Francuska pred izborom

Francuska se ućutala u iščekivanju. Za manje od 48 sati će se završiti prvi krug predsedničkih izbora. Birači i kandidati za predsednika sada mogu razmišljati na različite teme, ili samo predahnuti od izborne trke sa preprekama. Subota  je tradicionalni "dan predizborne tišine", kada je zabranjena bila kakva agitacija.

Sve što su mogli i imali, glavni pretendenti za položaj predsednika zemlje su rekli. Poslednje ocene pokazuju -  manje od polovine kandidata je uspela da ubedi birače da su baš oni „u pravu“. Da daju šansu  šefu Socijalističke partije Fransoa Olandu, spremno je oko 28 odsto Francuza, za  sadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija glasalo bi nešto manje birača, a da rizikuje sa liderom Nacionalnog fronta Marin Le Pen za sad je spremno 16 odsto građana republike.

Fransoa Oland obećao je poboljšanje materijalnih uslova u prvoj godini nakon izbora. On je za povećanje nivoa zaposlenosti među mladima (u budućnosti - stvaranje 150.000 radnih mesta), aktivnu izgradnju socijalnih stanova, borbu protiv ilegalne migracije. Kao pristalica ujedinjene Evrope, što se tiče  evropske podele duga, smatra da je neophodno stvoriti evro-obveznice.

Nikola Sarkozi je vodio kampanju pod sloganom „Jaka Francuska.“ Po njemu, to je nastavak kursa promena zakona o penziji, kao i, za njega jako bitna, borba protiv imigranata (broj legalnih imigranata, on namerava da smanji za polovinu - do 90.000 ljudi godišnje). Takođe, odlučan je u nameri da se revidira učešće Francuske u Šengenskom sporazumu. Do kraja 2012. godine namerava da istupi sa 3-4 jake inicijative na međunarodnom nivou. Takođe, tokom novog petogodišnjeg mandata on namerava da ponudi pet važnih reformi u zemlji.

Marin Le Pen gradi svoj program na žestokoj kritici vlade zbog njene privrženosti NATO-u, gubitka ekonomskog suvereniteta, i imigracione politike. Lider ultrdesničara namerava da za  5 godina  smanji priliv migranata u zemlju sa 200.000 na 10.000 ljudi godišnje.

Međutim, ne treba donositi zaključke samo na osnovu ankete. Na primer, 2002. godine, u drugi krug, na opšte iznenađenje, je ušao Žan-Marie Le Pen. Sociolozi  su 2007. godine predvideli  Sarkoziju 26 odsto glasova, a on je dobio 31,2 odsto. Oland –  sada lider prema prognozama, uoči glasanja u nedelju, odbija da čak i razmišljamo o drugom krugu:

„Kandidat sam uoči prvog kruga, i ne želim da govorim o tome šta će se desiti u drugom. Sećam se, kako su na predsedničkim izborima pre 10 godina govorili o drugom krugu između Žak Širaka i Lionel Žospena. Ja se borim za glasove u prvom krugu.“

Njegov glavni rival, Nikola Sarkozi gleda dalje. U drugom krugu biće potrebno  da ubedi protivnike. Iako  je u predizbornoj polemici rekao, da je svejedno- bilo podrška Marin Le Pen ili predati glasove Olandu- ipak upravo ultradesničarima bi trebalo da se dopadnu Sarkozijeve izjave o mirgantima.

Da predaje glasove, Marin Le Pen ni ne razmišlja. Sarkozija je već nazvala pobeđenim. Obećanja data u poslednjem trenutku, ne važe. Le Pen primećuje, da u prvom krugu birači odmah treba da misle o dva kandidata:

„Možda sam jedini kandidat, za koga kada glasaju za  Marin Le Pen, dakle glasaju, za Marin Le Pen. Dok, glasanje za Evu Žoli znači dati glas za Olanda, za Melanšona – opet za Olanda. Kada biraju Fransoa Bairu, u stvari - glasaju za Sarkozija. Svaki podržava druge. Izbor Marine Le Pen - samo onaj u kome birači zapravo glasaju za radikalno drugačiji projekat.“

Tokom proteklih šest meseci, skoro polovina glasača je promenila svoje preference. Sociolozi ističu - ranije takvih  oscilacija nije bilo. U nedelju, 22. aprila, pokazaće se koliko su procene bile tačne.