Šešelj i imaginarni veštak

Na početku suđenja Slobodanu Miloševiću, u pauzi posle svedočenja prvog svedoka tužilaštva Mahmuta Bakalija, jedan novinar iz Srbije je u hodniku Florens Artman, tadašnjeg portparola Haškog tužilaštva, ironično upitao : „A kada će tužilaštvo da izvede nekog svog svedoka protiv Miloševića?”.
Istorija kao da se ponovila na početku suđenja lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, na kome je prvi svedok tužilaštva bio američki sociolog Entoni Oberšal. Posle svedočenja Oberšala, koga je zastupnik tužilaštva Kristina Dal najavila kao stručnjaka za govor mržnje i ratnu propagandu, pravni tim Vojislava Šešelja je zadovoljan. Po njima, prvi svedok tužilaštva je „potonuo”. Takva ili slična ocena mogla se čuti i od dobrog dela onih koji su imali priliku da prate TV prenos duela Šešelj–Oberšal. „Politika” je iz stenograma suđenja izdvojila najzanimljivije delove, one koji pokazuju skoro potpunu nepripremljenost Oberšala, pa i Kristine Dal za unakrsno ispitivanje i koji stavljaju znak pitanja na način na koji je tužilaštvo htelo da dokaže Šešeljevu krivicu.

Oberšal je je trebalo da dokaže da je Šešelj govorom mržnje podsticao pre svega dobrovoljce SRS-a, takozvane „šešeljevce”, da počine teške zločine protiv Hrvata i Muslimana na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine od 1991. do 1993. godine. Oberšal je, međutim, u sudnici rekao da on „nikako nije veštak za pitanja istorije i pitanja definicije govora mržnje” i da je on veštačio metode propagande na bazi jednog broja Šešeljevih govora.

Šešelj je Oberšalu odgovorio na njegov ekspertski izveštaj još pre godinu dana, a čim je 12. decembra u sudnici dobio reč Šešelj je najavio da od izveštaja „neće ostati kamen na kamenu” i da će osporiti veštakovu kompetentnost, stručnost, metodologiju, nalaze i mišljenje.

U duelu sa Oberšalom optuženom su malo pomogle i sudije koji su pre početka saslušanja odlučile da Oberšala saslušaju ne kao veštaka, kao što je najavilo tužilaštvo, već sam kao svedoka tužilaštva.

Prvog dana suđenja, 11. decembra, odgovarajući na pitanja Kristine Dal, svedok je rekao da je rođen 4. decembra 1936. godine i da je doktorirao sociologiju na Univerzitetu Kolumbija, gde već 40 godina predaje u domenu političke sociologije društvenih pokreta, studija posvećenih ratu i miru i da se posebno bavi područjima kao što su Istočna Evropa i Balkan.

Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana Kloda Antonetija čime se trenutno bavi, Oberšal je odgovorio da je počasni profesor u penziji univerziteta Severne Karoline.

Šešelj: Gde ste rođeni gospodine Oberšal?

Oberšal: 1936.

Šešelj:  Ma, molim vas gospodine Oberšal, ja pitam gde ste rođeni, a vi mi odgovarate kada ste rođeni.

Oberšal: U Budimpešti, 1936.

Šešelj: Šta ste po nacionalnosti?

Oberšal: Građanin Sjedinjenih Američkih Država.

Šešelj: Ja vas ne pitam čiji ste građanin, jeste li po nacionalnosti Mađar ili ste neke druge nacionalnosti.

Oberšal: Poreklom sam Mađar, ali sam sada Amerikanac.

Šešelj: Amerikanac ste po državljanstvu, a po nacionalnosti ste Mađar. Nije to sada nešto naročito važno za nas, ali iznudih odgovor na to pitanje. Vi ste 1958. godine diplomirali fiziku, je li tako?

Oberšal: To je tačno.

Šešelj: A 1962. godine stekli doktorat sociologije?

Oberšal: To je tačno.

Šešelj: Je li to malo neobično da neko ko je diplomirao fiziku stekne doktorat sociologije?

Oberšal: Ne, uopšte nije neobično. Zapravo, moj savetnik koji je stvorio područje masovnih komunikacija, Pol Lazerspeld stekao je diplomu fizičara u Beču, a nakon toga je postao sociolog. Ja sam studirao kod njega. Dakle, tu nema ništa neuobičajenog.

Šešelj: Koje je uslove trebalo da ispunite da biste stekli doktorat sociologije?

Oberšal: Pa, morao sam da odslušam celi niz predavanja na univerzitetu Kolumbiji, od kojih neke i danas koristim kao veštak, u smislu analize sadržaja masovnih komunikacija. Morali smo, takođe, da položimo određene ispite. Morao sam da napišem doktorsku disertaciju, imao sam određenu obuku u vezi sa nekim naučnim projektima. Dakle, to su bili uslovi.

Šešelj: Koja je tema vaše doktorske disertacije? Kratko mi kažite, molim vas.

Oberšal: Tema moje doktorske disertacije jeste istorija socijalnog istraživanja u Nemačkoj, u drugom delu XIX veka i početkom XX veka.

Šešelj: Na studijama fizike imali ste i neke predmete iz matematike?

Oberšal: Da, naravno.

Šešelj: Gospodine Oberšal, da li znate šta je to imaginarni broj?

Oberšal: Da, naravno, mi ih zovemo funkcijama složenih varijabli, oni se koriste u nekim jednačinama. Sada smo sa filozofije nauke prešli na matematiku. Dr Šešelj, kamo idemo?

Šešelj: Evo, ja pokazujem da vi ne znate šta je imaginarni broj. Imaginarni broj je koren iz negativnog broja. Na primer, koren iz broja četiri je broj dva, a koren iz minus četiri ne može biti dva nego se piše u matematici 2i, imaginarno dva. Je li tako gospodine Oberšal? Jeste? Dobro.

Oberšal: Da, pa to sam i rekao.

Šešelj: Niste vi to rekli.

Oberšal: Kompleksni, složeni brojevi.

Šešelj: Vi to ne znate pa ste pokušali da izbegnete odgovor.

Oberšal: Ja sam to rekao.

Šešelj: Još jedno pitanje iz fizike. Znate li vi šta je to Avogardov broj?

Oberšal: Ne, ne znam.

Šešelj: Ne znate. A koji broj atoma ima u jednom gramu bilo kog elementa, mase, u jednom gramu mase bilo kog elementa?

Oberšal: Ne znam.

Šešelj: Ne znate. Dobro. Znači, vidimo da niste nikakav fizičar. To vas je onda oteralo u sociologiju, je li tako. Idemo dalje. Gospodine Oberšal?

Oberšal: Mogu li tu nešto reći sada?

Šešelj: Ne možete tu nešto reći dok vam ja ne postavim pitanje, kada vam postavim pitanje onda može.

U veštačenju Oberšala kompjuter je izgleda odigrao ključnu ulogu. Šešelj: „Dobro, gospodine Oberšal. Kada ste vi vršili ekspertizu, niste ubacili u u pretraživač vašeg kompjuterskog programa odnos prema civilima, odnos prema ratnim zarobljenicima, odnos prema ženi i deci protivničke strane. Je li tako?”.

Oberšal: „Ne, sve što smo učinili, odnosno stavili u pretraživač bile su reči Srbin, Hrvat, musliman, Albanac, naravno, na odgovarajućim jezicima. To je ono što smo mi pretraživali. Dakle, tražili smo delove teksta koji se bave političkim odnosima Srba i nesrba. Mi ništa drugo nismo tražili, nismo pretraživali po terminima poput deca, žene, vreme, starci, carine, poljoprivreda ili nešto slično. Mi smo tražili po ovim ključnim rečima”.

Šešelj: „Dobro, da ne gubimo dalje vreme. Da li ste, gospodine Oberšal, u izvodima iz mojih govora našli da se ja zalažem da se čine nehumana dela na prostoru Republike Srpske ili Republike Srpske Krajine? Bilo kakva nehumana dela?

Oberšal: Republika Srpska, Republika Srpska Krajina?

Šešelj: Niste. Nema ih zato i niste.

Oberšal: Ne, ne, mogu li ja nešto da kažem? Još jednom bi trebalo da pregledam ove konkretne izjave u vezi sa etničkim čišćenjem i da pogledam datume, da pogledam mesta kada su one date, da li se odnose na Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Ja ne mogu napamet da pružim odgovor na to pitanje, a da prethodno ne konsultujem svoj izveštaj.

Šešelj: Vi ste ekspert, vi biste...

Antoneti: Samo trenutak. Kada je reč o toj temi, s obzirom na to da vam optuženi postavlja pitanja u vezi sa tim šta je eventualno rekao u svojim govorima ili šta je napisao, a kada je reč o krivičnim delima o zločinima koji se definišu statutom (tribunala, prim. ur.), ja sam pogledao vašu tabelu i postavio sam pitanje zašto tu niste dodali nešto preciznije odredbe. Na primer, deportacija, premeštanje stanovništva, silovanje, ubistvo, okrutno postupanje i onda biste obeležili krstićem odgovarajuće kvadratiće (u tabeli). Niste ni razmotrili mogućnost da takvu metodologiju usvojite.

Oberšal: Pa, mi smo unakrsno razmatrali jednu grupu i šta se sa njom događa. Na primer, etničko čišćenje se odnosi na različite narode. Da sam znao da će doći do unakrsnog ispitivanja u vezi sa tim... Ja nisam mislio da je važno koju konkretnu etničku grupu pominje dr Šešelj. Da mi je to bilo poznato mogao sam da se poslužim našim računarskim programom da obavim tu analizu. Jednostavno, nisam očekivao da će se od mene očekivati da o tome govorim.

Iako je u jednom trenutku nadmeno konstatovao da bi sve bilo drugačije da svedok „ima malo oštriju inteligenciju”, Šešelj mu je na kraju tog dana zahvalio, i to pošto je Oberšal rekao da nigde u njegovim tekstovima, javnim nastupima i pisanim tekstovima nije pronašao da se on zalagao ili podstrekavao na mučenja, ubijanje ratnih zarobljenika, za ubijanje žena i dece, uzimanje talaca, silovanja, uništavanje sakralnih ili obrazovnih objekata i pljačkanje imovine. Šešelj je Oberšalu rekao da mu je on veoma dragocen kao svedok optužbe, ali nije izdržao da ironično doda: „Meni je žao što pre tužilaštva nisam došao do vas”.