela da izađe iz krize – povećali ste svoju konkurentnost, povećali izvoz, te je kod vas počeo ekonomski rast. Verovatno kroz to mora da prođe i Grčka – razvijaće se poljoprivreda, jeftinija industrija, najzad, turizam.

Međutim, to je više politički problem – ako  vlada, nacionalizujući finansijski sistem, bude mogla da usmeri sredstva  za rast proizvodnje, moguće je da će početi rast. Situacija u koju je Grčka uterala sebe, postoji delimično u Portugaliji, Španiji s njihovim slabim ekonomijama i finansijama. Zatim to mogu da budu Italija, a čak i Francuska. Zadržati opštu situaciju je posao Centralne banke zajednice, a glavno je – sačuvati zonu evra. Vodeću ulogu u toj sferi preuzela je Nemačka, ali i tamo postoji mišlenje da vredi obustaviti  plaćanje neuspeha drugih. Međutim, s druge strane zona evra omogućuje Nemačkoj da maksimalno iskoristi prednosti svoje industrije. Razumljivo je da ni ona ne želi da svrši s zonom evra. Ako se zona ipak raspadne, nova nemačka marka će se naći u katastrofalnijoj situaciji u odnosu na valute drugih zemalja. Konkurentnost Nemačke će jednostavno nestati. Dakle, u današnjoj situaciji treba tražiti kompromise radi podrške i održavanja zone evra.

O budućnosti zone evra govori Olga Butorina.

Uverena sam da će rukovodstvo EU braniti očuvanje zone evra sve do poslednjeg centa. Mislim  da će zona evra biti očuvana sa 95 odsto verovatnoće. Da li vredi da se Grčka isključi iz zone evra kako to predlaže šef MMF g-đa Lagard? Grčka se našla u zoni evra praktično na prevaru. Tokom 20 prethodnih godina ona je imala deficit državnog budžeta na nivou 7-8 odsto godišnje u proseku i veoma visoku inflaciju. Zato nisu postojali nikakvi ekonomski preduslovi da bi zemlja ispunila kriterijume Maastriških sporazuma. Grka je falsifikovala finansijske podatke, te je bila unapred primljena u zonu evra. Ne isključujem da su joj učinjeni ustupci pod pritiskom određenih političkih snaga u EU. Prvo, Grčka je početak evropske civilizacije i kulture. U periodu hladno grata Grčka je bila adut u igri između dva politička pola. Ona je izgubila tu ulogu posle raspada socijalističkog sistema. Danas, kada su članice NATO Bugarska i Rumunija, ona više nije toliko interesantna za zapadne stratege. S obzirom na prevaru prilikom učlanjivanja u zonu, danas bi bilo pravo da je isključe. Međutim, ako Grčka napusti zonu evra, gubici pri obračunavanju s njom će iznositi oko 50 milijardi dolara.  Pitanje  je odakle će ona dobiti taj ogroman iznos? Moglo bi se desiti da isključivši Grčku, ostale članice EU morale bi da sagrade na granici s njom visoke zidove da bi onemogućile dolazak imigranata, ilegalni biznis, uključujući drogu. Zemlja razorene ekonomije, svakako, ugrožava ostalu Evropu. Zato, - kaže Olga Butorina, smatram da će Grka ipak ostati u zoni evra.

Evo mišlenja drugog ruskog eksperta Vladislava Belova.

Mogućnost  izlaska Grčke iz evrozone nije katastrofa, - kaže on. – To je redovni proces, koji je moguć. Stvar je u drugom: Grčka ne želi da napusti evrozonu, dok ne postoji mehanizam koji bi je naterao da  napusti. Oci-osnivači evrozone nisu mislili na to, oni su očekivali da će se zona samo širiti, zato nisu mislili na  izlazak iz nje. Međutim, to će biti dodato  Lisabonskim ugovorima. Prema poslednjim anketiranjima – 8 od 10 odsto Grka je protiv izlaska iz evrozone – oni štrajkuju, viču, jednostavno zato da bi im za to još i platili. Danas sam slušao direktan prenos razgovora s jednim od ideologa Socijalističke stranke Grčke, koiji je rekao da ih pogrešno tumače. Grčka je spremna da plati dugove da bi ostala u zoni evra, ali radi toga joj je potreban trogodišnji moratorijum. Taj predlog može da se razmatra, zato do raspada zone evra neće doći. I Nemci, i Francuzi – kancelar Merkel i predsednik Oland – nedavno su striktno potvrdili svoju spremnost da i dalje rade s Grčkom radi njenog očuvanja u evrozoni, pružajući joj pomoć u sprovođenju reformi. Dakle, ja sam optimista, zona evra će biti sačuvana.

O posledicama eventualnog raspada ili očuvanja zone evra za Rusiju govori Olga Butorina.

Mislim da neće doći do krupnih promena, - kaže ona. – 40 ili nešto više odsto valutnih rezervi Rusije se sastoji od evropske valute, otprilike isto toliko se sastoji od dolara, ostalo se sastoji od funta sterlinga i japanske jene. Podsetim, da od početka 2005. godine Rusija koristi bivalutni sistem dolara i evra. U evrima se sklapa sve više ugovora i u slučaju, kada evro počinje da se smanjuje u odnosu na dolar. Rusija, mada je to čudno, ima prednost, jer kada  uvozi evropsku robu za evre i izvozi naftu i gas za američke dolare, ima razliku u kursu sebi u prilog. Zato uvek pri smanjenju kursa evra širimo uvoz iz zone evra, a to pozitivno utiče na evropsku ekonomiju. Uvek imamo pozitivni saldo u trgovini s EU. Doduše, ono se smanjuje tokom godina, ali ne verujem da će doći do nekih kardinalnih promena s dolarima i evrima, što garantuje bivalutnu stabilnost Rusije.

I Vladislav Belov smatra da događaji u evrozoni neće mnogo uticati na Rusiju.

80 odsto našeg izvoza su sirovine, odnosno, dolari, 80 odsto  našeg uvoza je oprema, i to 60 odsto dobijemo iz EU, 50 odsto iz evrozone, - objašnjava on. Čak da je ostala samo Nemačka, nova nemačka marka neće nastati, ostao bi evro, zato Rusija nema zašto da se brine.  Što se tiče rusko-francuske saradnje, ona će dolaskom novog predsednika dobiti novi podstrek. Novi predsednik  ne negira tu saradnju pre svega zbog toga, što su krupni francuski koncerni zainteresovani za širenje svog prisustva na ruskom tržištu. To je opet podrška evra.

Slušali ste fragment videomosta Moskva-Pariz sa temom Promena vlasti u Francuskoj. Rizici za evrozonu: izmišljeni ili realni?