Vreme, jelo, novac. Nadoknadu za uslugu utvrđuje klijent

Platiti račun svojim umećem, znanjima i veštinama – sada je to sasvim realno u kafeu novog formata Tajm Fud otvorenom u Moskvi 15. maja. Predlažući ljudima svoja umeća i znanja, ovde mogu da se zarade uslovne jedinice za plaćanje ručkova u restoranu Tajm Fud, kupovinu u prodavnici Tajm Stor, kao i karte za nekoliko muzeja. Smislili su i realizovali takvu shemu alternativne ekonomije u Njujorku prošle godine. Sada u projektu učestvuje oko 3000 ljudi po čitavom svetu.

Sve više stanovnika ruske prestonice sigurno je da je stari model ekonomije sebe nadživeo i da su potrbne nove ideje. U nekim kafeima posetiocima nude da za ručak operu sudove ili da pripreme nešto sami. A sasvim originalni restorateri traže za besplatne napitke iz bara da se onima koji žele nanese privremena tetovaža sa logotipom restorana. Drugi više vole da uzimaju novac za vreme. U takvom režimu u Moskvi, na primer, radi antikafe Leptirići. Minut proveden među njegovim zidovima košta 2 rublje. Pri tome u kafeu može ne samo da se ukusno pojede, već i da se pročita knjiga iz biblioteke, popije kafa ili održi nekakva radionica drugim posetiocima. Najvažnije je imati u vidu da je vreme novac, rekao je za Glas Rusije direktor za razvij antikafea Pavel Meljnikov.

To je mesto bez formata, niko ne mora da radi ono što predviđaju pravila. Možeš da čitaš, da učiš, radiš, neki predavači drže ovde privatne časove. To je mesto novog formata, gde ljudi mogu da rade šta žele.

Posebno je zanimljiva shema Plati koliko hoćeš. U njenoj osnovi je plaćanje post faktum. Prvo procenjuješ robu ili uslugu, a zatim sam određuješ cenu. 2007. godine popularna britanska grupa Radiohed je izazvala oduševljenje. Umorivši se od toga što njihovu muziku sve vreme skidaju a Interneta, muzičari su stavili svoj novi album u otvoreni dostup i predložili svojim obožavaocima da plate koliko smatraju da treba. Magistar ekonomskih nauka Aleksandar Legčakov je ocenio takav progresivni prilaz.

U tom pogledu sitem je idealan. On daje način da se izmeri blago, da se ono istraži i daje šansu da se plati tek posle toga. Psihološki trea da bude postavljen princip: ako ti se dopada, plati. Ovaj princip treba da se uvodi od škole.

Ali da li su svi spremni da preuzmu na sebe takvu odgovornost? U Evropi mnogi više vole da plate više, nego da potcene kvalitet usluge. Domaćin minhenskog kafea Libling koji radi po toj shemi već 4 godine, Mihael Hildenbrand, ističe osobenost psihologije Nemaca:

Neki nisu navikli da idu na tako odgovoran korak i da sami utvrđuju cenu. Ako se donese računa za kafu od 5 evra, neko će pomisliti: To je vrlo skupo, ali kad treba da platim ima da platim. A ako plaćaš više kod nas, sam si kriv. Ljudi više vole da ih neko drugi napravi budalom, nego da to budu oni sami.

Mlada devojka Svetlana koja ima svoj pokretni kafe u Moskvi bavi se kuvanjem iz ljubavi prema ljudima i kulinarstvu. Kafe Gauri dobro funkcioniše na gradskim sajmovima i festivalima. Zarada premašuje troškove otprilike tri puta. Formulu uspeha Sveta izvodi, isključujući dva aspekta: visoku cenu iznajmljivanja prostorija i preterana očekivanja od profita. To je hobi kojim se treba baviti iz ljubavi.

U ljudskim odnosima nema ekvivalenata, nema tržišnih odnosa. Mi živimo ne u ekonomiji, već u društvu. I takve nestandardne sheme, a ima ih mnogo navode nas da se vrtimo ljudskim odnosima.

Slične jednokratne akcije održavaju se ove godine u hotelima, na primer u Austriji, Švajcarkoj i Singapuru. Istina, šef službe prijema mreže hotela Ibis Aleksej Saveljev skeptično procenjuje šanse takve alternative u Rusiji.

Hotelski biznis je takav biznis u kojem je neophodno prognoziranje. I ako se uvede takav sistem, prognoziranje je u principu nemoguće.

Glavna komponenta alterantivne ekonomije je poverenje. Možta zato ruski preduzimači se sa ogradom odnose prma novinama. Mada skormno iskustvo smelih eksperimentatora do danas je davalo pozitivne rezultate, ako ne finansijske, onda emocionalne.