Na braniku domaće književnosti

Redovna skupština Udruženja književnika Srbije održana je juče na Kolarčevom Narodnom univerzitetu. Dnevni red zasedanja jedne od naših najuglednijih i najvažnijih kulturnih institucija obuhvatio je izbor radnih tela skupštine, izveštaj o radu Uprave UKS, Nadzornog odbora, Odbora za međunarodnu saradnju, Komisije za prijem novih članova Socijalne komisije za prijem novih članova, zatim Socijalne komisije, Književnih novina, Komisije za zaštitu ljudskih prava, izveštaji o izborima i radu podružnica-sekcija UKS, zatim Nacionalna priznanja, Inicijative i nastavak transformacije UKS i statutarne promene. Uz to, na dnevnom redu skupštine našla se i jedna od najznačajnijih nacionalnih tema-Kosovo i Metohija. Naime, usvajanje rezolucije o Kosovu i Metohiji od strane svih članova ove asocijacije koja podrazumeva ostanak najsvetijeg dela srpske zemlje u granicama Srbije smatra se jednom od najvažnijih tema ovogodišnjeg zasedanja UKS-a.

Razmatrano je, takođe, i jedno od bitnih pitanja, pitanje zaštite domaće knjige i književnosti. Prema rečima Marinka Arsića Ivkova, predsednika Odbora „sa žaljenjem treba konstatovati da odbor nije učinio ništa za popravljanje položaja knjige i književnosti u srpskom društvu iako je sada gore nego što je ikada bilo u istoriji Srbije“, te da je „srpskoj književnosti potrebna rehabilitacija“.

- S obzirom na činjenicu da se odbor bavi suštinskim problemima savremene srpske književnosti-statusom domaće knjige, književnosti i književnika u društvu, koji je toliko nepovoljan da se sveo na pitanje treba li državi Srbiji srpska književnost-aktiviranje rada odbora je neophodno, a iza njega treba da stane Uprava udruženja kao i sve članstvo UKS. Okosnice predstojećih aktivnosti ovog Odbora odnosiće se najpre na planu „subvencionisanja domaće književnosti“, zatim na stavu da „Udruženje književnika Srbije kao najstarija i najuticajnija organizacija srpskih književnika mora biti institucija na državnom budžetu, kao i na boljem tretmanu domaćih pisaca zastupljenim u školskim programima...

- Ministarstvo kulture, koje se napreglo da posle petnaestak godina kako se o tome priča ozvaniči opšti zakon o kulturi, neku vrstu „ustava“, već za ta dva poteza zaslužuje istu pohvalu, rekao je Srba Ignjatović, predsednik Udruženja književnika Srbije, otvarajući redovnu godišnju skupštinu ove ugledne kulturne institucije. On je pored toga izvestio skup o najbitnijim pitanjima i aktivnostima udruženja tokom prethodnih godinu dana. Počev od stanja u Književnim novinama koje zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije od milion i po dinara i dalje izlaze Ignjatović se osvrnuo na 44. međunarodne beogradske susrete pisaca.

- Dogodine su na redu 45. susreti, u izvesnom smislu, jubilarni. Statistika kaže da je na ovim susretima do sada učestvovalo preko 2.000 pisaca iz više od 60 zemalja. Bilo je i aktuelnih i budućih nobelovaca. Ove godine je bilo koliko-toliko skromnije. U gostima smo imali pedesetak pisaca iz inostranstva i gotovo isto toliko domaćih gostiju, rekao je Srba Ignjatović, posebno naglasivši važnost pomoći Ministarstva kulture Republike Srbije koje je susrete pomoglo sa 600.000 dinara, kao i Skupštinu grada Beograda koja je priložila 400.000.

- Za svaki utrošeni dinar na vreme smo podneli izveštaje Ministarstvu i gradu. Pozdravljamo praksu da se takvi izveštaji traže i podnose, a pogotovu pozdravljamo činjenicu da su konkursi za projekte, rad u 2008, objavljeni na vreme i ove godine. I na njih smo se, naravno odazvali, istakao je između ostalog Ignjatović. Navodeći neke od inicijativa on je spomenuo „solidan rad“ Fonda „Radoje Domanović“, podsećajući da je upravo naredna godina jubilarna u odnosu na datume rođenja i smrti tog „večno aktuelnog i potisnutog velikana“, kao i da je „na Fondu i na Udruženju, ali i na Ministarstvu kulture da to ne zaborave.

Ono što je za Udruženje književnika Srbije posebno značajno je činjenica da je u prethodnoj godini kako Ignjatović kaže započeto sistematsko inoviranje dokumenata, pravilnika i poslovnika, koje je upravo održana skupština i verifikovala, uključujući statutarne dorade i promene.

- Sve je to deo neophodne transformacije Udruženja, „prodrmavanja“ iz letargije. Ali, iznad svega nam je potrebno da se u njegovom svakodnevnom radu i telima nađu mladi ljudi. Što više mlađih i mladih ljudi od energije i inicijative, što manje penzionera, dokaznog materijala o ostarelosti društva, naglasio je predsednik UKS-a. On je između ostalog govorio i o radu podružnica, naglašavajući posebno činjenicu da posebno nedostaju podružnice u Nišu, Kragujevcu i Leskovcu. Inače, u planu je realizacija skupa, književne večeri i savetovanja sa predstavnicima svih podružnica u Beogradu, što će biti ostvareno tokom narednih pola godine. Ono što je novina kada su statutarne promene Udruženja u pitanju je da će Uprava ubuduće biti i obavezna da planira polugodišnji i godišnji rad Udruženja za čiju realizaciju će biti kako Ignjatović kaže „zadužena i odgovorna“.

- Odgovornost - bila bi to još jedna novina, nov osećaj za mnogo pisaca, što i dalje umišljaju da se vaseljena oko njih vrti, kaže Ignjatović. Uz ovu inovaciju, planirana je i zamena dosadašnjih članskih karata Udruženja. Na novim identifikacionim kartama članova biće istaknuto regularno ime države, a moguće je da će umesto klasičnog oblika „knjižice“ biti plastične, nalik na bankovne. Posle ove Skupštine UKS-a uslediće i malo rigoroznije mere prema neredovnim platišama članarine, kojima će u periodu za koji nisu plaćali istu biti uskraćeno učešće u svim aktivnostima asocijacije. Takođe, shodno Statutu, Udruženje je dužno da raspiše konkurs za sekretara Uprave, urednika časopisa Serbian Literary Magazine, urednika tribine.

NAGRAĐEN NOVINAR GLASA

Na skupštini su dodeljene i godišnje nagrade i priznanja Udruženja književnika Srbije. Tako su nagrade za životno delo dobili Milorad Ekmečić, Ljubivoje Ršumović, Draško Ređep i Radoslav Zlatanović, dok su posebna priznanja, plakete zahvalnosti za trajni doprinos ugledu i razvoju udruženja dodeljene književniku Vladanu Rakiću, Mirjani Zeković, jednom od naših najvećih stručnjaka za marketing i odnose sa javnošću, Veri Kondev, novinaru Tanjuga i Mili Milosavljević, novinaru Glasa javnosti.