Grčka će ponovo birati parlament

Pokušaji da se formira nova vlada u Grčkoj nisu uspeli. Uutorak se nova runda konsultaciaj završila bez rezultata. Kriza traje od 6. maja, protivnici antikrizne politike koji su pobedili na izborima ne mogu da se dogovore sa proevropskim strankama. Zemlju očekuju prevremeni izbori. U sredu prdsednik Grčke Karlos Papuljas objaviće sastav privremene vlade koja će upravljati zemljom do novog glasanja. Dešavanja će u suštini sahraniti ispunjenje antirkiznog plana od strane Atine, rezimiraju eksperti. U tom kontekstu Evrogrupa je potvrdila da neće dopustiti izlaz Grčke iz zone evra.

Smanjenje državnih troškova predviđeno antirkiznim planom treba da bude odobreno od strane grčke vlade do kraja juna. To je glavni uslov da se Grčkoj da još jedna tranša kredita EU, Evropske CB i MMF. Umesto toga kreditori će pre morati da prate nove izbore u Grčkoj. Pri tome prethodni su održani 6. maja. Vodeće stranke ne mogu da formiraju vladu. Kamen spoticanja je upravo pitanje budžetskih smanjenja. U tom kontekstu u svetskim medijima se ponovo zahuhtavaju diskusije o skorom izlasku Grčke iz zone evra. Razmatraju se rokovi – od mesec do godinu dana, štede kredtora do 400 milijardi evra i razmere – prognozira se da će se unutrašnji bruto proizvod Grčke smanjiti za 20%.

Zasedanje ministara finansija zone evra trebalo je da odgovori na sva ova pitanja. Na kraju je šef evrogrupe Žan-Klod Junker pozvao sve da poštuju demokratiju u Grčkoj, a pretpostavke da će Atina izaći iz zone evra nazvao je nonsensom. Ovu izjavu neki analitičari su već nazvali dobrim znakom. Drugi, među njima ruski ekonomista Igor Nikolajev, smatraju je neodgovornom:

Odluka znači da su vlasti zaista već u panici. Ponovo dolazimo do toga da Grčka nema šta da da kreditorima. Očigledno da ona neće ostati u zoni evra. Šta više, sada treba misliti o perspektivama same zone evra.

O panici govori i ekonomista, Nobelovac Pol Krugman. Ipak, po njegovim rečima, paniku će izazvati upravo isključivanje Grčke koje će se desiti već na leto. Ako se odluka o Grčkoj donese, to će imati manje pogubne posledice od prognoziranih gubitaka.

Pomenuti pakt podrazumeva poštravanje budžetske discipline za zemlje članice EU – sve do isključivanja prekršilaca iz saveza. Novi predsednik Francuske, socijalista Fransoa Oland već je izjavio da će predložiti svojim partnerima iz EU da promene pakt, oslanjajući se ne na drakonske mere, već na stimulisanje ekonomije. To što se dešava samo svedoči da evropske vlasti nisu spremne da deluju odlučno u borbi protiv krize, rezimira Igor Nikolajev:

Evropa će morati da prođe teži politički ciklus. Stanovništvo EU ne želi da rešava probleme tuđih zemalja i štedi. Ispada da će se potrebne stroge mere sprovoditi manje verovatno. Na vlast dolaze levičarske vlade, a postojeće će morati da vode populističku politiku. To znači da reforme neće biti radikalne i brze. I kriza će se u zoni evra otegnuti.

Da dodamo da su svoj doprinos u obnovi antigrčke histerije već dale rejting agenicje. Fič je upozorio da će potencijalni izlazak Atine iz zone evra dovesti u pitanje kreditne rejtinge svih zemalja članica EU.