Kosovo. Povod za rat

Uoči srbskih izbora izveštači Glasa Rusije boravili su u severnim opštinama Kosova i Metohije, pokrajine koja bez obzira na komplimente međunarodne zajednice, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti i dalje se nalazi u eksplozivnom stanju.

Najsevernija opština Kosova, Leposavić, nalazi se uz Centralnu Srbiju. O tome da je ovde takođe Srbija obaveštava veliki plakat na engleskom.

O tome koga smatraju saveznikom svedoči ruska trobojka na improvizovanom kontrolnom punktu gde dežura nekoliko Srba. U opštini Leposavić malo je Albanaca, ali za to da su oni naoružani zna čak i dete. U bukvalnom smilu o tome nam govori učenik srednje škole po imenu Đorđe. A zatim dopunjava predstavnik društvene organizacije Srbi na okup Milan Jezdić.

Ovih dana se pojavio snimak gde su se šiptari iz tri sela u opštini Leposavić kreću naoružani, i sa snajperom kontrolišu glavni magistralni put između Mitrovice i Leposavića.  I mi stalno imamo tih nekih elemenata u rukama, kojima možemo da ih pritiskamo.  Ali mi to ne koristimo. Kao da  se to radi o nekoj drugoj državi, naprimer, u Africi, a ne o ovom delu teritorije.  

Nedaleko od Leposavića nalazi se čuveni prelaz Jarinje koji su 2011. pokušali da zauzmu specijalci iz Prištine. Sada kontrolu ovde vrše predstavnici misije EUleksa, ali po podacima srbskih lidera sa severa Kosova, na prelazu ima i prištinskih carinika i graničara koji vrše monitoring situacije. Pečati o ulasku u "republiku" Kosovo kao na nekim drugim kosovskim prelazima za sada ne udaraju. U svakom slučaju mnogi Srbi ne koriste zvanične prolaze i biraju složene zaobilazne puteve – neke od njih sa svoje strane blokiraju beogradske snage bezbednosti. Lokalni Srbi to vide kao „svoji protiv svojih“, isto kao i rezultate pregovora Beograda i Prištine pod okriljem EU, koji su bili najavljeni kao dijalog o „tehničkim pitanjima“, ali kako ovde kažu, ništa nisu dali srbskom stanovništvu.

Dijalog sa albanskom zajednicom na Kosovu je moguć, ali ima mnogo „ali“, kaže odbornik skupštine opštine Leposavić Bojan Jakovljević.

Zavisi šta Vi podrazumevate pod albanskom zajednicom. Šiptarsko rukovodstvo je najkriminalniji deo njihove terorističke organizacije koja je izazvala rat na Kosovu. Ja sam siguran da svi Šiptari ne misle kao što misli njihovo rukovodstvo.Čak šta više sada i sve glasnije od njih može da se čuje da im je bolji život bio u sastavu Srbije nego sada, kada su se po njima od Srbije odvojili. Tako da dijalog sam po sebi nije sporan. Treba razgovarati, zašto da ne. Ali ne na način na koji razgovara naš zvanični Beograd. Zvanični Beograd ne vodi pregovore. Beograd ispunjava naloge. Tražite po internetu da je Koha Ditore uvek dan ili dva pre svake runde pregovora u Briselu objavila šta će tamo biti dogovoreno. Ne treba da se vode pregovori bez Srba sa Kosova. Nemoguće. To se pokazalo da sve što oni tamo dogovore, ovde se vrlo teško implementira. Da li možemo da živimo zajedno? Mi nikad nismo živeli zajedno. Mi smo uvek živeli jedni pored drugih. Zajedno sada mislim da ne. Ali jedni pored drugih uz, naravno, neku vrstu saradnje, koja obezbeđuje normalan život i jednim i drugim, to je izvodljivo.

Situaciju na Kosovu veoma komplikuje to što dobrovoljno odlučivši se na „zamenu“ misije UN misijom EU, Beograd se još više distancira od rezolucije SB UN 1244, usvojene 1999. godine. Sada o tom dokumentu koji grantuje teritorijalnu celovitost države, osim Srbije, govore samo najprincipijalnije države među kojima su Kina i Rusija.

Verovatno ste čuli da Srbija ima pravo do 1000 vojnika i policajaca da vrati. Nije tačno. Tamo ne piše koliko, ali Srbija ima pravo to da uradi bez da obavesti ikoga. To je obaveza po rezoluciji 1244. Neprijatelji te ideje su se pozivali na Kumanovski sporazum, gde stoji da komandant KFORa navodno  to treba da odobri. To nije tačna interpretacija. Komandant KFORa treba samo tehnički da pomogne oko raspoređivanja tih ljudi. I ništa više. Nikada to Srbija nije ni pokušala da uradi. Nije ni zatražila da to uradi. Rezolucija 1244 faktički je neka vrsta zakona za Kosovo i Metohiju. I imali bi, verujem,  podršku i Rusije i Kine u UN za takvu ideju.

Ali ova ideja bi bila blokirana od strane drugih stalnih predstavnika u Savetu Bezbednosti.

Neka iskoriste oni pravo veta. Ako neko hoće da stavi veto na dokumenat, koji  sam doneo, ja ne znam čemu služi takva organizacija.

Jačanje kontigenta KFOR-a koje se desilo baš pred srpske izbore neće dodati Srbima osećaj zaštićenosti, posebno ako se uzme u obzir da Priština uporno traži takozvani "casus belli".

Jedan primer: u aprilu u mešovitom kvartu Kosovske Mitrovice „Tri solitera“ odjeknula je eksplozija koja je odnela život Albanca po prezimenu Haradinaj. Ovaj slučaj u lokalnim medijima je bio predstavljen kao ispad srbskih nacionalista, a od albanskih ultradesničara su se čuli pozivi međunarodnoj zajednici da se zaustavi genocid. Situaciju objašnjava Bojan Jakovljević: 

Čovek koji je poginuo u tri solitera,  bio je pripadnik ANA.  Tu je bilo još nekoliko ljudi s njim. Pravili su  eksplozivnu napravu. Čoveku je pala cigara. Ali tek kad je bacio, to je eksplodiralo. I dokaz tome imate, možete da vidite da  su prozori  izleteli  van.  Što je dokaz da nije bomba postavljena spolja. Ali ono što je tu simptomatično, što EULEKS krije,  a mi smo  to tražili da  objavi,  izjava koju je dala supruga poginulog Haradinaja jer po informacijama, koje mi imamo i koje su vrlo pouzdane, da je žena rekla da je on pravio tu eksplozivnu napravu i upravo to što smo mi objavili,  da mu je pala cigara i da je bombu bacio i da je tako stradao.