Čujte beli Francuzi, mrtvi Srbi vam govore!

Radi se o novom kulturnom proizvodu ovog poznatog propagandiste-profitera čiji je permanentni zadatak reciklaža (kroz ogromne tiraže) starih proameričkih „ideja“ o nužnosti atlantističkog planetarnog poretka. To Henry Levy čini putem ponovnog nametanja prastarih floskula o nemogućnosti antiamerikanizma jer,tobože,”Amerika nije nikoga kolonizovala”,ona je bastion demokratije i čuvar semitskog poretka u Starom Svetu budući da sami “antiamerikanizam jeste puka metafora antisemitizma”. Supremacionizam i skoro neprikriveni rasizam izbijaju iz skoro svake stranice knjige našeg starog “sarajevskog” prijatelja (tada se improvizovao režiser filmova o srpskim “zločinima” nad vlastitim narodom islamske veroispovesti), tako da je našoj Diani zaista lako da rasčini i rasturi novu Bernardovu podmetačinu o nužnosti rasformiranja evropske levice u pravcu skoro otvorenog priznavanja jedine oficijelne religije i dogme – Shoaha i njenih talmudističkih kultova Žrtve, Memorije i Antifašizma kao kazne za zle.
 
Najveću novost ovog, sveže štampanog, priručnika za zaglupljivanje zapadnjaka, Diana Johnstone vidi baš u eksplicitnom i rasističkom žigosanju muslimana i njihove vere kao – fašističke! Preciznije,“Fašislam“ je nova parola i kovanica BHL (B. H. Levija) koja služi radi teorijskog “utemeljenja” amerikanskog „islamskog fašizma“.Islam je fašistički u svojoj srži,veli BHL.

Ova i ovakva levistička konstatacija ne može a da nas ne podseti na čudnovato izostajanje cenzure, koja bi za kakvo “antisemitsko” (ne)delo dovela do sinhrone pobune svih univerzitetsko-filmskih “veličina” u Francuskoj i na “hrišćanskom” Zapadu Evrope. Očigledno je da arapske mase (budući čisti semiti) ne spadaju, među-im, i u pripadnike Izabrane Religije, koja daje ekskluzivno pravo na nedodirljivost i nešto “izraženiju” jednakost orvelovskog prizvuka. Ali, zna se, to je Francuska, jevrejima Izrael, Hunta i Atomske Bombe, Palestincima zid ,Gaza i Praćke. Ko im je kriv kada su “islamo-fašisti”!
 
Nacistički trockizam srbofoba

S druge strane, prošli, sadašnji i budući angažman Levija protiv Srba, Rusa i Pravoslavlja uopšte, jeste u kristalno jasnoj kontradikciji sa antifašističkim stradanjima gore pomenutih. I to baš protiv nacista i hitlerističkih muslimana, u Bosni, na Kosovu, ili na Kavkazu. To samo samozvani intelektualci “slobodnog” Zapada mogu da previde.
Samo tako su i mogući njihovi pomodarski “angažmani” za Čečeniju, Bosnu i Kosovo, nacistički angažmani čistih trockista. Oni su tu “koherentni”i udruženi sa Kosovkom devojkom, Madlen Olbrajt i njenim “levim” i “desnim” ratnim huškačima.
Najbolji primer ovog talmudističkog rezona je Kušnerovo uskakanje u Sarkozijev “desni” vagon, sajanim je mio ma koje (tobožnje) političke orijentacije bio! Naravno, Brit mila (sunećenje polnog organa) nije jedini preduslov sine qua non za antihrišćanske Gospodare gojskih misli, tu spada i obavezna Bar (ili Bat) mitzvah! Ima demokratije na Zapadu, ako su ovo „les meitres de sagesse“ Francuske!
 
Generale De Gol, okreće li se u grobu! Vaskrsni!

Viceversa, srpskom narodu su strogo zabranjene teme genocida i svetske zavere, naprotiv, samo su Srbi genocidni i samo oni treba da odgovaraju za “udruženi zločinački projekt” Velike Srbije. Sve suprotno tome, postaje zabranjeni govor
mržnje ili (auto) negacionizam. I tako, naša Diana Johnstone ima potpuno pravo da oceni ovakvu propagandnu “književnost” kao duboko bolesnu, iracionalnu i jako blisku delirijumu pseudo-religijskog tipa. Mi Srbi to najbolje znamo, baš kroz razne Glucksmann-e, Kouchner-e, Finkielkraute i ostale “Francuze”, jer smo osetili ovakve “ideologije” kroz bombe, klanja, nabijanja na kolac, lomače najsvetijih mesta i simbola.
Samo što su Oni to nazivali Progresom (ove nedelje imamo manje zaklanih Srba na Kosovu nego prošle…), Slobodom (enklava) i Otvorenim Društvom (mudžahida). Monteskje, pišeš li nova Persijska pisma pod diktatom Kušnera!?
 
Žalosna,”Francuska” budućnost Srba

Ali je ipak Đejmi Šej imao pravo – Srbi su već sve zaboravili i, puni entuzijazma, hrle na stare bajonete. Možda je, u svom skepticizmu, genije Konstantina Leontjeva bio u pravu: Sloveni su izgleda listom postali arhetip najgoreg zapadnjaštva i trivijalnosti degenerisane Evrope, posebno rascepkani Srbi koji su “potpuno napustili svoju živopisnu odeću i folklor… Žene se drže opšteevopskih uzora…Srbi su svi demokrati, kod njih epska patrijarhalnost prelazi na najbolji način u najprostiju buržoasku utilitarnost… Juče činovnik ili vojni službenik, a sutra slobodan građanin i član opozicije, ili, čak, otvoreni vođa pobune… Sveštenici se malo razlikuju od svetovnjaka…nisu bili ni dobri čuvari svog, starosrpskog… Seoska zadruga se raspada pod uticajem onog demokratskog individualizma, onog bezgraničnog oslobađanja ličnosti od svih sputavajućih veza, kome od sredine prošlog veka teži sav obrazovani svet Evrope… Bilo kakvo plemstvo, u Srbiji od toga nema ni traga. ”Svaki Srbin je plemić!” - kaže s ponosom Srbin. Delimični izuzetak čine samo Srbi muslimani u Bosni, kod kojih se plemstvo sačuvalo u beznačajnom broju.”I još: ”Patrijarhalna i homerovska poezija pravoslavnog Istoka se brzo gasi… Junaci i palikari žive svoje poslednje dane, baveći se u planinama razbojništvom bez ideja. Hrišćanskim opštinama više ne upravljaju autokratski ,neustrašivi hajduk Karađorđe, niti mudri i nesalomivi svinjar Miloš…ni crnogorski mitropoliti, koji su umeli da ratuju i sa Turcima, i sa Francuzima.
 
Današnji hrišćanski Istok uopšte nije ništa drugo do carstvo, da ne kažem skeptičnih već prosto neverujućih malograđana.” Ovo su zapažanja Leontjeva sa kraja 19-og veka, ali,iznad svega, pronicljivi sud o onome što će se (stotinak i više godina kasnije) izroditi iz loše klice. Danas, nažalost, imamo pred očima svu čudovišnost nesoja i antisrbstva 21-og veka, na koji se lako kalemi svaka najbezbožnija i najprljavija novotarija poludelog Zapada. Padom rusko-pravoslavnog samodržavlja i Srbija je rasporena i razduhovljena, spremna za jezuitski genocid 1941-45, za “komunističko” stradanje 1945-1999, za neoliberalni kosovski ciklus pod starom nomenklaturom od 2000 do danas.
 
Tendencija je potpuno gašenje Srpstva kroz najširu atomizaciju i individualizaciju svake jedinke, naravno uz raspaljivanje ratnih strasti naoružanog arnautskog plemenskog življa, huškanja i pujdanja islamskih “fašista” protiv razjedinjenih i svetovnih “pravoslavaca” srpskog govornog područja. Potpuno “čečenski” usud stradanja za Srbe koji su se sami razoružali i sami sebe uterali u lavirint-mišolovku razvratnog i dušegubnog televizijskog hedonizma, finansiranog od “Soroša” i ostalih “nevladinih agencija” (Vatikan ili CIA, svejedno).
Dva su nivoa delovanja tzv. Naddruštva (Zinovjev) Zapada u Srbiji: prvi, da se okultnim metodama podrije svaki nivo odbrane i uništi svaki privid državnosti, putem nametanja tobožnje krivice za ratove, razaranjem narodne samosvesti kroz korupciju i slobodno delovanje sekti prevratničkih tajnih društava (vidi Dugin i Platonov, Nesta H.Webster), kroz liberalizaciju svih vrsti narkotika (specijalno pripremljenih za mlađano srpsko školstvo) koji ne “utiču na psihu” već je nepovratno razaraju. Tu je i neizbezna „privatizacija“ svih energetskih nacionalnih blaga, posebno Bora, Trepče, elektroprivrede, proizvodnje hrane, mineralnih voda.
 
Najopasniji metod je,međutim, razaranje samih duhovnih osnova nacije, kroz stvaranje klime bezizglednosti perspektive, osećaja istorijskog beznađa (Panarin). Pošto se kroz rusko iskustvo pokušaj formiranja “alternativnih crkava” nije pokazao kao dovoljan (Obnovljenska, živa “Crkva”), bilo je potrebno (pored klanja) infiltrirati iznutra i “prevrnuti” Pravoslavlje – nametanjem Službe kao Jerarhije, obesmisliti Veru i nametnuti Darvinizam (naravno samo za goje, sinagoge su cvetale!).
Mutatis mutandis, i Srbima se nameće uloga parije i žrtve “tranzicije”(novo ime za oligarhijski talmudizam isčekivanja Godoa), putem “neizbežne” Unije sa jezuitima (na koje je ukazivao još dr Vladan Đorđević kao na vekovne finansijere i podbunjivače arnauta i muslimana) i evropsko poštovanje svih “religija” i “kultova”. U ovom  procesu, inficiranost SPC jezuitskim agentima i simpatizerima (više od polovine vladika se formiralo na jezuitskim i “katoličkim” školama, sam Bogoslovski Fakultet je podignut njinim parama, itd) ide u korak sa stalnim formiranjem novih “pravoslavnih crkava”,Makedonskih ili Crnogorskih po imenu.
 
Naličje istog je i izvrtanje svih svetih simbola i imena,narodnih ustanova. To je već, genonovski rečeno, antitradicijsko delovanje svetskih lihvara i čarobnjaka, delovanje koje komotno postavlja ono što je inferiorno-gore, dok uzvišeno baca u blato. Ide se dotle da se eksplicitno zabranjuju himne i srpski grbovi (vidi R. Srpsku i najnoviji skandal zabranjivanja srpskih simbola na Kosovu), dok se istovremeno podstiče antisrpsko svetogrđe, rušenje Svetosavlja i majmunisanje sa Dražinim nasleđem.
Takozvana “negativna selekcija” je tako samo jedan vid ovog ontološkog izvrtanja, ona nije puko “isplivavanje” sljama na površinu, ona je dirigovan proces od strane onih istih revnosnih posmatrača procesa istrebljenja jednog balkanskog naroda i njegove misije u svetu. A tome su funkcionalni: tržni centri kao nove, nedeljom otvorene, Anticrkve Lucifera,”koncerti” i “izložbe”, performansi i “dekontaminacije” Ludih Zena (Borka, Kandić,Vučo, Liht, Biserko,Vesna i ostale), nove i sve smelije izopačenosti (kao priprema za buduću Gej Parade), lihvarske Banke i kriminalna osiguravajuća društva – privatne ustanove koje će, čim napune kasu, ispariti poput Dafine i Jugoskandika.
 
U relativno patrijarhalnoj sredini (po kriterijumima Zapada), simbolika Ludih Zena služi razaranju tradicionalnih ustanova porodice i društva uopšte, ženka biva postavljena na mesto Mužjaka (koji može da bude samo “sponzor”ili “partner”, nenasilni oplođivač), a čitava zajednica biva bačena u čeljust demografsko-patrijarhalnog sukobljavanja sa tribalnim Islamom finansijske solidarnosti. Sa predvidljivim rezultatima, u Bosni, Sandžaku ili na Kosovu.
 
U tom smislu, opaska generala De Marnaka o biološkom kraju napetosti između Srba i Albanca je zaista dobrodošla i koristi osvešćivanju novosrpskih “narodnih masa”. Zaista, koji će od dva naroda nestati ili se pretopiti u druge narode? Narod koji ima plemenske klanove i izražen natalitet, krvnu osvetu i kult poštovanja starijih, kult oružja, nepristupačan jezik i narečja, vrlo agresivan i divalj, pritvoran, sklon pljački i trgovini robljem i drogom, zaposedanju tuđih teritorija i zločinu, uceni i podmićivanju kao metodi rešavanja životnih problema? Ili narod tolerantan, gostoljubiv, poetičan, naivan i bez jakih porodičnih ili plemenskih veza, narod moderan i matrijarhalni, “emancipiran”i hedonistički, sa najnižim natalitetom na svetu i masovnim čedomorstvom, vrlo star i izražene individualnosti, narod koji lako i brzo podleže asimilaciji, narod koji lako izdaje i prodaje veru i svoje najbliže, čitavu državu?
 
Zaista,koji od dva naroda ima budućnost?
Zaista, Francuzi, imate li i vi budućnost? Ili ste, kao i mi, stranci na rodnoj grudi?
Mrtvaci koji hodaju?