Imperija na nizbrdici

Vašington - decembar 2007. Božićni i novogodišnji praznici su u Americi vreme velikih  kupovina.   I ta tradicija neće biti izneverena ni ovog decembra. Naravno kupovaće se sve i svašta, a podrazumeva se da će najviše kupovati oni koji imaju, za one druge pitanje je. „Američki san“ u zemlji blagostanja i ovog decembra ostvariće samo odabrani, oni ostali moraće da sanjaju znatno skromnije snove. A oko 35 milona beskućnika svoje snove moraju drastično da reduciraju i svedu ih bar na to da se za Božić dobro najedu.
 
Američka ekonomska elita ima već odavno vrlo košmarne snove, pa se troškadžiskom mesecu uopšte ne raduju. Ne zato što ukućanima i sebi ne mogu da priušte lepe božićne poklone već su po stalnom presijom a šta će biti sutra??? Dug SAD raste po milion dolara svakog minuta, ili po 1,4 milijarde dolara svakog dana. Tako brz i nekontrolisan rast zaduživanja, kako države tako i građana, preti da povuče za sobom u bankrotstvo hiljade manjih banaka, zbog nemogućnosti građana uzete kredite redovno vraćaju. One bi u lančanoj reakciji ugrozile likvidnost i velikih banaka, što bi uz stalni pad vrednosti dolara, potpuno razori monetarni sistem SAD. Takva monetarno–kreditna „lančana reakcija“ je jača od bilo koje atomske bombe ili „terorističkog napada“, koja bi iza sebe ostavili pustoš.
 
Još jedna trivijalnost neprijatno sve Amerikance podseća na ovo. Takva vrtoglavost u zaduživanju ugrožava i merne mogućnosti „časovnika nacionalnog duga”, koji u Njujorku otkucava svako ovdašnje upadanje u sve veću „bulu”. Svojevrsni taksimetar duga, napravljen 1989. godine, ima trinaest podeljaka, što očigledno neće biti dovoljno da registruje najavljenu četrnaestu cifru. Pomenuti državni američki dug dostigao je, kako danas obelodanjuje AP, iznos od 9,13 biliona (više od devet hiljada milijardi US$), a predviđa se da će ubrzo dostići 10.000.000.000.000 dolara, i to pre odlaska Džordža Buša s čela države u januaru 2009. „Taksimetar” surovo odbrojava i individualna stanja, u državi sklonoj zaduživanju. Iznos nacionalnog duga ukazuju stručnjaci raste neverovatnom brzinom pa se računa da svaki ovdašnji stanovnik - od novorođenčadi do najstarije generacije - duguje u proseku po 30.000 dolara.
 
Amerikanci su navikli da mnogo troše, a od tog njihovog običaja, koji vrlo često premašuje i njihove inače impozantne prihode, dobrim delom zavisi i stanje na globalnom tržištu. Njihove nabavke robe - naveo je nedeljnik „Tajm” - čine „19 odsto ukupne svetske ekonomske aktivnosti”. Da podsetimo da SAD čine tek 4,16 odsto ukupne svetske populacije od 6,640 milijardi stanovnika naše planete. Ali rast potrošnje iz prezentiranog grafikona se ne smanjuje, čak se u periodu 2004-2007 još drastičnije povećao.
 
Državni aparat je takođe trošadžijski raspoložen. Prognoza o 14 cifara svedoči da će se nacionalni dug SAD gotovo udvostručiti u Bušova dva četvorogodišnja mandata, od kojih je prvi počeo kad su takve obaveze iznosile 5,7 biliona dolara.
Breme su povećale oružane intervencije u Iraku i Avganistanu kao i ostali elementi „globalnog rata protiv terorizma”. Nacionalni dug je tako dostigao zabrinjavajućih 65 procenata vrednosti domaćeg bruto proizvoda, preciziraju poznavaoci, uz napomenu da je taj postotak bio jedino veći u vreme Drugog svetskog rata - 120 odsto. Ali je tada Amerika bila glavni kreditor i snabdevač naoružanjem ratnih saveznika, koje je kasnijih godina debelo naplaćivala. Sada ona nema od koga šta da naplati već isključivo od svojih građana koji su po osnovi ličnog zaduživanja ionako debelo prezaduženi.
 
Poređenje s košmarom četrdesetih godina prošlog veka nije utešno. „Ako se nastavi sadašnji kurs, do sredine ovog veka će nacionalni dug iznositi čak 350 odsto bruto domaćeg proizvoda”, upozorava Dejvid Vajs, vodeći ekonomista agencije „Standard end purs”.
Iako su se često izjalovljavale prognoze da će SAD doživeti recesiju, sada taj rizik od nazadovanja izgleda više nego realno, smatraju eksperti. Sistem su dodatno uzdrmali česti „kolapsi berzi“ stambenog tržišta uz drastičan pad cene nekretnina ispod granice procenjene vrednosti na osnovu čega su banke davale stambene kredite građanima. Situaciju pogoršavaju i česta kolebljivost berze ostalih berzanskih poslova, veliko poskupljenje nafte, slabljenje dolara, kao i opadanje poverenja domaćih potrošača…
 
Ovdašnje stratege posebno uznemirava povećano zaduživanje SAD u inostranstvu. Vlade drugih zemalja i strani investitori i akcionari drže 2,23 biliona dolara javnog američkog duga, ili - njegovih 44 odsto. Glavni poverioci su, dodaje se, Japan (586 biliona), Kina (400), Britanija (244), Saudijska Arabija i druge petrolejske izvoznice (123).
Finansijski odnosi te vrste mnogima liče na „opasne veze”. Veliko zaduživanje kod Kine i zemalja OPEK-a „predstavlja rizik ne samo po budućnost naše ekonomije nego i nacionalne bezbednosti”, kaže senator Džordž Vojnovič, uz poziv da se nađu mere kojima bi se sprečilo da „nam dug kontroliše budućnost”. Ako jednog dana Kinezi, Japanci ili Saudijci kažu da nemaju više razloga za kupovinu američkih obveznica „dug će izmaći našoj kontroli”, opominje i Stenli Kolender iz konsultantske firme „Korvis kumjunikejšens”.
 
Ako to stavimo u ravan DBP (Društvenog bruto proizvoda) onda je slika američkog privredno posrtanja mnogo drastičnije. Američke devizne rezerve pale su na neverovatnih 19,4 milijardi dolara što je svega 0,13% od oko 15.000 milijardi dolara DBP Amerike. Na drugoj strani devizne rezerve Rusije povećavaju neverovatnom brzinom i danas dostižu skoro 460 milijardi dolara i predstavljaju 8,8% od oko 5.300 milijardi dolara ruskog DNP. To nisu samo pokazatelji stanja ekonomije i zaduženosti već i pitanje zavisnosti a i bezbednosti zemlje. Upravo ta bezbednosna tačka najviše brine američke ekonomiste i stratege pa se mnogi strateški planovi moraju odložiti za neka „bolja vremena“ ako do njih Amerika i dođe.
Ankete pokazuju da ekonomske neizvesnosti predstavljaju drugu na tabeli najvećih briga Amerikanaca, odmah iz iračkog rata koji podstiče opštu dramatizaciju doživljaja složene stvarnosti.
 
Prvi put posle dužeg vremena većina ispitanika sluti da im je ugrožen „američki san” - da svako pokolenje živi bolje od prethodnog. Među ključnim izazivačima takvog straha su - preveliki dugovi, koji će jednog dana doći na naplatu. Iako uviđaju da će im potomci biti preopterećeni nasleđenim glavnicama i ratama, Amerikanci i dalje preterano troše - kako je primetio jedan analitičar - „kao da sutra ne postoji”… „Procenjivali smo, 2004. godine, da će postojeći sat (taksimetar) za merenje nacionalnog duga izdržati s podeljcima od 13 cifara, još celu deceniju”, kaže šef kompanije koja ga je instalirala Daglas Darst. Ali primoran je da mu priprema zamenu - gotovo u „cajtnotu”.