Evropa razmišlja o kosmoplanu

Evropska kosmička agencija proučava koncepciju suborbitalnog višekratnog kosmičkog aviona Vinči, koji je u stanju da se popne do 107 kilometara, iza donje granice kosmosa. Ako se ideja dopadne, u novembru na samitu EKA će izdvojiti sredstva za projekat.

Vinči treba da bude opremljen raketnim motorom na tečni vodonik i kiseonik, istim onakvim kakav se projektuje za treći stepen rakete Arian 5. Avion treba samostalno da poleti sa aerodroma, da postigne trostruku brzinu zvuka, da pređe granicu kosmosa (100 kilometara), da se nalazi nekoliko minuta u slobodnom padu i da sleti na isti taj aerodrom. Kao varijantu letelicu mogu da naprave u putničkoj verziji (2 pilota i 6 turista), ali njena glavna namena je laboratorija za vršenje eksperimenata u bestežinskom stanju. Z akonretne zadatke nekoliko minuta bez gravitacije sasvim je dovoljno, objašnjava naučni konsultant RKK Energija Viktor Sinjavski.

Provera velikog broja uređaja, instrumenata, pa čak ljudi vršila se u imitaciji bestežinskog stanja u specijalnim avionima. Tokom svega 10-ak sekundi u njima su stvarani uslovi slični bestežinskom stanju. Tako se proveravalo ponašanje ljudi i vršili su se različiti eksperimenti.

Nije isključeno da je evropljane inspirisao primer SAD, gde na suborbitalnim projektima radi nekoliko privatnih firmi, dve se ove godine pripremaju za letačke probe. Između ostalog njihovi raketoplani nisu namenjeni samo turistima, podseća urednik lista Novosti kosmonautike Igor Afanasjev.

Sve američke firme među svojim servisima nude meteorološke, tehnološke i biološke eksperimente. Letovi visinskih raketa sada su skupi i neisplativi. Svi eksperimenti te vrste izvode se na biološkim satelitima ili na MKS. Na Međunarodnoj kosmičkoj stanici oni moraju da se planiraju nekoliko godina unapred. Važnije je ponekad sprovesti brzi eksperiment uz pomoć suborbitalnog leta.

Prebacivanje svakog kilograma tereta u orbitu košta vrlo skupo, zato je neki novi uređaj poželjno proveriti u bestežinskom stanju još pre nego što se pošalje na MKS. Suborbitalni uređaj bi idealno odgovarao tom cilju. Ali EKA ne može da koristi za oglede privatni američki raketoplan. To je zabranjeno unutrašnjim pravilima EU. Svoj evrpski uređaj daće dodatne prednosti – njegov zajedniči moter sa Arian 5 proveravaće se ne u jednom, već u mnogim letovima, što će omogućiti da se dobiju precizniji podaci o njegovoj pouzdanosti.

Proizvodnjom ovakvog uređaja baviše se privatne kompanije, pretpostavlja Igor Afanasjev.

Suborbitlni avioni u SAD i Evropi nisu državni prioritet. U programu NASE nema nikakvih suborbitalnih aviona. Takav sistem nije svrsishodno uključiti udržavni program.

Perpsktive korišćenja Vinčija za turiste vrlo su maglovite, i ne radi se samo o tome što je sudbina aviona za sada nejasna, govori Igor Afanasjev. Za razliku od SAD, u Evropi nema čak ni pravne baze za turističke letove u kosmos. Ekspert je takođe uveren da suborbitalni evropski projekti, a on je imao prilike da vidi nekoliko, nisu pogodni za turizam. Pa i nije činjenica da će Vinči ikada poleteti. Za sada je to samo pretpostavka.