Kosovskometohijska svakodnevnica

U iščekivanju da li će se predsednički i parlamentarni izbori sprovesti na Kosovu i Metohiji, Srbi, u ovom najjužnijem delu Srbije, poslednjih nedelja izloženi su strahovitom pritisku. Kao da se nalaze u nekoj presi koja se polako steže, nemoćni da bilo šta promene. Još uvek ne znaju da li će biti izbora, da li će ih biti samo na severu pokrajine ili na celoj teritoriji. Malo im je nejasno šta poslednjih meseci zvanični Beograd smatra južnom srbskom pokrajinom. Pronađu sebe u nekoj predizbornoj paroli koju čuju na televiziji, ali to je već viđeno i ne ostavlja nikakav utisak. Samo na licu izazove grimasu.

Ono što se na terenu dešava, a Srbi osećaju na svojoj koži, jeste činjenica da su predstojeći izbori i njihovo raspisivanje na celoj teritoriji države Srbije prilično razbesneli kosovske Albance, i to ne samo one u takozvanim institucijama države Kosovo. Po već oprobanom receptu, starom nekoliko decenija, Albanci se tog svog besa najuspešnije rešavaju tako što napadaju Srbe. Opet batinanje staraca, provokacije, dobacivanje najprostije vrste po ulicama. Dokle seže ta njihova bahatost i gnev, najbolje govori primer grupe albanskih navijača iz Prištine koji su, njih oko 50, izašli iz autobusa u centru Gračanice, na dvadeset metara od glavnog ulaza u manastirsku portu, i usred bela dana napali grupu srbskih mladića.

Napadu je prethodio zastoj u saobraćaju zbog saobraćajne nesreće, a okupljeni mladići su pružali pomoć devojci koja je udarila autom u banderu. Nervozni albanski navijači su iz autobusa izašli sa ''navijačkim rekvizitima'', koji po rečima očevidaca mogu lako da usmrte čoveka, i krenuli u napad. Sve su zabeležile kamere (već sam jednom pomenula da je Gračanica selo pod video-nadzorom) sa obližnje raskrsnice, ali su dvojica privedenih Albanaca puštena zbog nedostatka dokaza. Iznenađenje bi bilo da su ih u zatvoru zadržali, ovo je već dobro poznata igrarija. Sve ovo što sam navela u prevodu znači dodatno zatvaranje Srba po svojim kućama i selima i povećan strah i rizik da vam se nešto može dogoditi ni krivima ni dužnima.

Kada vas ne maltretiraju obični ljudi, onda to rade oni uniformisani, policajci.

E sada, kada vas ne maltretiraju obični ljudi, onda to rade oni uniformisani, policajci. Poslednjih nekoliko nedelja pojačali su kontrole na putevima i pretrese. Sa najvišeg vrha im je naređeno da oduzimaju registarske tablice kosovskometohijskih gradova koje izdaju policijske uprave države Srbije. Zaplenjuju ih na prelazima, ali prete da će Srbe da pretresaju gde stignu. Sporazumom iz Brisela Srbi su na Kosovu i Metohiji svoja vozila preregistrovali na ''RKS'' (''Republika Kosovo'') tablice, jer im one daju kakvu-takvu sigurnost za kretanje po pokrajini, s tim da se jedan broj njih odlučio za uzimanje ''KS'' tablica koje je svojevremeno uvela UNMIK misija. Vodili su se time da će plaćati samo jednu registraciju, a moći će da se kreću po celoj zemlji. Objašnjenje o postignutom dogovoru o slobodi kretanja nije bilo jasno i pogrešili su.

Srbi koji su vozila registrovali na'' RKS'' tablice plaćaju duplu registraciju, ''kosovsku'' i svoju staru, na ime grada gde su živeli, na primer PR, UR, PZ i tako dalje. Kosovka policija zna da oni, ukoliko krenu put prelaza Merdare ili Bela Zemlja, ili se vraćaju iz centralne Srbije, u autu moraju da imaju srpske tablice i tu nastupa šikaniranje. Svi su na meti, obični ljudi, vozači sanitetskih vozila, svi, bez milosti. U bolnicama i domovima zdrvalja već strahuju kako će prevoziti bolesnike. Jednom rečju, vlada opšta hajka na registarske tablice.

Zanimljivo je, kada smo već kod registarskih tablica, da pomenem da ukoliko prelazite u centralnu Srbiju sa ''RKS'' registarskim oznakama plaćate osiguranje od 105 evra za mesec dana. Ukoliko prelazite u centralnu Srbiju sa ''KS'' tablicama plaćate sve isto. Razlika je jedino u tome što za vozilo sa ''RKS'' registarskim oznakama morate da uzmete privremene tablice, dok sa ''KS'' tablicama možete u centralnu Srbiju. To što vi idete na samo dan, dva, pet, a ne baš na 30 dana, to nikoga ne zanima. Osiguranje mora da se plati za ceo mesec. To je jedina mogućnost, druga je da ne idete autom. Policija, ali i svako drugi ko vidi auto sa ''KS'' tablicama, zna da su, u 99,9 odsto slučajeva, u njemu Srbi, što baš i nije poželjno u uslovima kakvi trenutno jesu na Kosovu i Metohiji.
 

Da biste vozili po Kosovu i Metohiji, morate da imate takozvanu kosovsku vozačku dozvolu.

Znači, ti ljudi su u pokrajini obeleženi, a sloboda kretanja po centralnoj Srbiji ih košta više od sto evra. Obeleženi su i u centralnoj Srbiji, da se ne lažemo. Tako smo došli do činjenice da samo Srbi sa Kosova i Metohije kupuju slobodu kretanja i to u svojoj zemlji. Takav je dogovor postignut u Briselu. Ista se kupuje i kada ulazite u pokrajinu sa registarskim oznakama gradova centralne Srbije, 15 dana košta 60 evra. Nije važno što slobode kretanja nema, važno je da je u dogovoru određena njena cena. Da nije tužno, bilo bi smešno! Ali tu nije kraj mukama! Da biste vozili po Kosovu i Metohiji, morate da imate takozvanu kosovsku vozačku dozvolu. Nju dobijate tako što, uz ostala kosovska dokumenta, prilažete, a oni uzimaju, srpsku vozačku dozvolu, ne priznaju fotokopiju. E sada, ako imate duplu registraciju vi ne možete bez dozvole da vozite po centralnoj Srbiji. Nezvanično, pojedine policijske uprave u centralnoj Srbiji su prestale da izdaju duplikate vozačkih dozvola. Za nju je bilo potrebno, uz uplatu, da proglasite vozačku dozvolu nevažećom, kao da ste je izgubili. Pitamo, šta da rade sada Srbi sa Kosova i Metohije? Taman da i do prelaza nekako prenesete srpske registarske tablice, platite osiguranje i porez na prelazu, već ste platili dve registracije, kako ćete dalje bez dozvole?

Do prvog juna Srbi na Kosovu i Metohiji moraju da imaju ''kosovsku vozačku dozvolu''. Svi znaju za ovaj problem i svi se prave ludi. Kada kažem da Srbima na Kosovu i Metohiji kičma puca od Borkovih dogovora, razumete šta hoću da kažem? Možda se iza svega ovoga krije neka mudra politika zvaničnog Beograda, samo je mi ne prepoznajemo. Nama, takvima kakvi jesmo, sve ovo u prevodu znači da autom ne možemo, bez velikog rizika ili debelo dubokog džepa, nigde. Opet zatvaranje po selima, kućama.

Ukoliko se odlučite za put do centralne Srbije autobusom ili kombi prevozom, onda su problem lične karte.

Ukoliko se odlučite za put do centralne Srbije autobusom ili kombi prevozom, onda su problem lične karte. Ukoliko imate staru ličnu kartu koja je još važeća i čije je važenje produženo, da izađete možete ali povratka na Kosovo i Metohiju vam nema. Albanci je ne priznaju. U tom slučaju morate da imate novu, srpsku, ličnu kartu ili ''kosovska dokumenta''. Naša lična karta opet važi samo do prvog juna, a onda se možete kretati jedino uz pasoš ili ''kosovsku ličnu kartu''. Ukoliko date srbski pasoš a oni vam na prelazu udare pečat ''države Kosovo'' vi morate da idete na neki od graničnih prelaza da vam to u pasošu ponište, jer ta ''država'' ne postoji. Takvo je bar upozorenje. Poznajem mnoge Srbe koji već sada nikuda ne putuju zbog ličnih dokumenata, mogu samo da zamislim kako će biti od prvog juna. Da ne pričam o višesatnom zadržavanju autobusa i kombija na prelazima, bez ikakvog valjanog razloga.

Tako izgleda život Srba sa Kosova i Metohije u ove dane dok se čeka odluka o sprovođenju predsedničkih i parlamentarnih izbora u južnoj srbskoj pokrajini. Svakodnevne muke i nevolje, bez imalo logike i smisla. Sve što im se svakodnevno dešava je za rubriku ''Verovali ili ne''. To je ta presa koja steže, i čija teskoba nije toliko gušila dok se Srbi nisu uhvatili za jednu njenu stranu. Jedni stežu već decenijama, navikli smo, ali od kada je i Beograd počeo da steže, stvarno boli. To je stvarno po onoj narodnoj ''i kuku i lele''!

Janja Gaćeša,