Pod pokrovom „Biblionoći“

S baterijskom lampom i vrećom za spavanje u biblioteku! Čak i ovakve predmete planiraju da ponesu neki stanovnici Rusije koji su odlučili da učestvuju u socijalno-kulturnoj akciji „Biblionoć“. Ona će biti održana u noći između 20. i 21. aprila u 90 gradova Rusije.

Glavni auditorijum „Biblionoći“ je, naravno, omladina. I ne samo zato što bez muke može da ostane budna cele noći. „Savremena omladina je skoro zaboravila na to da na kulturnim kartama gradova postoje biblioteke. Želeli bismo da podsetimo na njih,“ – kaže predstavnik Sekretarijata za kulturu Moskve Olga Grišina.

"Potpuno nam je jasno u kakvom gradu živimo, - to je grad koji ne tone u san ni na trenutak, i noću takođe živi svojim životom. Međutim, taj život, nažalost, ima malo veze s kulturnom komponentom. Mislim da će ako naše iskustvo bude uspešno, manifestacije koje se budu održavale u bibliotekama dokazati da je biblioteka danas polifunkcionalni kulturni centar, to nije mesto za izdavanje knjiga, već ogromna mogućnost da čovek učestvuje u kulturi u svim njenim manifestacijama.“

Ideja „Biblionoći“ se rodila u nedrima društvene mreže Facebook i proširila se brzinom svetlosti. Na kraju je vojska bibliotekara od ostrva Sahalina u Tihom okeanu do grada Kalinjingrada u najzapadnijoj tački zemlje, ujedinivši se, ponudila čitav vatromet „noćne zabave“. Na primer, u Sibiru, u glavnom gradu republike Burjatije Ulan-Udeu obećan je zabavno-obrazovni „Bibliotečki šabaš“. Na severu, u Siktikvaru – prestonici republike Komi – biblioteka je pozvala na večerinku u stilu „peča-kuča“, drugim rečima, „na intelektualne karaoke“. U centru evropske Rusije, starinskom gradu Jaroslavlju za bibliofile će biti organizovana noćna ekskurzija do podzemnih prostorija za čuvanje knjiga. A jedna od peterburških biblioteka poziva na šou u kostimima s večerom u bifeu.

Glavni inicijator „Biblionoći“ je moskovska biblioteka-čitaonica, koja nosi ime ruskog književnog klasika Ivana Turgenjeva. Ovde već odavno nije rosto „mesto za izdavanje knjiga“, već pravi kulturni centar. I do ove „mutacije“ nije došlo zbog lepog života sudeći po rečima zamenika direktora biblioteke Aleksandre Vahruševe.

 „Ni za koga nije tajna da danas imamo priliku sa čujemo za pozorišta, muzeje i za „nekakve tamo biblioteke“. Eto, to „nekakve tamo“ nas veoma pogađa. I razmišljali smo o tome zašto se biblioteka asocira s nečim konstantnim, dosadnim i prašnjavim? Možda su konzervativnost pogleda i to što bibliotekari nisu uključeni u opštu kulturnu delatnost jedan od razloga? Jer, sve vreme koliko radim u biblioteci moram da odgovaram na pitanje: još vas nisu zatvorili, da li kod vas još može da se dođe? I nekakv umor od ovog pitanja pretvorio se u to da smo razvili izuzetno veliku aktivnost. Počeli smo da organizujemo koncerte, prikazivanje filmova, priredbe – učestvovali smo u čemu god smo mogli kako bismo jednostavno dokazali društvu: biblioteka je živa kulturna institucija, koja pretpostavlja masu raznovrsnog, zanimljivog i neobičnog.

Uzgred rečeno, upravo biblioteka „Turgenjev“ nudi izuzetno raznovrstan program za „Biblionoć“. Tu su i stvaralački susreti sa savremenim piscima i šou „Pozorišta peska“ i izložba ilustracija knjiga francuske umetnice i autora knjiga za decu Delfine Diran, pa čak i noćno putovanje po okolini biblioteke...

Kako danas pokazuju humanitarna futurologička istraživanja budućnost biblioteke nalazi se u četiri ravni. To je ili biblioteka-muzej, ili multimedija centar, ili centar za očuvanje lokalne kulture, ili klub za živo druženje. „Biblionoć“ bira živo druženje.