Dio cene EU kandidature

 Zašto zvanični Beograd krije šta je potpisao 1. marta 2012. godine u Briselu na zahtev Bukurešta, da bi Srbija dobila status kandidata EU? Dokument koji objavljujemo puna tri meseca držan je u tajnosti, daleko od očiju srpske (ali i rumunske) javnosti. I to na zahtev Vašingtona koji je strahovao da bi sadržina ovog protokola uticala negativno na rezultate izbora u Srbiji po vladajuće stranke, a pre svega na izborni rezultat Borisa Tadića

Tačno pre godinu dana (u maju 2011) klupko sa „najoštrijim pitanjem“ u odnosima Bukurešta i Beograda – situacija sa rumunskom nacionalnom manjinom (kako je prošle nedelje ponovo izjavio predsednik Rumunije Trajan Basesku) – počelo je velikom brzinom da se odmotava!

Tada su se, naime, četiri lidera rumunske zajednice u dolini Timoka (dr Predrag Balašević, Dragan Demić, Zaviša Žurž i sveštenik Bojan Aleksandrović) obreli u Bukureštu da bi se tamošnjim političarima i javnosti požalili na „krajnje težak“ položaj u Srbiji.

Pozivani godinama u Bukurešt (kad god je to bilo potrebno portparolima „rumunskog nacionalnog korpusa“) predstavnici su odvedeni u Senat gde ih je primio predsednik Spoljnopolitičkog odbora, socijaldemokratski senator Titus Korlacean, poznat po nastojanju da svaki put „odsudnom odbranom“ Rumuna od Mađara, Rusa, Ukrajinaca i Srba – uvek iznova potvrđuje još ranije stečeni oreol prvog među doslednim borcima za nacionalnu stvar. Četvorica gostiju, koji su tom prilikom istakli da predstavljaju 300 hiljada Rumuna u dolini Timoka, požalili su se da ih u Srbiji saslušava policija, da im se ne dozvoljava da se izjašnjavaju kao Rumuni, da se ne poštuje njihov nacionalni identitet, da se njihova prava uzurpiraju, da nemaju svoje škole i crkve, i da su njihov Nacionalni savet prigrabile srpske političke stranke… Timočki Rumuni još su ustvrdili da se i zvanični popisi stanovništva falsifikuju, pa tako ispada da Rumuna u Srbiji ima vrlo malo – jer se većina, iz straha, izjašnjava kao Vlasi!

Razgnevljen ovim saznanjima, Korlacean je izašao pred Senat i javno upozorio Srbiju da Rumunija neće ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU ukoliko Beograd ne udovolji „pravednim zahtevima“ Rumuna iz doline Timoka i Morave.

PRIZNATI VLAHE ZA RUMUNE

Vođe Rumuna iz Istočne Srbije u međuvremenu su na javnoj tribini na Fakultetu sociologije u Bukureštu ponovili optužbe na račun Beograda. Aleksandrović je čak tvrdio da na timočkom terenu Srbska crkva „guši“ Rumunsku. Pri tome nije pomenuo pravoslavna kanonska pravila za koja je jednom drugom prilikom doslovce rekao da su „zastarela“! Aleksandrović je zaboravio i na još uvek važeći sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Rumunije iz 1934, kojim su regulisani svi sporni verski problemi dve sestrinske crkve. Tada su podeljeni i poslednji zajednički crkveni i manastirski hektari, a u sporazumu nema ni reči o nekim podelama ili problemima u Timočkoj krajini.

Timočka delegacija podsetila je i da je na nož dočekala odluku Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine da se pristupi standardizaciji vlaškog jezika koji bi koristio ćirilicu… Mnogi prisutni nisu međutim zaboravili da su svi Rumuni (tada žitelji Vlaške i Moldavije) još sredinom 19. veka pisali na ćirilici. Iz tog perioda je i ostao jezik Vlaha u Timočkoj krajini koji danas, otcepljen od matice širokim Dunavom, zvuči kao krajnje arhaični jezik romansko-rumunskog porekla.

Na „timočkoj tribini“ glavnu reč držao je Viorel Badea, senator vladajuće Demokratsko-liberalne stranke, koji je izabran glasovima rumunske dijaspore i za koju, kako je sam rekao, „odgovara svom dušom“! On je optužio Republiku Srbiju za brojne grehe, a ponajviše da ne poštuje „evropske norme“ u pogledu prava nacionalnih manjina. Izbegavajući da kaže da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju u kojoj se jasno kaže da Rumuni i Vlasi u Srbiji nisu isto, senator Badea je pokušao da ubedi prisutne da je „kucnuo čas“ da se Beograd konačno natera da prizna Vlahe za Rumune!? Za podršku je imao agenciju „Rumijen global njuz“, koja se bavi samo problemima rumunske dijaspore i kojoj je dodeljen zadatak čvrste nacionalne pesnice. Ona je sa ultraških pozicija žestoko kritikovala i rumunsku vladu i MIP okrivljujući ih za krajnje „mlak“ stav prema Beogradu, ističući da srbska diplomatija punih osam godina uspavljuje Bukurešt praznim obećanjima i da vladajuća DS i Boris Tadić konstantno izbegavaju da ispune svoje međunarodne obaveze!

I kada je došlo vreme – Rumunija je odbila da odobri kandidaturu Srbije za članstvo u EU zbog nepoštovanja prava rumunske nacionalne manjine u skladu sa evropskim standardima. Kao uslov da bi glasala za priključenje Beograda Uniji postavila je potpisivanje Protokola čija je srž – pravo rumunske manjine na samoopredeljenje. Protokol o statusu nacionalnih manjina potpisali su 1. marta u Briselu ambasadori dve zemlje pri Evropskoj uniji, pošto je na sastanku ministara spoljnih poslova EU Rumunija ucenom isposlovala brojne ustupke u njemu. Senat rumunskog Parlamenta izglasao je 2. aprila Zakon o ratifikaciji Sporazuma, ali je uz zakon usvojio i Izjavu o evropskim standardima o poštovanju nacionalnih manjina. Basesku je 19. aprila potpisao Zakon o ratifikaciji Sporazuma Evropske unije i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju.

KAŽIPRST NA VAŠINGTONSKIM USNAMA

Do današnjeg dana, međutim, odluke briselskog Protokola o statusu nacionalnih manjina koji je Srbija potpisala s Rumunijom – nedostupne su javnosti. „Zidom ćutanja“ okružen je Generalni konzulat Republike Srbije u Temišvaru, ambasada naše matične zemlje u Bukureštu takođe. Za informaciju obratili smo se aktuelnom predsedniku Skupštine Srba u regionu i dijaspori i donedavnom čelniku Saveza Srba u Rumuniji, dr Slavomiru Gvozdenoviću, i dobili odgovor da „Predsedništvo SSR ne zna zaključke iz potpisanog Protokola, jer Bukurešt o njemu nije obavestio srpsku nacionalnu manjinu u Rumuniji, iako je bio u obavezi da to uradi. To nije učinio ni zvanični Beograd prema nacionalnoj zajednici Rumuna u Srbiji“. Nedostupan nam je bio i jedini poslanik Srba u rumunskom Parlamentu dr Dušan Popov. Nije odgovarao na pozive ni sa jednog od dva svoja mobilna telefona kada smo uporno pokušavali da ga kontaktiramo…

Ipak, ranijim kontaktima koje je stekao s dvojicom rumunskih kolega koji prate skupštinski rad u nacionalnom Parlamentu, odnosno rad rumunskih parlamentaraca u Briselu, ali i pomoć Gorana Mrakića, novinara i urednika u jedinom nedeljniku srpske zajednice u Rumuniji – „Naša Reč“, potpisnik ovih redova prvi je uspeo da dođe do najvažnijih delova sadržaja potpisanog Protokola (na rumunskom jeziku) Bukurešta i Beograda. Čak je i šef rumunske države prokomentarisao da se nada da će „Protokol biti primenjen“, naglasivši da „u potpunosti razume stanje u Srbiji“ kojoj 20. maja predstoji drugi krug predsedničkih izbora. Indikativno je, međutim, to što je i Basesku predugo bio „netransparentan“ kada je pomenuti dokumenat u pitanju (prvi put ga je vrlo kratko pomenuo 3. maja u kontekstu o pravima Rumuna u Ukrajini koji se izjašnjavaju kao Moldavci – kada je predsednik Moldavije Nikolaje Timofti zvanično posetio Rumuniju). I dalje je nastavio uglavnom da – ćuti. U Bukureštu dobro znaju zašto to radi (znaju i u Beogradu). Video je diplomatski kažiprst na vašingtonskim usnama! Razlog je – Tomislav Nikolić! Oponent Tadiću (koji je favorit Zapada za nastavak trećeg za redom predsedničkog mandata i dalje ispunjavanje ciljeva koji preko njega u Srbiji ostvaruje Bela kuća) iskoristio bi „Protokol“ u izbornoj kampanji kao jedan od najjačih kontraargumenata za „odliv glasova“ rivalu. A to nipošto ne žele!

_________________

Protokol Rumunija-Srbija

Šta Beograd priznaje, a šta će morati da prizna

U tekstu Protokola zajedničke rumunsko-srpske Komisije sve konstatovane primedbe su na račun srpske strane. Njoj je pod imperativnom pretnjom neispunjavanja obaveza iz Protokola (koji je Srbija potpisom u Briselu preuzela da će u zadatim rokovima bespogovorno ispuniti) Bukurešt najavio novu blokadu u daljem „približavanju“ Evropskoj uniji. U Protokolu od Beograda je zahtevano da – odustane od najavljene standardizacije vlaškog jezika, zasebno od rumunskog, u cilju njegovog korišćenja u vaspitno-obrazovnoj nastavi u školama i administrativno-tehničkim službama u preduzećima, Beograd se potom obavezao na promenu državnog zakonodavstva da bi omogućio odgovarajuće i direktno zastupništvo rumunske nacionalne manjine u Parlamentu Republike Srbije, treći zahtev iz Protokola je da Srbija nema pravo uplitanja kod pitanja identifikacije etničkih Rumuna u Srbiji sa Vlasima ili Rumunima (u protivnom promovisala bi veštačke razlike među njima). Četvrti zahtev je da u svakom naselju u Istočnoj Srbiji gde su ispunjeni zakonski uslovi za to – rumunski jezik uvede u službenu upotrebu i postavi natpise na tom jeziku na javnim ustanovama. Peta obaveza Srbije iz potpisanog Protokola je da u skladu sa zakonom organizuje predstavnicima rumunske nacionalne manjine u Timočkoj krajini obrazovanje svih stepena na maternjem jeziku, sredstva informisanja, lokalnu administraciju, kao i crkvene obrede na rumunskom jeziku. Šesta, poslednja obaveza koju Srbija mora da ispuni je da Beograd, koji do sada nije re-emitovao programe na rumunskom jeziku iz Vojvodine u Istočnu Srbiju – od sada to mora da čini.

Donosimo u celini tekst Protokola…

Stalni predstavnici Rumunije i Srbije u EU potpisali su 1. marta, u Briselu, Protokol o nacionalnim manjinama, uslov koji je naša zemlja postavila da bi glasala za status kandidata Srbije u EU.
Tekst prikazivanja Protokola koji je dobijen od Novina zaj. sadrži kako tačne odredbe dogovorene od strane rumunsko-srpske mešovite Komisije, tako i fragmente oko kojih se dve strane nisu razumele. Tako, dok je Rumunija napadala neke stvari, kao na primer pokušaj standardizacije „vlaškog“ jezika, Srbija nije to priznala, rekavši da nema nadležnost da to učini.
Komisija je zabeležila sledeće:

„Za rumunsku stranu su neprihvatljivi pokušaji standardizacije takozvanog vlaškog jezika, koji se razlikuje od rumunskog jezika, radi njegovog korišćenja u obrazovanju i administraciji. Srbska strana je podvukla da Republika Srbija nema nadležnosti u pogledu standardizacije jezika“, kaže se u dokumentu.
Pored toga, govori se o problematici direktnog predstavljanja rumunske manjine u Parlamentu u Beogradu.
„Mešovita Komisija, konstatujući da rumunska manjina nije kao takva predstavljena u Parlamentu Republike Srbije, preporučila je Srbiji da popravi tu situaciju.“
„Komisija predlaže da srbska strana uzme u obzir mogućnost izmene nacionalnog zakonodavstva, kako bi se omogućilo direktno predstavljanje rumunske manjine u Parlamentu Republike Srbije.“

Srce Protokola – pravo na samoidentifikovanje

Najznačajniji deo Protokola, kao što kaže i predsednik Trajan Basesku, je deo koji se odnosi na neinterferentnost neke od strana u samoidentifikovanju rumunskih etnija u Srbiji kao „Vlahe“ ili Rumune.
Tako je izričita odredba u tekstu, koju je Rumunija postigla u pregovorima, međunarodna obaveza Srbije da poštuje pravo na slobodno samoidentifikovanje lica koja pripadaju rumunskoj manjini, uključujući preko relevantnog člana okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, ima namenu da blokira eventualne mere organa vlasti države gde se nalazi manjina da bi se dotična lica sprečila da se izjasne kao Rumuni.
To je značajna odredba u kontekstu tendencija veštačke diferencijacije, u okviru rumunske manjine u Srbiji, između Rumuna i „Vlaha“.

Kontroverza i u rumunskom jeziku u administraciji

Tekst Protokola sadrži i druge izmene u kojima je rumunska strana napala određene stvari, a Srbija ih je „diplomatski“ negirala.
„Rumunska strana je ukazala da se ni u jednom mestu u Timočkoj krajini ne koristi rumunski jezik u lokalnoj administraciji, niti kod označavanja naseljenih mesta. Srbska strana je precizirala da ni u jednom mestu u Timočkoj krajini rumunski jezik  nije uveden u zvaničnoj  upotrebi usled neispunjenja zakonskih uslova“, nalazimo u istom tekstu.
„Komisija preporučuje srbskoj strani da preduzme mere koje će omogućiti licima koja pripadaju rumunskoj nacionalnoj manjini iz Istočne Srbije pristup obrazovanju, sredstvima informisanja, javnoj administraciji, kao i verskoj službi na maternjem jeziku, u skladu sa odredbama zakona.“
Štampa na rumunskom – Srbija nije prenosila
Mešovita Komisija priznaje činjenicu da Srbija nije prenosila programe na rumunskom iz druge regije sa rumunskim stanovništvom, Vojvodina, u Istočni Timok.
„Komisija je konstatovala nepostojanje prenosa programa na rumunskom jeziku ‘Radio-Televizije Vojvodine’ za lica iz Istočne Srbije koja govore rumunski jezik.“
„Komisija preporučuje stranama da prošire zonu prijema i audio-vizuelnog prenosa na jezicima obe nacionalne manjine, u svim zonama u kojima žive lica koja pripadaju rumunskoj manjini i, odnosno srbskoj.“
„Komisija preporučuje srbskoj strani da obezbedi radio-TV programe na rumunskom jeziku za lica iz Istočne Srbije koja govore rumunski jezik, u skladu sa tehničko-finansijskim mogućnostima.“

Evropska prava

Protokol predviđa da se Srbija, u procesu pristupanja EU, angažuje da poštuje i primeni političke kriterijume iz Kopenhagena, uključujući i vezano za zaštitu nacionalnih manjina, u skladu sa relevantnim regionalnim i bilateralnim međunarodnim instrumentima koje je ratifikovala.

U citiranom kominikeu rumunski zvaničnici navode i da su se obe strane složile da uključe preporuke namenjene poboljšanju situacije rumunske manjine na celoj teritoriji Srbije, uključujući jasno usmerene preporuke, radi poboljšanja situacije lica pripadnika rumunske manjine u Timočkoj krajini (Istočna Srbija), kao što je potreba obezbeđivanja mogućnosti korišćenja rumunskog jezika u tekućem životu u Timočkoj krajini ili ispravljanja nedostataka zabeleženih u pogledu pristupa sredstvima informisanja masmedijima na rumunskom jeziku u Timočkoj krajini (istočna Srbija), angažovanja u administraciji, u problematici imovine rumunskih zajednica.

Kratak istorijat

Iako je plenarni susret mešovite Komisije održan maja meseca 2011. godine, Protokol nije mogao biti dogovoren do večeri 29. februara 2012. godine, iako su se predstavnici dveju delegacija više puta sastajali u drugoj polovini 2011. godine, i to oktobra i novembra meseca.

Mešovita Komisija je osnovana Sporazumom o saradnji u oblasti zaštite nacionalnih manjina između Vlade Rumunije i Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije, koji je potpisan u Beogradu 4. novembra 2002. godine i stupio na snagu 12. jula 2004. godine.

Mešovita Komisija daje preporuke obema vladama, odnosno vrši zajedničke preporuke o neophodnim merama radi ispoštovanja prava pripadnika nacionalnih manjina i zaštite njihovog identiteta (član 11 Sporazuma).
Mešovita komisija bi trebalo da se sastaje najmanje jedanput godišnje. Shodno tekstu Sporazuma prvi susret mešovite Komisije je trebalo da se održi januara 2005. godine, ali ova prva sesija je mogla biti dogovorena sa srbskom stranom i organizovana samo u novembru 2009. godine, usled ponovljenih i upornih mera (koraka) rumunske strane.

Usled čega, mešovita Komisija se sastala u plenumu dosad samo dva puta: u novembru 2009. i u maju 2011. godine.