Rusija spremna da uloži veto

Ukoliko bi bilo predloženo rešenje kojim se odobrava jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije Rusija bi u Savetu bezbednosti UN uložila veto, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Proteklog leta u Savetu bezbednosti propalo je šest nacrta nove rezolucije o „nadgledanoj nezavisnosti” pokrajine, jer se podrazumevalo da će Rusija upotrebiti veto, ali ta reč tada nije izgovorena javno. „Ako bude predloženo rešenje kojim se odobrava jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, naravno da će biti veta”, rekao je Lavrov u intervjuu dnevniku „Vremja novostej”, dodavši da će generalni sekretar UN i Misija UN na Kosovu „biti dužni da proglase nelegalnom odluku kosovskih lidera o jednostrano proglašenoj nezavisnosti”. Njihova je obaveza, istakao je šef ruske diplomatije, da stvore uslove za dostizanje političkog rešenja.

Za planove SAD i Evropske unije da zaobiđu UN pri određenju statusa Kosova, Lavrov je rekao da je to „u suštini prvi pokušaj da se kaže da Ujedinjene nacije više ne zanimaju Zapad” i da će „oni komplikovane probleme rešavati izvan UN”. „Mene je začudilo što te izjave nisu izazvale reakciju koju zaslužuju”, dodao je on.

„Naša pozicija zasniva se na međunarodnom pravu. To nisu prazne reči, to je odraz naše najdublje uverenosti da je najopasnija igra kršenje rezolucija SB UN, slobodno tretiranje konsenzusom donetih rešenja, ignorisanje Povelje UN koja naglašava suverenu jednakost država i njihovu teritorijalnu celovitost, ili kršenje temeljnih principa Završnog akta iz Helsinkija”, istakao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, kada NATO i EU saopštavaju da će „ignorišući sve postojeće u Ujedinjenim nacijama legitimne pravne mehanizme sami rešavati kako deliti Srbiju, kako joj otkinuti Kosovo, ne dati Srbima koji tamo žive da izraze svoje mišljenje o tome” - „jednostavno se stavljaju van okvira međunarodnog prava”. Lavrov je rekao da Rusija ne bi uložila veto „da bi svima napakostila, da se potvrdi”, već zato „što je veto najvažniji element međunarodnog prava koje posle Drugog svetskog rata omogućava izbegavanje velikih globalnih konflikata”.

„Kritikuju nas da ćemo uložiti veto, da ćemo zabraniti da se aminuje odlukom SB UN jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Ali to nije blokiranje napora za traženje rešenja problema - veto je neodvojivi deo Povelje UN, a Povelja je kamen temeljac savremenog međunarodnog prava”, istakao je on.

Govoreći o sednici SB UN 19. decembra, na kojoj je razmatrano pitanje Kosmeta, ruski ministar je rekao da je „nekoliko ozbiljnih solidnih zemalja, uključujući Južnoafričku Republiku, Indoneziju, Katar i niz drugih članica SB, izražavalo zabrinutost mogućnošću rešavanja pitanja Kosova izvan okvira tog centralnog organa koji se bavi problemima međunarodne bezbednosti”. Lavrov je rekao da posle kontakata sa američkim i evropskim kolegama misli da „i oni shvataju svu opasnost tog puta”, ali da se ispostavlja da ih ipak politička svrsishodnost, a „u nekim zemljama i unutrašnjopolitička konjunktura i predizborne pobude”, podstiče na taj „veoma skliski put”.

„I zato pribegavaju različitim dovijanjima, pokušavajući da predstave kako navodno Rezolucija 1244 ne isključuje nezavisnost i da sve to što je u Rezoluciji napisano o suverenitetu Srbije, važnosti političkog rešenja koje se zaključuje u suštinskoj autonomiji Kosova u sastavu Srbije, da je to sve samo za prelazni period koji je, navodno, istekao”, rekao je on. Lavrov je istakao da je apsolutno netačno i da je priprema plana izaslanika UN Martija Ahtisarija bila odobrena kao konačno rešenje. „Taj plan iniciran je kao predlog koji je bio stavljen stranama na razmatranje. One su ga razmotrile. Jedna od strana (Srbija) plan je odbacila i od toga treba polaziti”, rekao je šef ruske diplomatije u intervjuu za „Vremja novostej”.

Jasnu poruku o vetu Vašington i glavne evropske prestonice sigurno će iskoristiti kao dokaz za svoju tvrdnju da je „Savet bezbednosti blokiran” i da treba pronaći rešenje van njega, tako što bi vlasti u Prištini proglasile nezavisnost „u koordinaciji sa Zapadom”. Međutim, nije samo Rusija izričito protiv nelegalne nezavisnosti kojom bi prvi put u savremenoj istoriji jednoj zemlji bez njene saglasnosti bio otcepljen deo teritorije. Kako saznaje „Politika”, na sednici Saveta bezbednosti u sredu protiv američkog plana osim Kine, Indonezije, Južnoafričke Republike i Republike Kongo bili su i neki saveznici Vašingtona kao što je Katar. Ova poluostrvska zemlja u Persijskom zalivu, naime, ima teritorijalni spor sa Bahreinom oko arhipelaga Havar i strahuje od presedana kojim bi separatistima sa tih ostrva bilo omogućeno da se otcepe od Bahreina, proglase sopstvenu državu i ostave Katar bez mogućnosti da zauzme tu teritoriju bogatu gasom.

Nova sednica Saveta bezbednosti posvećena Kosovu i Metohiji mogla bi da bude održana već sledećeg meseca, kada treba da se raspravlja o redovnom izveštaju Unmika, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin, najavivši da Moskva treba uskoro da razmisli o taktici daljih poteza.

U intervjuu za „Komersant”, Čurkin je rekao da pregovori Beograda i Prištine treba da budu nastavljeni i da je Rusija otvorena za dogovor o tome kako će se pregovarati. Na pitanje da li mu je kao ultimatum zvučala izjava američkog ambasadora Zalmaja Halilzada da Moskva treba još jednom, poslednji put, da razmisli o tome da se složi s planom Martija Ahtisarija, ruski diplomata je rekao: „Ja to nisam shvatio kao ultimatum. Pre je to bilo retoričko pitanje na koje je odgovor odavno poznat. Beograd je još u proleće odbacio Ahtisarijev plan i zato nemamo o čemu da razmišljamo.”

O stavu Halilzada da evropski i američki pravnici smatraju da Rezolucija 1244 ne sprečava nezavisnost pokrajine, Čurkin je primetio da je to „logika po Orvelu, kad crno predstavljate kao belo”. „Rezolucijom 1244 uspostavljena je međunarodna kontrola nad Kosovom do izrade rešenja za budući status pokrajine. U odsustvu takvog rešenja, rezolucija jasno sprečava kosovsku nezavisnost. Tu nije potreban nikakav arbitar”, zaključio je stalni predstavnik Ruske Federacije u UN.

U međuvremenu, vodeće zemlje EU - Francuska, Nemačka i Velika Britanija - koje su i ključni zagovornici nezavisnosti, pokušaće da izbore dogovor bloka od 27 evropskih država da se u južnu srpsku pokrajinu pošalje policijska misija. Predviđeno je da se na sledećem sastanku ministara spoljnih poslova EU, koji će biti održan 28. januara, raspravlja o pravnoj osnovi za tu misiju, a većina članica smatra da je za slanje grupe od 1.800 policajaca, sudija, tužilaca i carinika dovoljan poziv iz Prištine i odluka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koji bi početkom januara mogao da pozove Brisel da zameni Unmik. Ako bi države koje su protiv nezavisnosti prihvatile taj argument, praktično bi na mala vrata prihvatile i nezavisnost. Za sada je jasno da Kipar zbog svog problema sa otcepljenim severom ostrva neće moći da prizna jednostrano proglašenu samostalnost Kosova, a i neke druge zemlje su protiv ovakvog poteza.

Ovakav raskol u Evropskoj uniji značio bi i kraj zajedničke bezbednosne politike tog bloka, ali i kraj politike Unije prema Balkanu, jer ni nezavisno Kosovo, ni ostatak Srbije ne bi mogli da potpišu bilo kakav ugovorni odnos s njom - Priština zbog toga što njenu vlast ne može da prizna Kipar, a verovatno i još nekoliko država, a Beograd zbog toga što bi neke zemlje mogle da traže da se Srbija odrekne svoje pokrajine da bi ušlo u Uniju. Možda je zbog toga švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt posle sastanka s komesarom EU za proširenje Olijem Renom u četvrtak izjavio da je „neprihvatljivo da jedna članica EU bude podeljena”. Mislio je na Kipar i založio se za brzo rešenje problema na tom mediteranskom ostrvu. Ako bi taj višedecenijski sukob bio rešen, zvanična Nikozija mogla bi da prizna Kosovo - ali rešenja nema ni na pomolu.

Lavrov: Misija EU samo uz pristanak Srbije

Moskva - Misija Evropske unije mogla bi da zameni misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu, ali su za to potrebni odgovarajuća odluka u Savetu bezbednosti i pristanak Beograda, ocenio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za TV program „Vesti”. „Ukoliko EU namerava da zameni UN, to nije nemoguća varijanta. U tom slučaju dva uslova moraju biti uzeta u obzir: posebna odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN, bez ikakvog menjanja Rezolucije 1244 i potreban je pristanak Beograda, što je obavezni deo svake mirovne operacije”, rekao je Lavrov.

Lavrov je podsetio da unutar EU ne postoji čvrsta rešenost da se krši međunarodno pravo. „Čak i one države koje smatraju da je nezavisnost Kosova rešenje koje nema alternativu shvataju štetnost takvog poteza”, ukazao je šef ruske diplomatije.

Prema njegovim rečima, zato one pokušavaju da „na svaki način” dobiju reakciju Saveta bezbednosti „i u pogledu odluke da pošalju policijsku i civilnu misiju EU na Kosovo”.

Rajs: Odlučiti o statusu kroz nekoliko nedelja

Važno je da se odluka o statusu Kosova donese u narednih nekoliko nedelja - izjavila je danas šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs. Izostanak takve odluke bi, po njoj, destabilizovao a ne stabilizovao Balkan.

Ponovila je pri tom tezu da „Kosovo i Srbija više nikada neće biti deo iste države”. To je, po njoj, logično „iako je Rezolucija 1244 o specijalnom statusu Kosova rezultat rata”.

Kondoliza Rajs je, doduše, pomenula da je posrednička trojka (EU, SAD i Rusija) „postigla više nego što se moglo pomišljati” ali da su napori tog terceta „došli do kraja”, čime je potvrdila američko i viđenje grupe evropskih zemalja da „više nema smisla pregovarati”. Ona je, na drugoj strani, rekla i da se Vašington protivi najavljenom referendumu o članstvu Tajvana u UN, objasnivši da se SAD pridržavaju stava o „jednoj Kini”.