Težak izbor Srba

Za razliku od većine drugih evropskih zemalja, u Srbiji parlamentarni i predsednički izbori tradicionalno imaju oblik serije u nastavcima. Prvo glasanje samo ocrtava konture budućeg oblika struktura vlasti. Sudbina predsedničke fotelje rešava se u drugom krugu. Što se tiče rasporeda snaga u Narodnoj Skupštini, rezultati glasanja koje objavi CIK postaju samo karte u rukama lidera vodećih stranaka koje započinju politički pasijans. Njegov raspored razmatra naš komentator Petar Iskenderov.

Poslednja predizborna anktiranja svedoče o relativnoj jednakosti snaga osnovnih pretendenata na dužnost predsednika i mesta u Narodnoj skupštini. Sve vodi ka tome da će lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić u prvom krugu voditi sa manjom prednošću Borisa Tadića. U nastaloj situaciji odlučujuću ulogu treba da odigraju pristalice socijaliste Ivice Dačića koji u predizbornoj trci dolazi na treće mesto. Jedna od vodećih socioloških agencija Faktor Plus prikazuje sledeću sliku prvog kruga: Nikolić 36,1%, Tadić 35,7%, Dačić 11,3%. Uz ovakav raspored snaga konačni izbor Borisa Tadića izgleda sasvim verovatno.

Stranačke strasti Srba ukoliko se primene na parlamentarne izbore, deluju mnogo fragmentarnije. Ali i ovde su lideri isti – naprednjaci Nikolića i demokrate Tadića. Faktor Plus im daje 34,5% i 28,3%. Ipak, za razliku od predssedničkih izbora, šanse opozicije da formira većinu deluju ozbiljnije. Razume se, ako joj pođe za rukom da privuče na svoju stranu poslanice drugih stranaka, u prvom redu pristalice bišeg premijera Vojislava Koštunice. U tom slučaju, prema postojećim inforamcijama, nije isključena varijanta da Nikolić zauzme dužnost predsednika skupštine.

Ali čak i ta varijanta odgovarala bi EU, koja ne krije da podržava predsednika Tadića i one snage koje se obično nazivaju proevropske. Mišljenje eksperta Instituta za slavistiku RAN Aleksandra Karasjova:

Izvesno vreme u javnom mnjenju Srbije ostaće linija žestokog odricanja sporazuma sa EU.  Ali pre ili kasnije Srbija će se naći u EU. To je neizbežno. Da pogledamo kako će se EU ponašati posle izbora. Ako se na vlasti u Srbiji ponovo nađe predsednik Boris Tadić i proevropska koalicija, može se očekivati postizanje novih kompromisnih sporazuma između Beograda i Prištine pod okriljem EU. Ali i Rusija ne treba da zaboravlja na zaštitu svojih intersa u Srbiji, u prvom redu ekonomskih. U svakom slučaju, sporazumi o učešću Srbije u gasovodu Južni tok i kupovini srbskog naftnog monopoliste Naftne industrije Srbije od strane kompanije Gaspromnjeft bili su potpisani za vreme predsednika Tadića, uz svu njegovu orijentaciju na Brisel.

Glavni oponent kursa predsednika Tadića za osiguranje skroijeg stupanja Srbije u EU ostaju srbski radikali. Njihov lider Vojislav Šešelj i dalje se nalazi u istražnom zatvoru Haškog tribunala i SRS je kandidovala njegovu suprugu Jadranku Šešelj. Ona obećava da će se boriti za to da se obustavi proces integracije Srbije u EU, pošto to po mišljenju radikala označava odustajanje od Kosova.

Poslednjih dana u srbskim medijima pojavila su se saopštenja da Haški tribunal na molbu Tadića može da pristane na privremeno oslobađanje Vojislava Šešelja kako bi mu omogućio učešće u predizbornoj kampanji u Srbiji. Računalo se da će se na taj način odvući glasovi glavnog Tadićevog suparnika Nikolića. Ipak izbleda da je dati scenario delovao previše avanturistički čak i za Balkan.