Uz gasovod Rusi nude i milijardu evra za NIS

BEOGRAD - „Gaspromnjeft“, ćerka firma ruskog gasnog giganta „Gasproma“, nudi ulaganje od oko milijardu evra u Naftnu industriju Srbije ako Srbija prihvati međudržavni Sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa između Srbije i Rusije. Rok za odgovor Rusiji ističe 25. decembra jer će se tada definitivno odrediti pravac prolaska gasovoda „Južni potok“, iz Bugarske do Italije, kroz ili izvan Srbije.

Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije podržavaju Sporazum, dok su protiv neke manje partije iz vladajuće koalicije, pa bi odgovor trebalo da bude pozitivan, ali niko od zvaničnika dosad nije ništa saopštio. Rusija ne traži da do utorka Srbija odgovori na sve detalje Sporazuma ili da definiše svoje zahteve, već samo da načelno odgovori na kompletnu ponudu. Da li će se na potpisivanju Sporazuma o gasovodu 18. januara u Sofiji pored Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, i predstavnika Grčke i Bugarske naći srpski premijer ili predsednik ostaje da se vidi.

Nacrt sporazuma, koji je Aleksandar Aleksejev, ruski ambasador u Beogradu, predao Aleksandru Popoviću, ministru energetike, predviđa formiranje tri firme odnosno dve - za gradnju i gazdovanje delom gasovoda „Južni potok“ koji prolazi kroz Srbiju, za upravljanje skladištima gasom, kao i vlasništvo nad NIS-om, sve u procentu 51-49 za baćuške. Ukupna ulaganja u rusko-srpsku energetsku saradnju neće biti deo Sporazuma, ali će stojati odredba - „uložiće se koliko bude potrebno da se izgradi gasovod, skladište i modernizuje NIS“. Ako se pogleda da Rusi nude za NIS milijardu evra, da bi gradnja gasovoda mogla da košta od 600 miliona evra do milijardu, kao i da je za završetak skladišta gasa Banatski Dvor potrebno za početak 50 miliona, dolazi se do cifre od oko dve milijarde direktnih investicija.

Vlasnik 51 odsto NIS postala bi ćerka firma „Gasproma“, „Gaspromnjeft“, uz obavezu ulaganja u modernizaciju domaće naftne kompanije. Kako će predložena cifra od milijardu evra biti podeljena - koliko će završiti u budžetu, a koliko u postrojenjima NIS-a biće naknadno utvrđeno. Dve firme za upravljanje gasovodom i skladištima gasa bile bi formirane između „Gasproma“ i „Srbijagasa“. Zarada od tranzita biće deljena u skladu sa vlasništvom firmi 51-49. Zasad je sigurno da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor, a nove projekte mogla bi da predloži srpska strana.

Trasa gasovoda ono što zanima mnoge države na Balkanu još nije utvrđena, ali je sigurno da će gasovod iz Rusije doći do Bugarske i da će jedan krak završiti u Grčkoj. Ako Srbija pristane manje-više je sigurno da će gasovod iz Srbije proći kroz Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. Kako će se iz Bosne trasa dalje kretati ostaje da se vidi. Varijanta koja je najverovatnija je do hrvatske luke Ploče, pa preko Jadranskog mora u Italiju, ali pominje se i opcija da gasovod od Banjaluke prođe kroz Liku, odnosno deo Hrvatske, naseljen Srbima i ponovo do mora i Italije.

Krak gasovoda do Grčke mogao bi da prođe preko Srbije, ali i direktno do ove zemlje. Ovaj pravac bi se tu i završio i bio bi namenjen snabdevanju Grčke. Inače ukupan kapacitet „Južnog potoka“ trebalo bi da bude oko 30 milijardi kubika plavog energenta. Po 3-4 milijarde ostajalo bi u Bugarskoj i Grčkoj, 20 bi moralo da ode u Italiju, što znači da bi Srbija dobila oko 4-5 milijardi kubika. I uz povećanje potrošnje u Srbiji narednih godina ova količina ostavlja mogućnost i za eventualnu gradnju elektrana za proizvodnju struje ili drugih kapaciteta koji koriste gas kao sirovinu.

PRILIKA KOJA SE NE PROPUŠTA

Dragan Nedeljković, doajen energetskog novinarstva i urednik sajta Energoportal, kaže da se ovakva prilika ne propušta. „Insistiranje na tenderu za NIS ili skupštinskoj raspravi o ovoj ponudi izgleda pomalo neozbiljno. Reč je o ponudi energetske sile sa kojom sarađuju svi, pa i zapadne zemlje, i što je najvažnije Srbija bi na ovaj način rešila mnogo problema u energetici u narednih pedesetak godina“, naglašava on i dodaje da dogovor sa Rusijom nikako ne treba gledati kao okretanje Srbije ovoj zemlji jer se to, na primer, nije reklo za Nemačku kada je dogovorila gradnju gasovoda ispod Severnog mora.

„GASPROM“ ULAŽE MILIJARDE

„Gasprom“ je objavio planove razvoja novih isporuka potencijalnim investitorima u Japanu, a visina planiranih rashoda u tom pravcu iznosi 2,44 triliona rubalja, odnosno 99 milijardi dolara, saopštila je agencija Blumberg, prenosi Tanjug. Prema podacima „Gasproma“, u istočnom Sibiru bi do 2030. godine bila neophodna izgradnja 9.000 kilometara gasovoda i skoro 1.300 bušotina, sa kojima bi ruski gasni monopolista mogao da se učvrsti na kineskom i japanskom tržištu. Ukupne rezerve gasa u istočnom Sibiru i na Sahalinu „Gasprom“ procenjuje na sedam triliona kubnih metara. Do 2030. godine u ovoj regiji, kako se procenjuje, proizvešće se oko 162 milijarde kubnih metara gasa.