NOVA POLITIKA

NOVA POLITIKA
piše: Branko Dragaš, 12. 05. 2012

       U tekstu Šta posle, koga sam napisao pre izbora, nagovestio sam šta će se dešavati posle izbora. Sve što sam predvideo počinje da se sprovodi. Nisam očekivao da će režim biti toliko brutalan i bahat. Nisu mogli da se suzdrže ni u vreme izborne tišine niti danas. U vreme izborne tišine režim Borisa Tadića je izašao sa informacijom da se vode pregovori oko prodaje Komercijalne banke. Danas su najavili, preko svog omiljenog konsultanta za strana ulaganja, koji je nepoznat nama iz poslovnog sveta, da treba, radi odbrane dinara, prodati EPS i Telekom.
Ekonomski ubica Božidar Đelić, smešni potrčko međunarodnih birokrata i klovn naše tranzicije, u toku predizborne tišine nam je najavio da nova vlada mora, nakon svog formiranja, odmah da pozove MMF. Korumpirani podlac Mirko Cvetković, koji je direktno učestvovao u privatizacionoj pljački, zbog toga je bio nagrađen premijerskom funkcijom, zatražio je juče da se hitno pozove MMF.
Hitno znači da je budžet prazan i da se dugovi u ovoj godini od 4, 5 milijardi ne mogu vraćati. Naveo sam u svom tekstu šta će sve bitange na vlasti da pokušaju  da  rasprodaju.

Da li će uzurpator BT uspeti, u svom trećem mandatu, da uništi Srbiju?

       To, gospodo drugovi, zavisi od nas. Građana. Na političare se ne smemo više oslonjati. Ponavljam, političari su ološ. Građani više ne veruju političarima. Vladu koju bude ponovo formirao režim BT ima samo 26, 28% podrške ukupnog broja građana. Podrška bi bila i mnogo manja da se stariji građani nisu uplašili za penzije, administracija da će ostati bez plata i porodice koje žive od budžeta da će ostati bez državne cucle. Ako znamo da u Srbiji više od 3, 7 miliona ljudi živi parazitirajući na budžetu, koji je za prva dva meseca ove godine, za ostale mesece se podaci kriju, dostigao rekordni minus od 37, 239 milijardi dinara, i da je broj glasača koji podržavaju isti režim oko 1, 7 miliona, onda je ohrabrujuće da 2 miliona ljudi koji žive na budžetu nisu dali podršku zlikovačkom režimu BT. To je osnova za neku novu politiku u Srbiji. Novu politiku koju će voditi novi ljudi. Verujte mi, nema sreće sa sadašnjim političarima.
 
       Ukoliko želimo da sprečimo uzurpatora BT da ponovo vrati MMF na mesto zločina, kako bi nam ubili slobodu, nezavisnost, nacionalno dostojanstvo i istorijsko sećanje, pretvorivši nas u kolonijalne robove, onda moramo da počnemo da se borimo od danas za tu novu politiku. Potrebno je da nađemo i te nove ljude. Bilo bi najbolje da to nisu ljudi koji su već učestvovali u politici i koji su reciklirani otpad postojećih stranaka. Trebaju nam neokaljani i čestiti ljudi van politike. Trebaju nam ljudi koji su stručni, vredni i pošteni. Novi ljudi za novu politiku. Nova politika za novo doba.

       Takve ljude treba udružiti u jedan  patriotski, građanski, kosmopolitski, ekonomski, moderan i ljudski pokret za spas Srbije. To mora da uistinu bude pokret svih obespravljenih, razočaranih, prevarenih i opljačkanih građana Srbije. To ne sme da bude samoizabrana sekta nadobudnih, ostrašćenih i zatucanih ljudi bez iskustva i životnih referenci. Ne treba nam skojevski pokret. Ne treba nam ni mafijaška organizacija. Potreban nam je otvoreni, demokratski i republikanski pokret za spas Srbije. Pokret koji je širok, slobodarski, pravedan, tolerantan, dinamičan, kritičan, organizovan i pokret koji donosi novu viziju društva u Srbiji.

       Ukoliko želimo da sprečimo potpuno uništavanje Srbije i da omogućimo buđenje zavedenih građana, onda moramo da se vratimo direktnoj demokratiji i ulici. To je početak. Moramo izvesti politiku na ulice da bi se obnovila demokratija u Srbiji. Moramo izvesti politiku na ulice da bi se u propalu i trulu politiku vratila  izvorna snaga i energija građanskih protesta. To je jedina zdrava snaga u našem teško bolesnom društvu. Ulica je jedina garancija da će se društvo pročistiti političkog smrada i da će otpočeti put ozdravljenja.

Imaju li građani Srbije snage za ulicu?

       Nemaju. Tačnije, danas nemaju. Međutim, nevolja će ih brzo otrezniti. Sve što se bude dešavalo u narednih šest meseci biće pogubno za većinu građana Srbije. Prodajom svih nacionalnih resursa, izgubićemo slobodu i postati vazali krupnog kriminalnog kapitala. Slobodarski srbski narod to, ipak, neće dozvoliti. Pokret otpora počinje danas od nas. Nezadovoljstvo posle ovih izbora kulja na sve strane. Naš problem je što nemamo političku opoziciju koja zna da kanališe to narodno i građansko nezadovoljstvo. Ljudi koji se danas bave politikom nisu dorasli svom istorijskom zadatku. To mora da urade neki drugi ljudi koje će izbaciti talas direktne demokratije.
       Danas, dakle, počinjemo sa pripremama za ulične proteste. Kada će se oni zaista i dogoditi? To je pitanje vremena. Bolje danas, nego sutra. Što pre, to bolje. Sigurno je samo jedno – moraju da se dogode.
       Gospodo drugovi, moramo ustati u odbranu nacionalnih resursa. To je poslednja linija naše odbrane pred naš nestanak kao nacije i države. Nemamo izbora. Moramo da se borimo. Život je borba. Život će pobediti malodušnost i apatiju. Život će pobediti nepoverenje i sumnjičavost.  Zadatak novih patriotskih snaga u Srbiji je da se udruže i da pomognu da se spasi Srbija. To je naša sveta dužnost. Više od tri decenije se borim da dođe do otrežnjenja i buđenja. Sada smo priterani uza zid. Nemamo rezervnu državu i rezervni narod. Moramo sa ovim što imamo da izvršimo preobražaj u Srbiji.

       Povezujete se i organizujte. Odbacite sujetu i taštinu. Niko od nas sam ne može ništa da uradi. Moramo da nastupimo kao tim. Tim koji zna da pobedi. Tim koji ima viziju i strategiju. Mi se ne bavimo politikom, mi se bavimo životom. Morate da ustanete u odbranu života u Srbiji. Za to nam više nisu potrebni političari. Ponavljam – ne trebaju nam političari. Političari su paraziti na demokratskom tkivu društva. Pravimo pokret bez političara. Niko od nas se neće profesionalno baviti ppolitikom. Ne trebaju nam robespjerovi i lenjinovi plaćeni revolucionari. Trebaju nam humanisti koji će dobrovoljno da rade za interes zajednice.

       To je put našeg izbavljenja. Trebaju nam ljudi koji će se samo jednu godinu da bave javnim poslovima i koji će se, posle toga bavljenja, da vrate svojim poslovima. I nikada više neće biti na javnim mestima. Biće javne ličnosti, ali neće biti na javnim mestima angažovani. Ustupiće svoje mesto drugima. Otvoriće proces direktne demokratije. Treba nam društvo u kome će se predsednik države menjati svakoga dana. Društvo u kome će poslanici zasedati svakog dana, jer će elektronski svi biti povezani. Poslanici i senatori koji neće primati plate od poreskih obveznika. Treba nam jako i zdravo društvo bez političara.
Da li je to moguće? Da li je moguće društvo bez političara?
Jeste.
       Verujte mi, to je zaista moguće. Savremena tehnologija nam to pruža. Moderno društvo je društvo bez profesionalnih političara. Zdravo društvo je društvo u kome su svi građani političari i politički promišljaju. Direktna demokratija negira demokratski totalitarizam. Elektronskim glasanjem održavaćemo referendume svakoga dana. Svi mediji će biti slobodni i otvoreni. Prijatelji naroda i građana će biti oni koji budu branili principe zajednice. Oni to neće raditi za pare, nego iz ubeđenja. Radiće da bi bilo dobro zajednici, jer kada je zajednici dobro, onda je dobro i svima u zajednici. Dobro pripada svima. I ulica pripada svima. Izlazak na ulicu je ulazak u direktnu demokratiju. To je naša nova politika