BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Hoće li planeta ostati živa?

Hoće li planeta ostati živa?
17.05.2012. god.

Za 40 godina biološki resursi Zemlje smanjili su se skoro za trećinu. Ekološki trag koji ostavljamo na planeti određuje se porastom broja stanovnika i superpotrošnjom. Po prognozama do 2050. godine stanovništvo će dostići 9-10 milijardi ljudi. Što se tiče potrošnje prirodnih resursa, prema referatu, od 1966. godine ona se udvostručila. Danas koristimo ekvavilent jedne i po planete za održavanje svoje delatnosti, ističe direktor Svetskog fonda divlje prirode Rusije, akademik Igor Čestin.

Premašujemo sposobnost planete da ovu delatnost kompenzuje. 1998. godine indeks žive planete se smanjio za 30%. Drugim rečima, ekološki trag je premašio mogućnosti biosfere da kompenzuje našu životnu delatnost, tačnije da proizvodi obnovive prirodne resurse koje trošimo i da absorbuje ono zagađenje koje proizvodimo. Ova sposobnost planete bila je premašena za 30%. Sada je ona premašena za 50%. Globalna situacija se ne razvija na najpovoljniji način.

Glavni korisnik i zagađivač svetskog ekosistema su SAD. Kada bi čitav svet koristio prirodne resurse u takvim razmerama u kojim ih koriste Amerikanci, za podržavanje ekološkog balansa bilo bi potrebno 5 planeta uporedivih sa Zemljom. Što se tiče rasipničkog korišćenja resursa po glavi stanovnika, ovde prvo mesto drži Katar, iza njega slede Kuvajt, UAE, Danska, a zatim SAD. Rusija je na tom spisku na 33. mestu. Osim toga, mi smo svojevrsni ekološki donator za Evropu, podvlači akademik Čestin.

Sposobnost prirode evropskih zemalja da kompenzuje potrošnju resursa i proizvodnju otpada iznosi 2,24 stotih delova hektara po stanovniku evropske zemlje, kod nas 6,62. To znači da smo mi donatori. Tačnije sposobnost naše zemlje da absorbuje izbacivanje izduvnih gasova i proizvodi obnovive bioresurse jedan i po put je veća od onog ekološkog traga koji prosečni stanovnik naše zemlje ostavlja na planeti.

Princip jedne planete koji je formulisao Svetski fond divlje prirode predlaže da se iskoristi prirodni kapital ne izlazeći van okvira mogućnosti Zemlje. Kako bi se to postiglo, svet mora da promeni strukturu proizvodnje i potrošnje, da se povuče od korišćenja vidova sirovina koji zahtevaju mnogo energije i resursa, da smanji izbacivanje izduvnih gasova, da podrži celovitost ekosistema. U suštini referat Svetskog fonda divlje prirode predlaže da se živa priroda postavi u centar ekonomske politike, modela vođenja biznisa, govori profesor katedre za ekonomiju i korišćenje prirode Moskovskog državnog univerziteta Sergej Bobiljov.

Pored pokušaja novog merenja progresa, to je pokušaj da se shvati šta je to nova ekonomija. Sada postoje neke lepe reči – zelena ekonomija, svi referati UN i projekti posvećeni su zelenoj ekonomiji. Sada je najvažniji zeleni rast. Čovečanstvo pokušava da shvati šta da radi, kako da se razvija kako bi se uklopio u mogućnosti biosfere, menjajući ekonomiju.

Predstava o tome šta je to progres danas se menja. Dimenzija njegove istinitosti postaje ekološka komponenta. Svetski fond divlje prirode proziva vlade zemalja sveta da zajedno odrede krus stabilnog ekološkog razvoja. Mi možemo da smanjimo naš trag, proizvodeći više od njih količine resursa i trošeći manje, efikasnije i razumnije, uveren je Svetski fond divlje prirode. To će omogućiti da se sačuva život na našoj planeti.



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: © Flickr.com/woodleywonderworks/cc-by/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »