Rusija populariše nove turističke brendove

Skoro 90% turista koji su posetili Rusiju posle je preporučuju svojim prijateljima. Takvi su rezultati anketiranja stranaca koje je sprovela moskovska Visoka škola ekonomije. Mnogi od onih koji su putovali u Rusiju sa skepticizmom, prijatno se začude, posebno spomenicima i muzejima. Stranci bi mogli da vide mnogo više kada bi se turizam u regionima razvijao brže.

Turisti putuju u Rusiju ili poslom, ili da pogledaju dvorce, crkve, muzeje. Pri tome skup kulturnih brendova u percepciji stranaca malo se promenio od sovjetskog doba. U anketi Visoke škole ekonomije 30% turista iz 36 zemalja nije se poredelilo da li za njih u Rusiji postoje zanimljiva mesta van Moskve i Sankt-Peterburga.

Činilo bi se, istočnosibirsko jezero Bajkal li na primer južni grad Soči, prestonica zimske Olimpijade 2014. godine poznati su mnogima. Rusija učestvuje u svim značajnim turističkim sajmovima i pravi internet-portale za strance. Sasvim nedavno, u aprilu, ruski regioni su popularisali svoje turističke produkte u tri evropske prestonice – Berlinu, Parizu i Londonu, na sajmu Russian Tourism Roadshow. Ipak od 2,3 miliona turista koliko ih stiže u Rusiju za godinu dana, većina voli ne egzotiku, već proverene istorijske maršrute, govori ekspert Društvene komore za turizam Roman Bobiljov. Sportske, ekstremne i ekološke ture po Rusiji samo su skromni potočići u ukupnom turističkom toku, primećuje on.

Popularan je prvoslavni pravac – crkve, manastiri, kao i Moskva i Peterburg sa posetom muzeja i izložbi. Maršrute se ograničavaju obično Zlatnim prstenom – pojasom starih gradova Rusije. Ako se govori o odmoru na moru, Crnomorska obala se ne kotira kod stranih turista. Možda će proći najmanje 10 godina pre nego što se promene predstave turista o odmoru na Kavkazu. Na Bajkalu takođe nije tako razvijena infrastruktura, postoje teškoće sa saobraćajem.

Na kraju stranci stiču samo usku predstavu o Rusiji. Između ostalog, kako je pokazala anketa Visoke škole ekonimije, većina njih zadovoljna je onim što vidi. Od onih turista koji su promenili svoje mišljenje o Rusiji posle puta, 90% je počelo da misli o zemlji bolje. Po mišljenju eksperata, Rusija može da postane uspešan faktor na turističkom tržištu. Ali samo ako pojednostavi vizni režim, usavrši infrastrukturu, promeni cene prevoza i izgradi više jeftinih ali komfornih hotela ekonomske klase i uvede raznovrsnije turističke proizvode. Regioni koji rešavaju ove probleme imaju uspeha, govori potpredsednik Ruskog saveza turističke industrije Jurij Barzikin.

Sada se dinamično razvija Bajkal i okolni regioni, na primer Altaj. Oni su mnogo puta uvećali priliv gostiju – uglavnom iz Južne Koreje, Japana i Kine. Na severozapadu to je republika Karelija i Pskov, koji usavršavaju turističku infrastukturu. Razvija se jug Rusije, gde postoji uzajamni bezvizni režim sa Turskom. Orijentiri i perspektive su Kamčatka, Sahalin, krstarenja na Dalekom Istoku.

Po mišljenju Jurija Barzikina, uspeh bi mogli da postignu i ruski sanatorijumi i banje. Ali njihove usluge nisu sertifikovane po međunarodnim standardima. Pa i politika cena je ponekad neadkvatna, dodaju drugi eksperti. Na kraju banja u Češkoj Karlove Vari po popularnosti višestruko pretiče Kavkaske Mineralne Vode sa njihovim ništa manje lekovitim izvorima.

Radi formiranja turističkog proizvoda za strance treba učiniti mnogo, komentariše Jurij Barzikin. Ali pre svega treba se oslanjati na domaći turizam. Tako postupa, na primer, Francuska, koja između ostalog vodi i u stranom turizmu. Treba takođe razvijati ekološki i sportski turizam. Po mišljenju eksperata, na njima je budućnost.