Asteroidu Vesta nije bilo suđeno da postane planeta

Objavljeni su rezultati proučavanja asteroida Vesta sa svemirske sonde Dawn. Može se konstatovati da je na eksperimentalan način dokazano, da je Vesta - protoplaneta, kojoj je susedstvo Jupitera postalo smetnja da postane „punopravna“ planeta. Protoplaneta je nebesko telo, koje je prošlo fazu unutrašnjeg topljenja, kada dolazi do formiraranja različitih unutrašnjih slojeva, sa različitim sastavom materije.

Materijale koji formulišu rezultate istraživanja objavljuje časopis Science. Na taj način se rezimira prvi deo misije Dawn (iako je sonda još uvek kod Veste, ali polako se odmiče od asteroida). Glavni zadak ovog projekta bio je proučavanje ostataka „građe“ od koje se formirao Sunčev sistem, a koju čine asteroidi osnovnog pojasa između Marsa i Jupitera. Pretpostavlja se da je u vreme početka formiranja planeta, ovde se odvijalo formiranje još jedne planete zemaljskog tipa. Međutim blizina Jupitera je sprečila proces spajanja sitnih protoplaneta.

Dawn je bio usmeren na dva najveća asteroida – Vestu (poluprečnik od 289 do 229 km) i Cereru (poluprečnik oko 470 km). Ranije se već pretpostavljalo da je Vesta protoplaneta. Sonda Dawn je lansirana 2007. godine i sredinom 2011. počela je da prati Vestu sa orbite veštačkog satelita (minimalna visina orbite je iznosila oko 210 km). Rezultat misije je detaljna mapa površine asteroida i grupisanja minerala. Primljeni podaci potvrđuju hipotezu da je Vesta već prošla fazu unutrašnje diferencijacije, tokom koje se ispod površinskog sloja nalazio okean rastopljene mantije. Sada asteroid ima svoje jezgro (prosečan poluprečnik 107 do 113 km). Spektralne karakteristike materije, koja se može posmatrati u kraterima, takođe ide u prilog hipotezi da je materija Veste različita na različitim dubinama.

Dawn je pružio potvrdne podatke, da deo meteorita dospelih na Zemlju vodi svoje poreklo sa Veste. Osim toga sonda je dala osnove za pretpostavke - kada i sa kojih mesta su oni bili otrgnuti. Verovatno se to desilo u vreme nastanka kratera Rejasilvija (širina 500 km i dubina 19 km) u južnoj hemisferi asteroida, koji je delimično prekrio stariji krater Vaneneja (širina 400 km). Prema procenama, oni su nastali pre 1 do 2 milijarde godina. Najverovatnije delovi od upravo ovih sudara su formirali familiju asteroida, koja je poznata pod imenom „vestoidi“. Drugi krateri Veste su stariji.

Dawn će definitivno napustiti Vestu u avgustu, ali sonda već sada postupno povećava orbitu. Dalje je čeka susret sa Cererom. Ovaj asteroid je najveći u glavnom pojasu i koliko je poznato na osnovu ranijih proučavanja, uopšte nije sličan Vesti po spektralim karakteristikama površine. Najverovatnje on nije imao fazu unutrašnje diferencijacije. Prema nekim pretpostavkama u njegovoj istoriji velika uloga pripada vodi, zato će traganje za zaleđenom vodom ispod površine biti jedan od zadataka sonde Dawn. Sonda će biti blizu Cerere u februaru i proučavaće je do juna 2015. g.

Mala tela Sunčevog sistema često nazivaju „primitivnim“, iako njihovo istraživanje nije manje atraktivan zadatak, nego proučavanje „velikih“ planeta. Prvo, upravo ovaj „sitniš“ daje nam predstavu o protomateriji Sunčevog sistema ili o međufazama u formiranju planeta. Drugo, ovakve misije su zanimljive sa tehničke pozicije. Setimo se japanskog projekta Hayabusa za proučavanje i dostavljanje na Zemlju uzoraka asteroida Itokava, - uzorci su prethodno bili izbijeni udarnom sondom. Uprkos brojnim kvarovima i tehničkim prblemima, tvorci sonde su uspeli da je vrate na Zemlju zajedno sa uzorcima.

Danas se još dve sonde nalaze na putu ka malim telima Sunčevog sistema. Prva, - evropska misija Rosetta, koja će istraživati kometu Čurumova-Gerasimenko (susret sa kometom će biti 2014. g.) i pritom će zaseban aparat aterirati na njenu površinu. Drugi je, američka sonda New Horizons, koji leti prema Plutonu (2015.g.) a zatim prema pojasu Kojpera. Kao i glavni asteroidni pojas, i ovaj sadrži fragmente iz vremena prvih etapa formiranja Sunčevog sistema, ali je pritom obogaćen zamrznutim gasovitim materijama. Upoređenje ove dve „deponije“ biće izuzetno interesantno za istraživanje evolucije Sunčevog sistema.

Uspeh Dawn podstiče nas da se još jednom prisetimo sudbine „Fobos-Grunta“ i da se upitamo, da li treba ponavljati Rusku misiju. Jer Fobos, koji je u stvari asteroid nekada davno povučen gravitacijom Marsa, može biti veomlja zanimljiv primerak u ovoj kolekciji.

Olga Zakutnjaja