Vreme dronova

Bespilotne letelice postale su neotuđivi deo savremenih armija. Mal te ne svakodnevno stižu saopštenja o napadima dronova, čiji su cilj teroristi Al-Kaide i civili. Široko korišćenje bespilotnih letelica u američkoj armiji za rat protiv terora stvorilo je termin „politika dronova predsednika Obame“. Ipak za borbene mogućnosti bespilotnih letelica mora da se plati. Plan formiranja jedinstvene grupe obaveštajnih bespilotnih letelica NATO-a može da košta tri milijarde evra za 20 godina.

Besplitne letelice postaju sve rasprostranjenija klasa tehnike sa rastućim mogućnostima i funkcionalnošću. Jednom od glavnih prednosti bespilotnih letelica u odnosu na borbene avione prvo se smatrala niska cena tih uređaja. Ali postepeno su letelice postajale sve složenije, a njihova cena je skakala. Danas kupovina i eksploatacija tokom 20 godina pet američkih uređaja RQ-4 Global Hawk koštaće NATO skoro 4 milijarde dolara, od toga cena uređaja iznosi manje od milijarde. Za iste pare mogli bi da se kupe i održavaju otprilike 12 lovaca Eurofighter Typhoon ili 8 izviđačkih aviona velikog dometa na platformi nosača aviona. Jedan od glavnih nedostatka Global Hawk kako se smatra jeste vrlo velika cena njegove eksploatacije. Sat leta košta više od 30 000 dolara. Čas leta F-22, najskupljeg lovca na svetu, košta 19 000 dolara.

Uporedo sa tim, pored veoma skupih letelica, u svetu postoji prilično širok izbor bespilotnih letelica manjih razmera i cene. Pri tome izbor stalno raste. Proizvodnju bespilotnih letelica osvaja sve veći broj firmi i zemalja.

Program stvaranja grupacije obaveštajnih dronova Alijanse jedna je od tačaka dnevnog reda samita NATO-a u Čikagu. Operacija NATO-a na zaštiti civilnog stanovništva u Libiji očigledno je pokazala neophodnost formiranja takvog sistema, izjavio je uoči samita admiral Džejms Stavridis, komandant trupa SAD i NATO-a u Evropi. Osnova grupacije će postati letelice Global Hawk i kopnena infrastruktura komande i upravljanja.

Mogućnosti bespilotnih letelica aktivno su razmatrane i na forumima i okruglim stolovima od kojih je jedan održan 14. maja u SAD, na univerzitetu države Misisipi. Organizatori foruma podvlače važnost industrije bespilotnih letelica za SAD i ističu odlučujući značaj bespilotnih letelica za savremenu armiju.

Pojava bespilotnih letelica unela je revolucionarne izmene u organizaciju borbenih dejstava, naglo samnjivši vrmensku razliku između pronalaženja i pogađanja cilja. U slučaju udarnih bespilotnih letelica koje mogu da nose naoružanje, ova razlika se smanjuje do nekoliko sekundi. Uravo ovo smanjenje je glavni adut savremenih armija Zapada, koje mogu da pogađaju identifikovane ciljeve pre nego što protivnik koji nije navikao na veliku brzinu razmene ifnormacija stigne da reaguje.

Uporedo sa tim, aktivni razvoj letelica taktičke karije ahilova je peta razvijenih armija. Potencijalna opasnost sastoji se u tome što do sada armije koje aktivno koriste bespilotne letelice nisu se suočavale sa protivnikom koji poseduje savremenu aparaturu radielektronske borbe.

U slučaju da protivnik uspe da omete vezu bespilotne letelice sa komandnim centrima, posledice mogu biti vrlo ozbiljne: brigada, divizija ili čak cela grupacija koja koristi bespilotne letelice lišiće se ogromnog dela informacija sa polja bitke.

Uz sve potencijalne opasnosti preteranog korišćenja bespilotnih letelica, neophodno je imati ih. Ruska armija za sada ne koristi bespilotne letelice tako aktivno kao druge zemlje. Prve letelice nove generacije ruske razrade nisu mogle da prođu probe. Izlaz je bio pronađen u kupovini bespilotnih letelica u Izraelu za upoznavanje sa tehnologijama i principima korišćnja ovih sistema, i proširivanje kruga inovatora. Uvećanje konkurenicije je dovelo do pojave letelica koje mogu da izdrže armijske probe, i potencijalno odgovaraju serijskoj proizvodnji.

U razradu bespilotnih letelica po državnoj narudžbini uključile su se i firme nove generacije kao što je kompanija Tranzas iz Sankt-Peterburga, poznata po razradi navigacionih sistema, ternažera i avionike. Uređaji nove generacije prolaze ispitivanja, ali već sada se može reći da bez bespilotnih letelica ruska armija neće ostati.

Iljja Kramnik ,