Globalna banka „prljavog“ novca

Godišnji prihodi od organizovanog kriminala danas su malo manji od obima unutrašnjeg bruto proizvoda Velike Britanije. Kada bi ovi mafijaški klanovi bili jedna država, oni bi ušli među 20 najvećih ekonomija sveta. Takvi su podaci za 2009. godinu. Kriminalni svet zarađuje na narkoticima, oružju, „živoj robi“, bogati se na račun iznuđivanja, otimanja, kompjuterskih upada. Po rečima šefa Uprave UN za narkotike i kriminal Jurija Fedotova, samo trgovina belim robljem donosi banditskim bosovima 32 milijarde dolara godišnje. A korupcioneri u zemljama u razvoju uzimaju od javnosti „danak“ do 40 milijardi dolara godišnje.

U UN postoji program Jedinstvene UN koji spaja napore u borbi protiv narkotika i kriminala sa radom na mirovnim misijama i razvoju. Ipak za sada se UN uglavnom ograničavaju ulogom hroničara događaja, smatra član Komiteta Državne dume za bezbednost i prevladavanje korupcije Boris Reznik. Mislim da realnih mehanizama delovanja UN praktično nemaju, objašnjava parlamentarac. To treba da čine upravo nacionalne države, one imaju instrumente borbe protiv korupcionih pojava svih vrsta.

Protiv organizovanog kriminala treba da se bore univerzalni odredi, samtra bivši direktor Ruskog biroa Interpola Vladimir Ovčinski. Organizovani kriminal su krađe i pljačke sa jedne strane i ekonomski kriminal, korupcija, ekstremizam i terorizam sa druge strane. Ovom jedinstvenom frontu mogu da se suprotstave samo univerzalne strukture, podvlači ekspert. U Rusiji, po rečima Ovčinskog, one postoje.

Kod nas odlično radi Interpol. Ruski Interpol još krajem 90-ih godina bio je inicijator programa Milenijum za praćenje kretanja kriminalnog kapitala na postsovjetskom prostoru i u Istočnoj Evropi. Imamo monitoring koji je uključen u sve međunarodne strukture finansijskog izviđanja. Imamo kontaktni punkt u Interpolu za veze sa Evropolom. Ali važno je da sve ove strukture rade u jednistvenom sitemu.

Često je problem upravo u koordinaciji napora, smatra poslanik Boris Reznik. Često su u korupcione sheme uvučene razne zemlje, ali njihove vlade, po njegovom mišljenju, loše koordiniraju svoja dejstva u borbi protiv kriminala. Veliki korupcioni klanovi postoje u Italiji, Španiji, SAD, Rusiji, ali glasno raskrinkavanje mafije prilično je retko, govori ekpsert.

Korupcioneri, kada ih razotkriju, predstavljaju pretnju. Postoji veza prevaranata sa predstavnicima državnih struktura koji se plaše da kriminalci, našavši se na sudu, mogu da povuku za sobom čak ne ni nit, već čitav konopac.

Kriminal smešta svoje prihode dalje od mesta zločina. Bankari Švajcarske koji su svojevremeno radi primali novac i dragocenosti nacista, sada se ne gade kriminalnih milijardi. Bandite privlače i banke Lihtenštajna, SAD, Saudijske Arabije i čak skoro sterilne Nemačke. Prljav novac se prenosi sa jednog računa na drugi. Ne polazi za rukom da se dvi kriminali novčani tokovi vrate unazad, govore eksperti. Ruski novac izveden iz zemlje skoro da se ne može vratiti u zemlju, primećuje član Nacionalnog antikorupcionog komiteta Pavel Zajcev. Za sada nema pravnog mehanizma povratka novca. Jasne strategije borbe protiv organizovanog kriminala potrebne su mnogim zemljama. Za sada, zaključuje Jirij Fedotov, kriminalne grupacije demonstriraju začuđujuću adaptciju prema dejstvima organa reda.