126. redovna Skupština Matice srpske, 28. aprila 2012

Predlog Matici srbskoj  pročitan na 126. redovnoj Skupštini 28. aprila 2012. godine u Novom Sadu.
 
Poštovano radno predsedništvo, poštovani članovi Matice srpske.
Maticu srpsku su naši preci osnovali da čuva i unapređuje kulturu našega naroda. To joj je osnovni cilj i kao takva traje već puna dva veka. Poslednjih decenija, po mome shvatanju, Matica srbska u jednome segmentu svoga delovanja nije na visini svojih zadataka.
Evo kakve su moje primedbe i moj predlog.
Od kako je Matica hrvatska otkazala saradnju sa Maticom srbskom i odrekla se zajedničkog rada na ujednačavanju normi, zajedničkog srbskohrvatskog jezika, ima već 15-20 godina. Međutim, Matica srbska se ponaša kao da se ništa nije desilo – ona i dalje insistira na bratstvu – jedinstvu i u svome Pravopisu takođe. Srbski Pravopis nudi nam hrvatsku latinicu kao drugo, alternativno srbsko pismo. Jesu Vuk Karadžić, pa i Đura Daničić, pomagali Hrvatu Ljudevitu Gaju da za Hrvate usavrši latinicu, ali za Srbe latinicu niko nije pravio. A i Vuk je srpsku ćirilicu samo u nekim segmentima prilgodio narodnom jeziku i stvorio jedno od najjednostavnijih, najprostijih, pa i najlepših pisama. Srbi se, dakle, ćirilicom služe više od hiljdu godina, a danas nemaju nikakvoga razloga da je se odreknu i da se zanemari sve ono što je u našoj književnosti i kulturi stvoreno. Ali ne lezi, vraže! Uredništvo našeg aktuelnog Pravopisa nudi nam alternativu ćirilici! Alternativa podrazumeva bar pola: pola, odnosno 50% : 50%. Iziđite na ulicu okrenite se Zmaj Jovinom ulicom, okrenite se Terazijama, idite u Kragujevac, u Niš, idite po selima, „najzabačenijim“, pa će vam biti jasno o kakvoj alternativi je reč. Našu ćirilicu jedva da ćete naći. Osnovni uzrok tome, glavni krivac je naš aktuelni Pravopis, u njemu leži glavni problem, on je davitelj našega pisma, naše ćirilice. Alternativa našoj ćirilici nije potrebna. To samo postoji kod Srba. Da je dobro i korisno imati alternativu, to bi radili, odnosno imali i drugi. Mogli bismo se zapitati što onda nemamo još koje pismo za naš jezik ako je to umesno i svrsishodno. To što se u dvoazbučju nudi Srbima – to nema niko. Zar nebi Englezi, Francuzi, Rusi i drugi za svoj jezik takođe izmišljali alternativna pisma? Dva pisma za svoj jedan jezik niko nema. Samo su Srbi „bogatiji“ od svih drugih. A čemu to? I dokle?
Koliko znam, samo Srbi osnivaju društva za zaštitu sopstvenoga pisma. Da li takva društva postoje u Mađarskoj, Italiji, Hrvatskoj, u Španiji?...
Glavno uporište svakoga nesporazuma na ovu temu je aktuelni Pravopis srbskoga jezika, koji priprema i izdaje Matica srbska. Moj savet Matici srbskoj je da ona brine o svome jeziku i svome pismu, a o drugim jezicima i drugim pismima – da brinu drugi. Zato će moj predlog biti kratak i jasan: drugo pismo – latinično, ostavimo onima čije je.
Zato što pre, ako Matica srbska i dalje smatra da je pravopis u njenoj nadležnosti, treba promeniti, ako je potrebno, a jeste, celo uredništvo i pripremiti novo, namenjeno izdanje bez alternativnog pisma našoj ćirilici, a protivno je i aktuelnom Ustavu Republike Srbije, to jest njegovom članu 10. koji kaže da je ćirilica jedino srbsko pismo.
Ja sam član Matice srpske već oko pet decenija. Prvo redovan član sa zauvek plaćenom članarinom, pa član saradnik i najzad, od danas, stalni član saradnik. Hvala Matici srbskoj i svima vama na izboru. Za mene je to čast velika. Međutim, biću član Matice srpske dok se ne pojavi novo izdanje Pravopisa. Ako on bude nudio alternativu našoj ćirilici, Matica srbska kao ustanova neka me briše iz svoga članstva. Ne želim kao član Matice srpske da doprinosim sunovratu naše kulture.
HVALA!
Novi Sad, 28. aprila 2012. godine           
Boško Brzić       
Stalni član saradnik Matice srpske
 
 

Diskusija  na 126. redovnoj Skupštini Matice srpske
 
Izveštaj o četvorogodišnjem radu Matice srpske od aprila 2008. do aprila 2012. godine: „PRAVOPIS SRPSKOGA JEZIKA Izmenjeno i dopunjeno izdanje“.     
 
Poštovano Predsedništvo, dame i gospodo, poštovani članovi Matice srpske,
iako sve vreme nastojim da ne razmišljam o prošlosti, ipak mi se misli neizbežno vraćaju na 125. redovnu Skupštinu Matice srpske, posebno na odeljak: - „Priprema izmenjenog i dopunjenog izdanja Pravopisa srbskoga jezika“. Tamo je pisalo da je komisija na čelu sa prof. dr Matom Pižuricom: „..završila je sve pripremne poslove za definitivno uobličavanje i publikovanje dopunjenog i izmenjenog izdanja u 2008. godini...“. Nadalje, profesor potvrđuje da će se preuzeti, formulacija iz Ustava prema kojoj su u Srbiji u službenoj upotrebi srbski jezik i ćirilićko pismo. Zatim smo gospodin Pižurica i ja ovde, za ovom katedrom, zajednički potvrdili da će Pravopis poštovati Ustav Republike Srbije i njen član 10. i da će u Pravopisu pisati „da se srbski jezik služi srbskom ćirilicom“. Dalje, u istom poglavlju ili na nekom drugom mestu zapisati i to: - „Da se u svojoj prošlosti srbski jezik služio glagoljicom, staroslovenskim i latiničnim pismom“. Za ovu formulaciju gotovo svi prisutni članovi Matice srpske na 125. redovnoj Skupštini glasali su jedinstveno.
Ali nažalost, ipak smo bili izigrani! A zašto je tako, to najbolje zna redakcioni odbor na čelu sa glavnim redaktorom gosp. prof. dr Matom Pižuricom. Želeo bih vam ukazati na neke čudne okolnosti koje su se u međuvremenu dogodile, a ne služe na čast glavnim akterima novog Pravopisa srbskoga jezika kada se radi o pismu, odnosno srbskoj ćirilici. Posle donošenja Ustava Republike Srbije 2006. godine često smo mogli čuti od pojedinih političara „kako Ustav nije usklađen sa Pravopisom“, kao da je najviši akt jedne države Pravopis a ne Ustav. Sada je samo bilo pitanje, ko će se prvi usuditi da prekrši Ustav? Ipak je najveću hrabrost iskazala Pokrajinska Skupština koja je 16. septembra 2008. godine donela Nacrt Statuta, i u članu 26, stav 2. uvodi „primenu latiničnog pisma u srbski jezik“. Sada, „hrabro“ stupa na scenu redakcioni odbor Matice srpske na čelu sa glavnim redaktorom koji u štampanoj verziji i kompakt disku 1. decembra 2009. godine predaje izmenjeno, prerađeno i dopunjeno izdanje Pravopisa, upravi Instituta za srbski jezik pri SANU. Sada se radi ubrzano. Pred Beogradski sajam 2010. godine štampa se Pravopis, i sada imamo „uspešno“ promovisanje i „lep prijem“ na sajmu i na raznim manifestacijama. Kako je uspešno bilo predstavljanje Pravopisa videli smo u našoj Matici srbskoj gde je 17. decembra 2010. prisustvovalo oko petnaestak članova i desetak zaposlenih, a ostalo su bili đaci i studenti. Sada se utrkuju, nepoštovaoci Ustava, tako da do kraja 2010. usvajaju neustavan Statut i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, iako im je poznato da se srbski jezik i pismo ne mogu regulisati zakonom i statutima, jer je to regulisano Ustavom Republike Srbije. Kao vrhunac napora i njegovog nesebičnog rada, koje je uložio glavni redaktor Pravopisa srbskoga jezika prof. dr Mato Pižurica 7. decembra 2010. godine u prostorijama Pokrajinskog Izvršnog veća uručuje mu se nagrada za životno delo iz društveno - humanističke oblasti. Čudno, zar ne!
Iz svega ovoga se može zaključiti da je cilj glavnog redaktora bio (da li njegov lični ili pod pritiskom nekih političara, to neka on kaže) da se po prvi put u srbski jezik uvede dvoazbučje. Ovaj redakcioni odbor u sprezi sa vlašću, ostaće upamćen u srbskom narodu kako je prvi put uvedeno tuđe pismo u srbskom jeziku, da bi izbacilo iz upotrebe ćirilicu svoje milenijumsko pismo. Ostaće upamćeni i po tome, kako sada srpske nacionalne manjine ne priznaju i nipodoštavaju srbski jezik i pismo. Da li se sećate gospodo, kada je Ministar prosvete jula meseca 2011. godine dao jasna uputstva podređenim zavodima „...kako će mađarska deca učiti srbski jezik po metodama učenja stranog jezika...“ (interesantno da gosp. Žarko Obradović u ovom slučaju nije tražio stručno mišljenje, već meritorno odlučio). Pored toga što se više ne piše ćirilicom, već stranim pismom sada se i srbski jezik proglašava stranim jezikom. Pogledajte šta se time postiglo: izvesna gospođa Olena Papuga (Rusinka) „...da je za nju srbski jezik tuđinski jezik“, u Temerinu 15 mađarskih nacionalista isprebijali su 5 srbskih mladića samo zato što su govorili srbskim jezikom, na severu Bačke deca na školskom odmoru razgovaraju engleskim jezikom, jer mađarska deca ne žele da govore na „stranom -srbskom jezikom“.
Da bi se rešilo pitanje protivustavnog Pravopisa srbskoga jezika u izdanju Matice srpske predlažem sledeće:
- Da se iz srpske prosvete, vaspitno-obrazovnog procesa i distribucije, povuče iz upotrebe Pravopis srbskoga jezika u izdanju Matice srpske (2010. godine).
- Da se prof. dr Mato Pižurica smeni sa funkcije sekretara odelenja za srbski jezik pri Matici srbskoj i glavnog redaktora Pravopisa. Istovremeno da se smeni i glavni recezent Pravopisa akademik dr Ivan Klajn.
Dame i gospodo, poštovani članovi Matice srpske, nije ogledalo krivo što je lik ružan i sve što nam se danas dešava, jer taj lik, to smo mi. Krivi smo što sve tolerišemo, zato što nam je oštrica dostojanstva i rodoljublja otupela, zato što ravnodušno posmatramo (uz pojedinačna retka reagovanja), kako nam srbski jezik i ćirilica nestaju.
Dozvolite mi da se podsetimo šta je za ćirilicu u Srba rekao Laza M. Kostić: -„Sa pojavom ćirilice Srbi su kulturno nastali, a sa njenim odricanjem oni bi kulturno nestali. Prestali bi da egzistiraju kao samostalna nacija“.      
HVALA!
Novi Sad, 28. aprila 2012. godine            
 
Petar Jaćimović  
Redovni član Matice srpske  
 
 

Uvaženo predsedništvo,
poštovani članovi i prijatelji Matice srpske,
imam čast i zadovoljstvo da vas kao član izvršnog odbora srbskog bibliofilskog društva pozdravim i poželim uspešan i plodonosan rad ove 126. izborne skupštine Matice srpske.
U opštoj krizi identiteta i zatiranja tradicije srbskog naroda Matica srbska je još uvek posle naše svete Srpske pravoslavne crkve jedini zaštitnik, odnosno baštinik, naših kulturnih, istorijskih i svih svetlih primera pravih vrednosti.
Matica srbska je i osnovana sa ciljem da razvija, a i čuva sva dostignuća srpske kulture i njenih tekovina. Velikodostojnici Matice srpske, kao i plejada njenih redovnih članova su te ideje kroz, evo gotovo dva veka sa uspehom, na ponos i diku svog otočestva stvarali, pronosili i očuvali.
No, međutim mi evo u relativno povoljnijim istorijskim okolnostima, u odnosu na one iz perioda nastanka Matice srpske, iz perioda Austro-Ugarske, pa potom perioda Jugoslovenstva, odnosno ideoloških komunističkih zabluda, dolazimo u eru mundijalizma, te nažalost u nekim značajnim sferama euforično podležemo dnevno-političkim procesima, te na taj način nažalost izneverismo izvorne principe Matice srpske, a samim tim i dičnu baštinu svojih predaka i srbskog naroda.
Biću slobodan da iznesem nažalost jedan negativan primer gde je naša Matica srbska naprosto voljno, ili nevoljno, slučajno ili namerno (u šta, naravno, ne bih želeo da poverujem), postala saučesnik – što skrnavljenja i nipodaštavanja naše svete srpske ćirilice.
Svedoci smo da naočigled svih nas, celokupnog srpstva dolazimo u fazu zatiranja pre svega našeg pisma, a i sopstvenog jezika, naše ćirilično pismo ne samo da je savršeno u lingvističkom smislu nego je jedno od osnovnih fundamentalnih obeležja našeg srbskog identiteta.
Još nas je naš sveti Stefan Nemanja, pre više od osam vekova svojom poveljom zaveštao da kao čeda njegova čuvamo jezik i pismo svoje. Taj očinski vapaj očuvao nam je te dragulje; kao narod vodili smo tešku i mukotrpnu bitku za očuvanje svog identiteta, kroz Otomansko ropstvo, kroz Ugarsku i Austro-ugarsku imperiju, pa preko jugoslovenizacije i pored mnogih teškoća i iskušenja očuvali smo svoj srbski jezik i svoje ćirilično pismo.
No, nažalost suočeni smo da u jednom od najznačajnijih istorijskih dokumenata jednog naroda, u konkretnom slučaju Pravopisa srbskog jezika, imamo kao uljeza, kao kukavičije jaje na velika vrata uvedenu Hrvatsku latinicu(jer dobro unamo da u svetu postoji više od trideset vrsta latinica).
To što je to neustavni čin, je samo jedna od anomalija, jer znamo da je prema Ustavu Republike Srbije član 10, stav 1, pismo srbskog jezika isključivo ćirilica.
Sve ovo naravno implicira dalje i činjenicu da sva izdanja srpske književnosti, koja su štampana na hrvatskoj latinici po važećim standardima Unesko-a postaju baština hrvatskog naroda.
Dali smo dragi članovi i prijatelji Matice srpske saglasni da podržimo nešto što je ne održivo, nešto što se ne sme podržati, nešto što erozira naše korene, nešto što je u najmanju ruku kako rekoh neustavno, nešto što je anti srbsko, nešto što devalvira, a i ugrožava naš kulturni identitet i što nas dovodi u inferioran položaj prema državotvornim narodima i državama, koji cene i poštuju svoju istorijsku i kulturnu baštinu, te samim tim čuvaju svoj identitet.
U ovom našem slučaju "takozvanog" Pravopisa srbskog jezika, došlo je do niza zloupotreba - da li su u pitanju izigrana poverenja koja je u vidu mandata od Matice srpske dobio kao glavni redaktor, inače i sekretar prvog po redu i značaju Odeljenja za književnost (u četvorogodišnjem izveštaju, strana br.19), no nažalost u samom nazivu ne stoji o kom se jeziku radi ili je pak štamparska greška, pa se misli na još neki jezik, te je to moguće poslužilo takođe gospodinu prof. dr Mati Pižurici da u Pravopis srbskog jezika ubaci još po neko pismo.
Gospodin prof. dr Mato Pižurica i njegov glavni recenzent dr Ivan Klajn su na ovaj način omogućili hrvatsku latinizaciju srbskog jezika i pisma.
Ovim gestom i posledicama Matica srbska se nesmotreno prihvatila sponzorstva i saučesništva u ovom sramnom činu skrnavljenja sopstvenih izvornih principa odnosno skrnavljenja identiteta srbskog naroda. Ovim inkriminisanim pravopisom srbskog jezika, praktično je napisan pravopis nedavno promovisanoj naciji "vojvođanin", on je u sadejstvu sa takođe neustavnim statutom Autonomne pokrajine Vojvodine.
Upravo zbog svega što nam se dogodilo, a u cilju zaštite naše svete srpske ćirilice, i kao društvo za zaštitu pisma srbskog naroda "Ćirilica", dižemo svoj glas, upućujemo svoj vapaj i apelujemo da se ovaj neustavni pravopis ukine, da se povuče iz primene, te da se počne sa izradom srbskog rečnika, odnosno novog srbskog Pravopisa, kao i da glavni redaktor prof. dr Mito Pižurica odnosno njegov recenzent dr Ivan Klajn budu smenjeni.
Obzirom da vodimo akciju u smislu podrške našim zahtevima, a takođe na izuzetno interesovanje i saglasnost, samo za nekoliko dana prikupljeno je preko 5000 potpisa, ta činjenica je u ovom trenutku obavezujuća i logična, da kao moralni čin prof. dr Mato Pižurica i dr Ivan Klajn podnesu ostavku i odu u istoriju besčašća.
Tragična okolnost je takođe što i naša kako zakonodavna tako i izvršna vlast svojim činjenjem odn. ne činjenjem dopriniose zatiranju našeg ćiriličnog pisma, navodim samo jedan od drastičnih primera, pravi pravni i logički "nonsens". Primer, koji ni u jednoj ozbiljnoj državi nije zabeležen, to je primer za Ginisovu knjigu rekorda. Primer, kada smo se kao društvo za zaštitu srbskog jezika obratili tada predsedniku Republike SRbije, sada odlazećem, da jednostavno primeni ustavno načelo za zaštitu našeg pisma, a iz njegovog kabineta smo dobili odgovor da ukoliko želimo komunikaciju, treba da se oratimo latiničnim (hrvatskim) pismom, jer oni zamislite kako napisaše nemaju ćirilicni domen.
HVALA,
                         
Sava S. Todorov.
Diskusija na godišnjoj izbornoj 126. skupštini Matice srpske u Novom Sadu,
28.aprila.2012.