Ultrazvuk udarac na gene

Podsetiću Vas na naslove iz «Politike» iz juna 2006: Sastavljanje genske karte čoveka, Sricanje slova iz «knjige života» itd. Međutim, u tekstu sitnim slovima piše da su američki naučnici dešifrovali tek desetak posto, dok (po njima) 90% naslednog materijala predstavlja svojevrsnu zalihu, groblje izumrlih gena koji su odigrali ulogu u evoluciji... Prevedeno na srpski: OSTATAK NISU PROČITALI.
 
Odmah sam se setila knjige “Talasni genom” Dr. Petara Petroviča Garjajeva (Moskva, 1994) u kojoj autor, na osnovu sopstvenog eksperimentalnog materijala, radova M.M. Makovskog o lingvističkoj genetici i niza drugih podataka, razvija hipotezu Žakoba i R. Jakobsona o istovetnosti znakovne strukture ljudskog govora i redosleda u DNK i, štaviše, pretpostavlja mogućnost novih “metodoloških prilaza mekom regulativnom ulasku u ranije nepoznate semiološke areale genetskog aparata najviših biosistema”. Na kraju je i upozorenje P. Garjajeva. Autor piše: “Novi informacioni kanal što se otvorio, a koji spaja Reč i Genom, zahteva moralno i etički uravnoteženi prilaz, pošto su manipulacije te vrste s aparatom naslednosti nepredvidive po svojim potencijalnim negativnim posledicama. Ako podaci (...) budu potvrđeni u nezavisnim istraživanjima, potreban je sistem strogo definisanih zabrana sličan već postojećem u genetskom inženjeringu”.
 
Na tom tzv. «genskom groblju» P.P. Garjajev je otkrio i program za hologramsku projekciju čitavog organizma, koji nosimo u svakom svom genu! Na kraju knjige P.P. Garjajev zaključuje da bi, posle svih navedenih saznanja, tvrdnja da je čovek nastao slučajnom kombinacijom iz «pračorbe» itd. preko majmuna isto što i tvrditi da bi slučajni nalet vihora na smetlište mogao sklopiti nadzvučni avion.
 
UDARAC NA GENOM
 
- Moram priznati - priča Garjajev - ranije smo se veoma pribojavali mogućnosti da se zakoni genetike mogu koristiti na štetu ljudima. A ispostavilo se da to već odavno čine... lekari. Ne znajući šta čine, oni utiču na čovekov genetski aparat. I sada je teško čak i zamisliti do kakvih posledica taj opsežan eksperiment nad ljudima može dovesti.
Do prozrenja je došlo početkom ove godine. Sponzori su, da bi nastavili finansiranje, zahtevali od naučnika ništa manje do principijelno nov efekat. Ako ne dođete do otkrića, sedite u besparici. Šta se drugo moglo - naučnici su im pružili efekat.
 
Magistar bioloških nauka Petar Petrovič Garjajev i magistar fizičko-matematičkih nauka Andrej Aleksandrovič Berjozin postavili su sebi drzak cilj: prodiranje u svetinju nad svetinjama žive materije - „talasni genom“ koji upravlja razvojem organizma. Priroda brižljivo štiti genom od svakog upada da bi nasledne programe sačuvala za buduća pokolenja. Ali, naučnici su odlučili da u njih unesu svoje ispravke - da upišu nove informacije u “tekstove” DNK.
Poznato je da molekuli DNK izdvojeni iz ćelija ispuštaju najraznovrsnije zvuke. To je prava simfonija života u kojoj, verovatno, postoje “melodije” svih tkiva, organa i sistema koji se mogu razvijati po komandama DNK. Međutim, zasad su naučnici u stanju da odrede samo spektar tih akustičkih vibracija. Njih ima tako mnogo i toliko su slabe da ih može razlikovati samo izuzetno osetljiva aparatura.
Naučnicima u izdvajanju pojedinih zvukova života iz haosa pomažu... nosioci svetlosti - fotoni. Helijum-neonski zrak lasera se usmerava na vibrirajuće molekule DNK - odbijajući se od njih, svetlost se raspršuje i njen spektar beleži osetljiv uređaj. Takav merni sistem se naziva uređaj za spektroskopiju korelacije fotona.
 
Garjajev i Berjozin su u epruvetu sipali vodeni rastvor molekula DNK i obradili ga generatorom ultrazvuka. Odbili su da mi kažu frekvenciju akustičkih vibracija, samo su primetili da su pojedini obertonovi bili čujni u vidu tananog zvižduka. Zato istraživači ne skrivaju rezultate eksperimenta - čak obrnuto, smatraju da su dužni da ih iznesu što većem broju ljudi.
Pre delovanja generatora molekuli DNK su ispuštali zvuke u širokom opsegu: od svega nekoliko pa do nekoliko stotina herca (Hz), dok su posle toga molekuli naročito snažno zazvučali na jednoj frekvenciji: 10 herca. Ona se održava već nekoliko nedelja koliko je od eksperimenta proteklo. I amplituda vibracija se ne smanjuje. Slikovito rečeno, u simfoniji života preovladava jedna prodorna nota.
- Rad DNK - objašnjava Garjajev - može se porediti s brzodelujućim kompjuterom koji trenutno donosi ogroman broj odluka. Ali zamislite da je neko ćuskijom lupio po kompjuteru, što ima za rezultat to da na sva, baš sva pitanja on izdaje jedan te isti odgovor. Nešto slično se desilo u talasnom genomu kada smo ga zaglušili ultrazvukom. Njegove talasne matrice su se tako izobličile da je u njima naglo pojačana jedna frekvencija.
 
Šta to fantom viče?

Međutim, naučnike je još više začudila druga činjenica: do izobličenja spektra nije došlo odmah. Posle delovanja su proverili kako zvuči preparat DNK, ali u njegovim “melodijama” nisu otkrili nikakve promene. Ogorčeni neuspehom, prosuli su stari rastvor, sipali novi i zamrzli ga u frižideru. A kada su ga sutradan odmrzli i ponovo izmerili, bukvalno su se zapanjili: neoštećeni preparat DNK se ponašao kao da je bio ultrazvučno zaglušen.
- Možda je čitava stvar u zamrzavanju? - pitam Petra Petroviča.
- Ne - odgovara naučnik - proveravali smo kontrolne preparate DNK. Oni su posle odmrzavanja kao i ranije ispuštali zvuke širokog spektra.
Najzad, najviše zapanjuje sledeći rezultat. Pripremili su novi preparat DNK u novoj epruveti, ali su je stavili na mesto stare. Preparat je neočekivano “prodorno zavikao” kao da je i on obrađen ultrazvukom.
- A šta ako ste tokom eksperimenta polja usmerili na spektrometar i ona su počela da deluju na DNK?
- Ultrazvuk se ne usmerava, to je svakom fizičaru poznato.
 
Naučnici su posle mnogobrojnih provera došli do zapanjujućeg zaključka: ultrazvuk je “uvredio” molekule DNK i oni su to “zapamtili”. Molekuli su doživeli snažan potres posle koga su dugo dolazili sebi i, najzad, stvorili talasni fantom bola i straha koji je ostao na mestu za njih tako užasnog eksperimenta. Pod uticajem tog fantoma i drugi molekuli DNK su doživeli sličan potres i isto “zavikali od užasa”.
Dalja istraživanja su pokazala da se tokom ultrazvučnog zračenja dvostruke spirale DNK raspliću i čak kidaju - kao što se dešava prilikom snažnog zagrevanja tih molekula. Tokom takvih mehaničkih oštećenja formiraju se elektromagnetni talasi koji stvaraju fantoma sposobnog da razori DNK slično visokoj temperaturi i ultrazvuku. Nešto slično dešava se i kada ranjenom čoveku odstrane ruku ili nogu, a onda ga godinama boli “prazno mesto”. Po mišljenju Garjajeva, fantomski efekat se ponekad javlja i na mestu kanceroznog tumora: kada ga operacijom odstrane, ostaje talasna matrica koja potom stvara novu koloniju zloćudnih ćelija.
 
Naučnici smatraju da je tokom njihovog eksperimenta u formiranju fantoma učestvovala... voda u kojoj su plivali molekuli DNK. Pod dejstvom generatora ultrazvuka u tom su se rastvoru mogle obrazovati grupe od nekoliko molekula vode - one su postale mali generatori akustičkih vibracija koje su sa svih strana neprekidno ozvučavale i oštećivale DNK. Usled toga su se na njihovim pokidanim lancima pojavili ugrušci elektromagnetnih talasa - solitoni, koji mogu da samostalno postoje napajajući se energijom iz okolne sredine. Skup tih solitona obrazovao je talasnu matricu ili fantom.
Naučnicima je čak pošlo za rukom i da fotografišu fantom DNK. Oko preparata se pojavila sjajna loptica iz koje su izlazile razgranate linije. To liči na drvo osvetljeno bleskom munje, samo što je umesto lišća obavijeno svetlim oblakom od superlakih mikročestica. Fantom je “plivao” oko preparata DNK, a kada je ovaj uklonjen, nastavio je da lebdi nad tim mestom. Lebdeće “drvo” sa svetlim oblakom u pozadini naučnici su zabeležili na mnogim fotografijama.
 
DNK svira pogrebni marš

- Ti eksperimenti pokazuju - kaže Garjajev - da ultrazvuk izaziva ne samo mehanička nego i izobličenja polja DNK. To znači da u naslednom programu može doći do prekida: izobličena polja će formirati oštećena tkiva - iz njih se ne može razviti zdrav organizam.
- Pa to je užasno! - prekinuo sam naučnika. - Sada je u čitavom svetu u modi ultrazvučno skeniranje. Metoda se smatra sasvim neškodljivom te se široko primenjuje u dijagnostici kod dece. Ultrazvukom se “ozračuju” čak i trudnice da bi se saznao pol budućeg deteta. Lakomislenost i samouverenost “careva prirode” jednostavno zapanjuje. Oni znaju da pojedine životinje ultrazvuk koriste kao oružje: delfini njime zaglušuju ribe, kitovi-uljarke ošamućuju lignje i tako dalje. Ali, lekari su ponudili bolesnicima da se podvrgnu sličnom uticaju - i ovi su rado pristali, čak su i svoju decu dali na eksperimentisanje s ultrazvukom.
 
- A naša istraživanja su pokazala da ultrazvuk može biti izuzetno štetan za žive sisteme. Šta sve nismo radili da bismo otklonili izobličujući fantomski efekat u DNK koji je generator stvorio. Mešali smo i razblažavali preparate, po nekoliko puta ih zamrzavali i odmrzavali, zamenjivali stare DNK novima, ali su na mestu ozvučenja svejedno nastajale anomalne talasne strukture. Ta talasna matrica se zadržavala i formirala nove prekide u naslednim programima. Strašno je čak i pomisliti na to da sličan efekat nastaje u ljudskim ćelijama posle dijagnostike ultrazvukom. Ne čudi što se u savremenim klinikama rađa toliko mnogo bolesne i nakazne dece; ultrazvuk je mogao da izobliči njihov talasni genom. A kada odraslim ljudima ultrazvukom pregledaju bolesne organe, njih je onda teško lečiti. Ispada da lekari i ne znajući to, eksperimentišu na ljudima. I ti ogledi mogu imati katastrofalne posledice na buduća pokolenja. Nije isključeno da se ultrazvučnom tehnikom vrši vivisekcija “civilizovanih” naroda. Oni sami sebe brišu sa lica Zemlje, da bi očistili mesto za “divlja” plemena. Uistinu: da bi uništio grešne ljude, Bog im pomuti razum.
 
...Vrlo se nadam da Garjajev greši. Međutim, već godinama mi ne da mira čudno zvonjenje koje mi stalno odjekuje u ušima još od ultrazvučnog pregleda u jednoj od najboljih klinika u zemlji gde su me “ozračili” od glave do pete. Nešto mi mnogo to zvonjenje liči na zvižduk generatora ultrazvuka. Nije valjda da to u meni “viču uvređeni” DNK? Voleo bih da znam kako se osećaju drugi pacijenti koji su bili na ultrazvučnom pregledu. Možda će oni moći da me navedu da promenim mišljenje.
Ali, ako je Garjajev u pravu, ne treba očajavati: naučnici znaju kako da spreče genetsku katastrofu. Jer, naučili su da unose u DNK ne samo razarajuće nego i blagotvorne informacije.
 
Molitva je jača od radijacije

Na primer, istraživači su izvršili eksperimente sa zrnima pšenice i ječma koja su dobila doze zračenja od 2 do 10 hiljada rentgena. Čestice visokih energija kidale su hromozome - činilo se da su zrna već mrtva. Međutim, naučnici su ih obrađivali naročitim elektromagnetskim talasima na koje su bile naslojene akustičke vibracije ljudskog govora. I to ne jednostavnog, već ritmičkog, upućenog visokom idealu - jednostavno rečeno, molitvama. Kao rezultat toga u zrnima su formirani talasni “skeleti” zdravih hromozoma, na kojima su se pokidani hromozomi obnavljali. Genetski aparat ćelija se čudesno oslobađa od oštećenja.
 
Zasad tom tehnologijom vlada samo grupa ruskih naučnika pod rukovodstvom Garjajeva. Ali, na svu sreću, molitve mogu obnavljati zdravlje i bez pomoći tehničkih uređaja: to dokazuje hiljadugodišnje iskustvo religije. Molitvama svetih i običnih ljudi koji su im se obraćali za pomoć, ustajali bi slabi, progledali slepci, oživljavali mrtvi. I sada naučnici pokušavaju da pronađu objašnjenje tih čudesa.
Izgleda da molitve u genetskom aparatu bude rezervne mehanizme koje su naši daleki preci razvili. Ti mehanizmi su u stanju da povećaju otpornost na oštećujuće činioce iz spoljne sredine.
 
Na primer, poznato je da gigantski ljuskari podnose čudovišne doze radijacije. Te drevne životinje su takvu sposobnost stekle pre mnogo desetina milijardi godina kada su živele zajedno sa dinosaurusima. Krajem mezozoika naglo je porastao radioaktivni fon. Možda su upravo zbog njega dinosaurusi izumrli. Ali, varani (vrsta južnih velikih guštera Varanus) su se prilagodili i doživeli do našeg doba. A ljudi su se od onda vrlo mnogo promenili. Međutim, u našem genetskom fondu je, na svu sreću, očuvana sposobnost drevnih predaka za obnavljanje posle snažnog zračenja. Samo treba da naučimo kako da uključimo taj drevni program koji se kod ljuskara, po svemu sudeći, ostvaruje putem fantomskih mehanizama.
 
- Izvanredna otpornost pojedinih organizama na oštećujuće uticaje objašnjava se time - kaže Petar Petrovič - što su oni u stanju da očuvaju zdrave talasne matrice svojih ćelija, tkiva i organa. Njih stalno razaraju radijacija, insekticidi, herbicidi, elektromagnetna polja, ali se raspali molekuli obnavljaju po shemama talasnih matrica. Mi smo tu sposobnost probudili u zrnima pšenice i ječma, ali se ona i kod ljudi može obnoviti. Tada će se u njima pojaviti organizujuće načelo, nekakav fantom zdravlja koji će se stalno zaodevati novom puti. Ma koliko mnogo ćelija da ugine, umesto njih će se uvek stvarati nove. Takvom čoveku nikakvo zračenje ne može nauditi, pa ni ultrazvučno. On pod uticajem tog fantoma mladosti neće stariti. Ranije grupa Garjajeva nije imala za cilj vršenje eksperimenata na ljudima, pribojavajući se nepredvidivih posledica po njihov genetski aparat. Međutim, uverenost naučnika je pokolebana kada su shvatili da neki drugi “stručnjaci” već odavno taj aparat razaraju, i ne znajući šta čine. Može se ispostaviti da su ti eksperimenti već predaleko otišli i da će čovečanstvo svoj poljuljani genetski fond moći da obnovi samo veštačkim metodama, kao u eksperimentima s ozračenom pšenicom i ječmom.
 
Međutim, ja verujem da pojedini ljudi to mogu da učine i bez pomoći tehnike. Sveti oci pravoslavne crkve su uz Božju pomoć stvorili divne molitve koje izuzetno blagotvorno deluju na dušu i telo. Mnogi naši preci su se tim molitvama isceljivali od najstrašnijih bolesti. A savremeno pokolenje je toliko nemoćno možda upravo zato što je svete molitve zaboravilo.